ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на великана
ПЕТ година је прошло од одласка последњег великог српског историчара уметности Станислава Сташе Живковића (1923-2020).

Божа Ковачевић - Портрет Сташе Живковића - Фото Колекција Вујасиновић
Уз Николу Кусовца задњи је припадник племениташке линије српске ликовно-научне хуманистике, која започиње са Светозаром Радојчићем, Војиславом Ђурићем, Горданом Бабић, Дејаном Медаковићем, Радмилом Михајловић, Сретеном Петковићем, Миодрагом Јовановићем, Војиславом Кораћом и Лазаром Трифуновићем на катедри Историје уметности београдског Филозофског факултета. Тој сјајној групи научника треба придодати и Алексу Челебоновића и Миодрага Б. Протића, Живковићевог пријатеља. Реч је о стручњацима који су на основу бројних анализа остваривали синтезе и свеукупне студије, које данас све више недостају и имали су ширу културу од историје уметности.
Пријатељи су Живковића ословљавали само Сташа, а међу његовим вишедеценијским сарадницима био је и др Миодраг Ђорђевић, уз Бранибора Дебељковића и Мирка Ловрића највећи уметнички фотограф кога смо имали. Сташа је био наш највећи експерт за уметност ране модерне, почетак двадесетог века и његове књиге се и данас препоручују студентима историје уметности.
Чак се и изузетни Лазар Трифуновић чудио где Сташа проналази и износи на светло дана опусе и податке о заборављеним импресионистима. Његова стручност дала му је за право да само он уз Николу Кусовца издаје сертификате о аутентичности уметничких дела. Он се, међутим, бавио најшире и уметницима целог двадесетог века, био је и ликовни критичар, а не само кабинетски радник. На попришту борбе снага на ликовној сцени био је строго национално усмерен, одбацивао је екстреме савремених авангарди, бранио сликаре следбенике високог модернизма, апстрактне уметнике али и младе фигуративце и ирационалисте.
Драгана Јовановића Данилова и писца ових редова је у ликовној критици сматрао својим ученицима и наследницима. Приватно и јавно је био један од највећих дипломата који се могу срести, за њега није била безизгледна ниједна ситуација, што му је омогућило да крајње успешно води две наше најважније галерије у центру града - Галерију Културног центра Београда, у херојско време нашег позног модеризма, од 1958. до 1968, а затим и Галерију САНУ до 1989. године, када је пензионисан.
Наставио је да пише још три деценије, руке су му у дубокој старости дрхтале док би читао свој текст на отварањима међутим, то што је написао било је одлично. Тих и ненаметљив, какав је био по нарави, са својих 97 година, као професор, доктор наука, славни мачевалац, брижни отац и деда, био је сведок и саучесник већег дела ликовних дешавања у српској уметности двадесетог века. Када је заувек отишао, наша култура се обрукала, осим на сајту Црвене звезде и у "Вечерњим новостима" није било озбиљнијег помена о овом сјајном човеку и стручњаку, као што никада није изашао неки зборник њему у част, како то уобичајено Немци раде за своје хуманистичке научнике.

ДОГОВОРЕНО ПРИМИРЈЕ ИРАНА И ИЗРАЕЛА: Трамп - Крај рата; Бомбе САД нису уништиле нуклеарна постројења? (ФОТО/ВИДЕО)
РАТ Израела и Ирана - 11. дан.
23. 06. 2025. у 08:17 >> 00:53

ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?
ВИСОКИ ирански извори рекли су Реутерсу да је већина високо обогаћеног уранијума на локацији Фордо уклоњена пре америчког напада.
22. 06. 2025. у 10:37

СЛИКА ИЗ СРБИЈЕ КОЈА СЛАМА СРЦЕ: Трагичан разлог зашто рода 2 дана не напушта згариште - изгорело 2 хектара жита
СВАКЕ године, упркос молбама и апелима, велики број људи пали стрљику и на тај начин долази до пожара у којима страдају туђи усеви, али нажалост и животи невиних бића.
27. 06. 2025. у 16:50
Коментари (0)