ОГЛЕДАЛО НЕЖНОСТИ И СУРОВОСТИ: Деведесет година од рођења књижевнице Гроздане Олујић
ДЕВЕДЕСЕТ година од рођења Гроздане Олујић враћа нас читању и тумачењу њене јединствене прозе - и кад су пред нама њени романи ("Гласам за љубав", "Излет у небо", "Гласови у ветру", "Преживети до сутра"), њене ауторске бајке и у целини дело свестране госпође-интелектуалца.
Фото В. Данилов
Филозофски и морални проблеми опседају Грозданине јунаке, али и саму ауторку.
Књижевна психологија део је њеног аутентичног емотивног света са нијансама и нивоима модерног поимања живота. Међу њеним причама посебно место има једна, објављена постхумно, под насловом "Девојка у житу". Посебна лирска еротичност сугерише несвакидашњу приповедачку уметност наше списатељице.
Почетак приче "Девојка у житу" изненађује читаоца модерне прозе какву је писала Гроздана Олујић - описом очију једне птице "у густом жбуњу малина", дакле у простору смањене видљивости, тј. песничке оптике: "шарена птица округлих, тврдих очију упртих у моје лице". На поезију упућује имагинација, а још више прво, "моје лице" - као да се шарена птица огледа у лицу наратора.
Сва та "огледала" обасјавају лик/лице девојке Раде која је главни јунак приче. Наратор је дечак који прати Раду и њено готово филмско кретање кроз летњи пејзаж равнице, омиљени простор Грозданиног приповедања. Друго лице у коме се огледа птица јесте Радин отац, учитељ Чеда, који је "имао такве округле, тврде очи", дискретни и паралелни објектив ове приче.
Фото В. Данилов
Као што описује очи птице, тако дечак описује Радине усне. И њен ход, кад, "као мачка, истеже ноге из кукова, потпуно нечујно, прикрадајући се".
"Шарена птица, жбун малине, жито и лака сребрнаста прашина" тек су приповедачки и светлосни оквир за еротску сцену са Радом и војником у зеленој униформи. Књижевна ликовност сенчи ову филмску сцену љубавног догађаја у житу, са еротским ефектима који истовремено "дуго трепере у ваздуху, сливајући се с поветарцем и сребрним лелујањем жита". Толика ликовност и лелујање слика које се настављају једна на другу омогућавају писцу да снажни љубавни доживљај буде сасвим прича, препуна чистоте, без имало натуралистичких елемената. Као да то приличи и дечаку и писцу.
Слике су пуне нежности, као и њихови покрети. Нежност и страст тела и призор мушко-женске љубави сасвим су део света који их окружује и спаја: жито са својим бојама и трепетима, "док изнад њих плове облаци и тихи, златни шум ветра у житу".
Као оне птичје очи, тако сада наратор из даљине гледа (замишља) његове усне и "оштри жедни језик" и "црвене, вреле врхове њених дојки". Слике младалачке лепоте смениће флуидни призори сурове смрти: најпре нараторово сећање на обешене по дрвећу, потом слике возова који одвозе људе са жутим тракама на рукавима према опасној и безизгледној даљини... Ти призори лоцирају причу и њене слике у доба рата и погрома.
Из стварног и имагинарног сна младе љубавнике покренуће тројица осветника, међу којима се главни и најокрутнији зове Црни, нимало случајно. Његова казна је свирепа и њу Гроздана Олујић представља на класичан начин казне, какве имамо у народним епским песмама ("Невјера љубе Грујичине") или у сцени набијања на колац код вишеградске скеле.
Фото В. Данилов
Смрт запаљене девојке није крај. Док жива буктиња пружа "руке ка људима", тражећи помоћ, дочекује је још један пламен, овај пут пламен речи мржње: "Псету псећа смрт, људи!". Ужас је увек свестран: "раздражени и пискави гласови жена мешају се са страшним, дивљим крицима који наједном избијају из запаљеног меса које се грчи...".
"Гомила пепела и угљенисаних костију", "смрдљиви црни прах" постају супротно огледало онолике нежности и прозрачности сјаја над житом с почетка.
"Прсти Господњи негде су тамо горе", "Око Господње све види" - то је сада крик наратора који се враћа у сјај и "сребрнасту измаглицу" живота који је прича, пуна таме и светлости.
Од злата и сјаја љубави у житу до гара и пепела мржње у души тек је један корак - све у истом дану, истој причи, у једној поетици.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
НИЈЕ ДОБРО! "Цеца не сме ни да ме пита што ВИШЕ НЕ ПРИЧАМО!" Лукас открио шта му колегиница ради иза леђа
ПЕВАЧ Аца Лукас током једног гостовања, открио је зашто више не разговара са својом некадашњом пријатељицом и колегинцом Светланом Цецом Ражнатовић.
23. 02. 2025. у 08:23
ГРАД У КОМЕ НЕ СМЕТЕ ДА УМРЕТЕ: 70 година НИЈЕДАН покојник - ево зашто (ВИДЕО)
ЧАК ни ако сте становник овог града не смете да умрете на овом месту.
22. 02. 2025. у 21:55
РАСПАРЧАВАЊЕ ХРВАТСКЕ: Шешељ о подели Балкана после преговора Руса и Амера (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК СРС др Војислав Шешељ изјавио је да очекује да ће Руси имати озбиљне преговоре са Американцима.
21. 02. 2025. у 18:38
СКАНДАЛ У САД: "Отац мог сина је Илон Маск, тражим ДНК тест - зачели смо га у јануару 2024. у романтичној вези"
СЕНТ Клер тврди да је Маск "признао родитељство детета у разним писаним препискама", укључујући размену текстуалних порука након рођења Р.С.Ц.
22. 02. 2025. у 19:08 >> 20:23
НИКАД МИ НИСУ ОПРОСТИЛИ: Шта су родитељи Цеци највише замерили
РОДИТЕЉИ Светлане Цеце Ражнатовић, Слободан и Мира Величковић ретко се појављују у јавности, а и певачица о њима не говори често. Како је једном приликом говорила она и сестра Лидија су строго васпитаване.
23. 02. 2025. у 07:28
"МОРАЈУ ДА ПРИЧАЈУ СРПСКИ! ЈА МОГУ ДА ПОБЕГНЕМ, АЛИ НАТАЛИЈА..." Никола Јокић о жени, деци, приватном животу
НАЈБОЉИ кошаркаш света Никола Јокић не воли претерано да прича о приватним стварима, међутим у једној емисији ипак се дотакао и те теме.
22. 02. 2025. у 09:07
ПУТИН ОТКРИО ЗАСТРАШУЈУЋЕ ДЕТАЉЕ О "ОРЕШНИКУ" Бојева глава издржава температуру као на Сунцу
РУСКИ председник Владимир Путин изјавио је да бојеве главе хиперсоничног система "орешник" могу да издрже екстремне температуре, упоредиве са температуром на површини Сунца.
21. 02. 2025. у 14:16
НОВИНАРИМА РЕКЛА САМО ОВУ РЕЧЕНИЦУ: Бивша градоначелница Ниша са лисицама на рукама спроведена у зграду УКП-а у Нишу (ФОТО/ВИДЕО)
БИВША градоначелница Ниша, Драгана Сотировски, која је данас приведена у великој акцији полиције против корупције, са лисицама на рукама доведeна је у зграду Управе криминалистичке полиције у Нишу.
21. 02. 2025. у 13:38
ТАСТ ОЧИТАО ЛЕКЦИЈУ ВЕЉКУ Шта је поручио зету: "То у Београду није могао видети"
БОГДАН Родић, отац Богдане Ражнатовић, једном приликом говорио је о најмлађој ћерки која је данас удата за Вељка Ражнатовића. Богдан је тада навео да је одмах на почетку везе скренуо пажњу Вељку пажњу на то каква је његова Богдана.
22. 02. 2025. у 12:26
Најновије из рубрике
МУЗИЧКО ПУТОВАЊЕ: У Руском дому концерт Татјане Ступак са Јеленом Сосковом и ученицима
КОНЦЕРТ руске пијанисткиње Татјане Ступак, оснивача прве руске музичке школе на Кипру, 25. фебруара на програму је Руског дома у Београду.
23. 02. 2025. у 06:50
ЧУВЕНИ ЈУНАК ДЕЧЈИХ КЊИГА У СРПСКОМ ПРЕВОДУ, У МУЛТИМЕДИЈАЛНОЈ СЛИКОВНИЦИ: Музичка бајка о слонићу Бабару
ГОТОВО цело столеће је минуло откако је Прижанка Сесил де Брунхоф, успављујући своја два мала сина, измислила једног маленог слона и почела да испреда приповест о његовим авантурама.
22. 02. 2025. у 19:41
НОВА ЕДИЦИЈА "ЛОКОМОТИВЕ", ОДАБРАНЕ ВЕСТЕРН КЊИГЕ СА ГЕРИНИМ ИЛУСТРАЦИЈАМА: Дивљи Запад виђен оком мајстора
ПРВА у едицији књига које у наше издаваштво враћају вестерн, само у много лепшем паковању од оних на која смо навикли, привући ће пажњу многих већ насловом. Поготово што је наслов под којим је књига Woe to live on Данијела Вудрела код нас објављена, није тај мање познати оригонални, већ онај под којим знамо филмску верзију, у режији Анга Лија - "У седлу са ђаволом".
22. 02. 2025. у 19:37
У ЗДАЊУ ПРЕДСЕДНИШТВА НА АНДРИЋЕВОМ ВЕНЦУ УРУЧЕНА ТРАДИЦИОНАЛНА ПРИЗНАЊА КПЗС: Доследно Вуковим путем
ВУКОВУ награду, једно од највећих признања у српској култури, уметности, просвети и науци, понело је јуче још петнаест наших угледника, стваралаца, прегалаца, оних који су живот посветили лепоти, хуманости, миру и стварању, уписавши се тако у листу великана чија се имена нижу у најлепшу ниску још од давне 1964.
22. 02. 2025. у 19:29
ГОСТУЈУ "ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА" И "МИРАНДОЛИНА": Две представе Центра за културу Тиват у Народном позоришту
ЦЕНТАР за културу Тиват долази 23. фебруара на Сцену "Раша Плаовић" Народног позоришта са две своје представе: комадом Ежена Јонеска "Ћелава певачица" у режији Јагоша Марковића, а дан касније са ренесансном комедијом "Мирандолина", у режији Тање Мандић Ригонат.
22. 02. 2025. у 06:45
Коментари (0)