ПОНОРИ ЉУДСКОГ БИЋА: Писац Драган Јовановић Данилов о новом роману "Јелен ноћи"

Драган Богутовић

07. 11. 2022. у 06:30

ТЕК што се појавио из штампе роман "Јелен ноћи" ("Вукотић медија") Драгана Јовановића Данилова који је највише цењен као изузетан и плодни песник, изазвао је велику пажњу читалаца.

ПОНОРИ ЉУДСКОГ БИЋА: Писац Драган Јовановић Данилов о новом роману Јелен ноћи

Фото Н. Карлић

Вероватно и због тога што је главни јунак Сава Шумановић, славни српски сликар који је иза себе оставио дела непролазне лепоте. Прича је дата кроз ликове наратора, средовечног историчара уметности и девојке Чарне која је на новобеоградском бувљаку пронашла бележницу "Моја срчана заоставштина Саве Шумановића".

У разговору, за "Новости", писац каже да је на роману почео да ради по наруџбини издавача, али се то претворило у опсесивну тему.

- А опсесије, као што је познато, имају дубоке корене у самом писцу. Схватио сам да сам ја позван да напишем ову књигу. Познати, али и тајновити живот Саве Шумановића пружио ми је изванредне могућности за једно романескно имагинизирање, а нарочито париски период Шумановићевог живота.

Фото Приватна архива

Читаоци стичу утисак као да је роман написан у једном даху?

- "Јелен ноћи" је роман који сам најбрже написао. Радио сам на овом тексту три месеца дан и ноћ, онако како је Шумановић сликао своју "Пијану лађу", у грозници, на - живот и смрт.

Та ми је брзина била важна зато да ми прича не би измакла и да оштрица приче и ритам приповедања не би отупели. Роман, по мом поимању ствари, не сме да буде расут и раздешен. Писац ипак мора да поштује извесне антрополошке границе, иначе иде у безобличност. Рад на роману сам прекинуо кад више нисам имао да додам ниједну реч.

Тада је феномен Шумановић за мене био затворен.

Чиме вас је посебно импресионирала "Пијана лађа"?

- На "Пијаној лађи" је провалило све оно што је претходно било закључано у подземним рекама Шумановићеве подсвести. Шумановић је проборавио седам дана и ноћи у тој слици као у каквој ужареној пећи. Рад на слици га је до кости исцрпио и извукао из њега душевни мир, у тој мери да се осећао као да ће се сурвати у бездан. Много тога обједињено је на "Пијаној лађи". Ту имамо симфонијску модулацију визуелних утисака. Зато "Пијана лађа" и јесте интегрална слика усмерена према понорима људског бића. Ту је Шумановић ушао у друге димензије и пробудио дубоко сећање. По мом мишљењу, с "Пијаном лађом" досегли смо врхунац експресионизма и магичног реализма у српском сликарству. Сликајући "Пијану лађу", Шумановић се поново срео са собом и изненада се потпуно препознао. Прошао је кроз најстравичније провалије мученичког немира и безнађа, доспевши у стање да више не може органски да се радује. "Пијана лађа" је огледало у којем се после седам ноћи без сна Шумановић погледао. И шта је видео у том зрцалу? Видео је један човек, сам на овом свету, колико је потрошио своју агонију.

У роману пратите и како су настајале чувене Шумановићеве "Шидијанке"...

- За мене су Шумановићеве "Шидијанке" представљале право откриће. То је права најезда лепоте. То нису академски слеђени актови већ грациозне младе жене у чулним позама, нимфе модерног доба. Шумановић је "Шидијанке" сликао у природној величини на, за то време неуобичајено великим форматима. То је чинио зато да би им на неки начин компарирао. Јер, сликајући девојке у природној величини Шумановић је успоставио такав однос да је његова глава била на висини главе сликане девојке, а да се притом његов секс налазио на висини секса девојке. Шумановић се еротски конфронтирао са сваким појединачним актом. Дакле ту је постојала чулно-оптичка комуникација. Додиривање и обликовање девојке кистом. "Шидијанке" су размахале Савин живот у новом правцу, уселиле су у њега ново пролеће и омогућиле му да открије нове норме и осети жубор новог времена у коме овоземаљско тријумфује над загробним.

Из романа се може видети права магија екстрема која постоји у раду славног уметника?

- У "Пијаној лађи" он расветљава најтамније слојеве психе, а у снежним пејзажима Срема прониче у најсветлије слојеве. Одговорно тврдим да се Шумановић у најбољим својим пејзажима уздигао до величине и магије Пусена и Клода Лорена. Лик у роману оживи онда када надвлада писца. У "Јелену ноћи" пустио сам да Шумановић сам говори о свом боравку у мајчином трбуху, о својим сликама, љубавима, пријатељима, болестима, смрти. Роман у појединим деловима прати извесне ентитете нечег фантастичног, чудноватог, чудесног. Снагу поенте и разрешења доноси сам крај романа у коме се Сава Шумановић суочава са својом мајком према којој је имао један посебан, топлински однос.

Ово је и откривалачки роман?

- У њему Саву Шумановића доводим у везу са Емилом Сиораном и Тином Ујевићем.

Шумановићев је живот протекао у страшном унутарњем противусловљу. А противусловље дабоме није лудило. Ничег психотичног нећемо пронаћи на Шумановићевим сликама.

Његова уметност отеловљује савршено здравље. Рецимо, кад гледамо његове пејзаже, врло лако увидимо да их је насликала једна прочишћена и ка светлости устремљена људска душа. Шумановић је гледао у страшне сабласти дубоко у себи, а насликао је најлепше пејзаже у српском сликарству. Зрачење Шумановићеве светле духовности надвладало је магме и демонске стихијале који су га нападали. Велико срце које је толико крварило испуњавало се миром и моћном проповеди љубави. Шумановић је једна од најјаркијих звезда у скупу просветљених душа које обитавају у златосјају Србије. Та звезда сија у саму себе, али и неприметно пролази кроз наше душе а да многи од нас то и не наслућују.

Фото Приватна архива

ОПЧИЊЕНОСТ ЖЕНСКИМ ТЕЛИМА

Колико је Шумановић био фасциниран женама?

- Шумановићева фасцинација женом траје још од дана када га је мајка водила да се купа у купатилу бање у Липику. Управо те жене које су у бањи пред купање сакупљале косу, одбацивале огртаче и око чијих тела је све блештало од светлости, Шумановић је преносио на своја платна, не верујући да их измишља. Тада се избезумљеној души једног непорочног дечака, повлашћеног сведока њихове интиме, открила жена. Од тада тај дечак се никада није могао ослободити застрашујуће опчињености женским телима. У његовој души никада нису остариле те жене из купатила бање у Липику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

Коментари (0)

МАРИЈА И РЕЉА ОДМЕРИЛИ СНАГЕ: Публика бирала победника - ево ко је добио већи аплауз