ШКОЛСТВО ЋЕ САЧУВАТИ САМО СУШТИНСКО ЗНАЊЕ: Поводом декларација о статусу српског језика и канону српске књижевности

ИМА једна народна загонетка која гласи: "Које је море најшире, а најплиће?" Одговор је "роса". Али би одговор могао бити и незнање.

Фото З. Јовановић

Ако не негујемо знање, ако не идемо у дубинске процесе реформи, наше школство ће се растопити као роса на летњем сунцу.

После прошлогодишње успешно одржане Прве интеркатедарске србистичке конференције, која је резултирала двема врло значајним декларацијама (Декларација о неопходности повећања броја часова наставе српског језика и књижевности у основној и средњој школи;

Декларација о статусу српског језика на ненаставничким катедрама и факултетима), Програмски одбор Научно образовно-културног центра "Вук Караџић" у Тршићу организовао је Другу интеркатедарску србистичку конференцију у Тршићу 18-20. јуна 2021. године, у којој су учествовали представници србистичких катедри са свих филолошких, филозофских, учитељских и педагошких факултета у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Завода за унапређивање образовања и васпитања у Београду, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Одбора за стандардизацију српскога језика.

У плодној и конструктивној расправи донети су важни закључци. Једногласно је усвојена Декларација о канону српске књижевности. Такође, још једном је истакнута неопходност увођења "надпредметног статуса" за предмет Српски језик и књижевност у основношколским и средњошколским програмима у Републици Србији.

У раду Друге интеркатедарске србистичке конференције посебно је истакнут значај израде и примене универзалних принципа за обликовање српског књижевног канона на целокупном српском језичком, књижевном и културном простору. Закључено је да у толерантној, отвореној и научно оркестрираној расправи треба оперативно укључити основне принципе Декларације у процес израде наставних планова и програма, у сарадњи са главним универзитетским центрима, а у складу са релевентним методичким и методолошким принципима. Све релевантне образовне институције у Републици Србији позване су да својим активним и посвећеним деловањем на примени усвојене Декларације о канону српске књижевности, која претпоставља визију целине српске књижевности и културе и окосницу проучавања српске књижевности од разредне наставе до универзитета, суштински допринесу њеној успешној реализацији на добробит србистике, српске културе и српског образовања.

Карикатура Тошо Борковић

Сматрамо да је примена Декларације о канону српске књижевности један од најприоритетнијих задатака који стоји пред просветом и школством у Републици Србији.

Уверени смо да ће најзначајнији србистички филолошки скуп, други пут одржан на највишем нивоу у Тршићу, који је једногласно изнедрио три суштинске декларације о положају и значају српског језика и књижевности у друштву, али и неопходности снажнијих интегративних веза на свесрпском културном простору, у наредном периоду само ширити свој делокруг утицаја. О томе говори и чињеница да је угледни скуп отворио министар просвете др Бранко Ружић. Од свих делатника у образовању и култури, а понајвише од професора српског језика и књижевности, зависи у којој мери ће, једногласно усвојени закључци Друге интеркатедарске конференције, бити успешно реализовани.

Овогодишњи упис на националне катедре на свим филолошким и филозофским факултетима и универзитетима у Републици Србији показује, међутим, да ми више немамо права на теоријске расправе. Положај националних дисциплина мора се хитно и драстично мењати.

Декларације нам предочавају неодложну потребу да се активно размотри положај националних дисциплина у образовном процесу, да се он побољша и унапреди, на ползу целокупног нашег система образовања, као и културних прилика у нашој земљи. Први корак, међутим, мора бити увођење "надпредметног статуса" и повећање броја часова српског језика и књижевности у образовном систему. То је одлучан и једногласан став "струке". Јер, ако се српски језик и књижевност не буду проучавали на катедрама у Србији, где ће се проучавати?!

У Тршићу, у засеоку знања, у језичком млину Вукове спомен-школе, одржава се сваке године такмичење из српског језика и језичке културе Друштва за српски језик и књижевност Србије. Меље се жито фонема, пшеница слога, окомак акцента. У Сремским Карловцима више од једне деценије одржава се пламен "Књижевне олимпијаде". И докле год ради ова воденица, ова поточара, ова суваја, у свим нашим програмима, и стратегијама, и стандардима, квасац реформе ће бити суштинско знање, које се неће истопити као роса на летњем сунцу.

Летње школе српског језика, књижевности и културе у НОКЦ "Вук Караџић" у Тршићу, под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, трећу годину заредом показују активан приступ "струке" у заштити и неговању стваралачке моћи српског језика и ширењу вере у виталност књижевности и културе. Овим хуманистичким активностима на неговању српског језика и писма међу средњошколцима означава се неопходност заштите и неговања језичке културе и писмености као јемца отворене будућности и просвећеног друштва.

У метежним временима 21. века морамо се увек изнова подсећати да право на слободу изражавања, на слободу вере, право на језик и национално осећање, постојбину и завичај спадају у основне тековине људске цивилизације. Јер само као просвећени, културни и образовани људи можемо утицати на сопствену судбину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације