ЛЕГИТИМАЦИЈА КУЛТУРЕ: Зашто држава не штити ћирилицу

ШТА човека пресудно одређује као друштвено биће? Шта је оно што може померити брда? Сојузити елементе? Шта је истовремено у поседу науке, поезије и обичног живота? Шта се оваплоћује у језику?

Фото З. Јовановић

Реч. Сведочењем апостола Павла из Прве посланице Коринћанима: "...ако неразумљиву ријеч речете језиком, како ће се разумјети шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар" (Прва Кор. 14.9).

Чувене су речи којима је цар Михаило испратио словенске апостоле: "Ви сте Солуњани, а сви Солуњани чисто словенски говоре." "Има неке правде", каже професорка Гордана Јовановић, "у томе што су ћирилометодијевско наслеђе најбоље сачували они Словени којима примарно није било намењено." Писмо представља најважнији предуслов за стварање и развој књижевног језика. Као што се зна, ћирилица је обликована по угледу на грчке унцијале (велика штампана слова свечаног грчког писма).

Првим кодификатором српског књижевног језика ваља сматрати Саву Мркаља и његово невелико дело "Сало дебелога јера либо азбукопротрес" (Будим, 1810). Вук је у Српском рјечнику (1818) заокружио српски језички стандард на свим нивоима језичког система (ортографском, граматичком, синтаксичком, лексичком и стилском).

Ови храбри реформатори платили су немалу цену. Мркаљ је живот окончао у душевној болници у Бечу. Вук је у појединим фазама своје борбе имао до те мере узбудљив живот да би се могао упоредити са најузбудљивијим политичким трилером. "Нема нико право да се меша у начин писања и у језик, утолико мање, што се ја већ тридесет година бавим проучавањем српског језика и од свих сам стручњака признат као позвани судија", оштро ће се изјаснити на полицијском саслушању поводом забране штампања свог превода Новог завјета велики српски реформатор (Беч, 12. јануара 1848).

Језик није само лингвистички феномен, он увек претпоставља комплексну и узајамну корелацију цивилизацијских и културних вредности. Сеизмолошки наговештава мене друштвеног развоја, историјске буре и потресе. Као председник Скупштине Вукове задужбине, истакао бих да неговање српског језика и ћирилице представља један од основних програмских задатака Вукове задужбине. Рад на популарисању ћирилице код ученика основних и средњих школа одвија се кроз такмичења која организују огранци Вукове задужбине: Дани ћирилице (Баваниште), Вуково звоно (Лозница), традиционални литерарни и ликовни конкурси које објављују огранци (Ниш, Чачак), На извору Вукова језика (Фондација Жабљак, Шавник, Плужине), Ћирилица - огледало српске душе, песничка манифестација (Велики Поповац) и др.

"Језик иде куд хоће, али слуша шта ће му књижевност пришапнути. Без Дантеа не би било уједначеног италијанског језика", вели Умберто Еко. Овим изражавам, не први пут, своје непоколебљиво уверење у суштинску и функционалну повезаност језика и књижевности и потребу да Српски језик и књижевност добије статус "натпредмета" у нашем образовном систему.

С друге стране, ако погледамо медијски јавни простор у нашем друштву суочићемо се са поразном сликом. У првом плану је говор мржње и тривијалности. У агресивним "ријалити" програмима који нас опседају тријумфују баналност и кич као носиоци квазиуметничких културних садржаја. Оваквим шоу-програмима девастирају се и човек и медиј. Медиј у покушају да досегне људску животност и непосредност, човек у покушају да се медијски препакује и "прода" као комерцијално прихватљив производ.

Илустрација Г. Дивац

Да ли ће Београд бити мање метропола ако у њему натписи на фирмама и рекламама буду на ћирилици? Да ли ће Београђани бити мање грађани света ако буду промишљено неговали своје изворно, прецизно, савршено писмо? Хоћемо ли бити превазиђени конзервативци ако се постарамо да нове генерације упознамо са историјом српског књижевног језика? Смемо ли допустити, како се то прибојавао академик Иван Клајн, да ћирилица постане "архаично писмо"?

Неће нас ћирилица удаљити од народа са којима смо делили прошлост, а извесно је, у одређеном виду, и заједничку будућност на Балкану. Ћирилица ће нас удаљити само и искључиво од нас самих ако допустимо да се претвори у реликт прошлости.

Неговање ћирилице, по мом најдубљем уверењу, не означава, истовремено, прогон латинице. Живимо у 21. веку, времену интернета и дигиталних технологија, интермедијалних садржаја. Природно је да постоје издавачке куће које штампају књиге и ћирилицом и латиницом, као и сродни штампани, визуелни и дигитални медији. Али се смишљеном језичком политиком и афирмативном законском регулативом на државном нивоу морају подстицати медији и издавачи да негују ћирилицу у јавној употреби. С друге стране, не сме се допустити да се књиге српских писаца публиковане латиничним писмом третирају у библиотечким каталозима као хрватска издања.

Писци, издавачи и медији у Србији имају мисију да негују ћирилицу као идентитетско писмо, као легитимацију своје културе, историјско и културолошко "битије и име". Јакоб Грим је учио српски језик како би читао српске народне песме у оригиналу и тако их боље разумео. Изгледа да је дошло време да сви изнова почнемо да учимо српски језик како бисмо боље разумели себе.

Препоручујемо

Култура

1 4

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Шта имамо у свом наслеђу

25. 05. 2021. у 11:11

Култура

2 12

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Свето, а несвето

11. 05. 2021. у 11:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације