НА данашњи дан 1806. године у Вршцу је рођен Јован Стерија Поповић, отац српске драме и један од наших највећих комедиографа.
Повезане вести
БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности
АУСТРИЈСКО историјско сликарство је код многих народа Монархије подстакло жељу за прикључивањем разноврсним токовима пробуђеног историзма.
05. 04. 2026. у 18:36
УСПЕХ СТЕРИЈИНИХ „РОДОЉУБАЦА“: Две награде за НП „Стерија“ на Арт трема фесту
НАРОДНО позориште „Стерија“ из Вршца освојило је две значајне награде на међународном Арт трема фесту у Руми, са представом „Родољупци“.
31. 03. 2026. у 16:03
МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Покретање књижевног листа Српски забавник утицало је на развој штампарства код Срба у Загребу
ПОЧЕТАК штампарства у Загребу везује се за боравак у њему историчара Павла Ритера Витезовића (1652-1713), који је својим радом овај град претворио у средиште хрватске књиге и културе.
30. 03. 2026. у 19:00
БЕЧ СЕ ПЛАШИО "СЛАВЕНОСРПСКЕ ХРОНИКЕ": Библиотека Српске патријаришије објавила први том дела грофа Ђорђа Бранковића
ОБЈАВЉИВАЊЕМ "Славеносрпских хроника" аустријског грофа и несуђеног српског деспота Ђорђа Бранковића на савременом српском, Библиотека Српске патријаршије је направила културни подвиг. Наиме, ова књига написана почетком 18. века била је у следећа два столећа библија националног препорода Срба.
21. 03. 2026. у 06:30
ПРСТЕНОВАНО ОСАМ ЛАБУДОВА: Зимски станари Градског језера у Вршцу обележени пре одласка
ЛАБУДОВИ су последњих седам година постали редовни зимски станари Градског језера у Вршцу. Ове зиме било их је највише до сада – 48, а њихова бројност ових дана полако опада, јер су се многи упарили и отишли на неко друго место да свију гнездо.
23. 03. 2026. у 18:37
Најновије из рубрике
СВЕ О КУБАНСКОЈ МЕДИЦИНИ у серијалу "Здрава нација" на телевизији Балкан Трип
Премијера у петак, у 20.00 часова, реприза у суботу у 8.00 часова на телевизији Балкан Трип.
07. 04. 2026. у 17:06
НАКИТ ЗА ЖЕНЕ ЗМАЈЕВЕ: Нова колекција примењене уметности Марија Милорадовић -Зеи у Галерији "Сингидунум"
ДРЕВНЕ приче и легенде о змајевима, њиховој снази и моћи, од старе кинеске цивилизације, преко оних из средњевековне Србије, у којима се ово фантастично биће посматра и као четвороножна немам са крљуштима која бљује ватру и отима принцезе, и као савршени спој птице и змије, неба и земље, добра и зла, инспирација су уметницима, попут Марије Милорадовић -Зеи, која ће у среду, 8. априла, у галерији "Сингидунум" отворити изложбу "Дракарис".
07. 04. 2026. у 16:40
ЋИЛИМ МЕ ВЕЗУЈЕ ЗА МОГ ПРАДЕДУ БОРУ СТАНКОВИЋА: Интервју - Др Милица Живадиновић, ликовни уметник
У ПОСЛЕДЊИХ неколико година пиротски ћилим је са нашом ликовном уметницом Милицом Живадиновић дословно обишао планету, са краја на крај, од Кине преко Париза, Стразбура, Азурне обале, Темишвара, Минхена, па до Мексика, на изложбама где је на публику напоредо пленио са радовима ове ауторке, које је инспирисао.
06. 04. 2026. у 19:05
"ИСКРА ЉУБАВИ" У ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ: Албум са осам чувених композиција у извођењу угледног баритон Марка Калајановића
ДИГИТАЛНО издање студијског албума "Искра љубави", нашег угледног баритона Марка Калајановића, биће представљено 7. априла у РТС клубу.
06. 04. 2026. у 16:54
УМЕТНИКОВ ЛЕТ КРОЗ БЕСМРТНОСТ: Пред читаоцима последња књига академика Тодора Стевановића (1937- 2026)- "Светлост линија гавран"
ЦРНА боја гавранова није смрт већ црна светлост. Ову мисао записао је академик Тодор Стевановић (1937-2026), који нас је напустио почетком фебруара, а нашла се уз један од цртежа, у недавно објављеном, његовом последњем делу "Светлост, Линија, Гавран". Јединствена личност и опус нашег сликарског великана, прекосутра у подне, биће тема комеморативног скупа "Сећање на академика Тодора Стевановића", у Свечаној сали САНУ.
06. 04. 2026. у 16:24
Коментари (0)