ЖИВОТ ЗА ФИЛМ, ДЕЛО ЗА ВЕЧНОСТ: Писац и преводилац Иван Ивањи преминуо у 96. години

АКО је живот нечијег писца заслуживао роман, односно филм онда је то свакако Иван Ивањи који је преминуо пре два дана у 96. години. Прошао је злогласне логоре Аушвиц и Бухенвалд, из којих се мало ко вратио жив, али га стравични призори којима је био сведок нису сломили. До краја је остао ведрог духа, толерантан и без иједне ружне речи за неког другог.

Фото Приватна архива

Рођен у породици јеврејских лекара у Зрењанину, већ у раној младости суочио се са породичном трагедијом, јер му је отац убијен у логору Топовске шупе крајем 1942, а мајка угушена у камиону душегупки на путу према Јајинцима пролећа 1942. године. Његов рођак, Александра Шомло је био заточен са породицом у логору Јасеновац и убијен приликом покушаја пробоја априла 1945. За време рата Ивањи је похасђао гимназију у Новом Саду, где је марта 1944. ухапшен, одведен у сабирни логор за Јевреје у Суботици а затим депортован у логор Аушвиц и касније у концентрациони логор Бухенвалд у коме је остао до априла 1945.

По ослобођењу завршио је средњу техничку школу и добио посао у једном културно уметничком друштву. Студирао је архитектуру и германистику, био је наставник, новинар, драматург. Био је уметнички директор Савременог позоришта у Београду, заменик управника Народног позоришта и генерални секретар Савеза књижевника Југославије. Као одличног зналца немачког језика, на коме је и написао многбројна дела, запазио га је Коча Поповић тадашњи министар спољних послова и одвео код Јосипа Броза Тита, чији је постао стални преводилац. Уз Тита је био током сусрета са државницима од 1965, па до маршаловог последњег путовања на Кубу 1979. године. Упоредо је градио богату списатељску каријеру и превео на српски на десетине књига и драма Гинтера Граса, Бертолда Брехта, Густава Мејринка, Шандора Петерфија. Истовремено је на немачки преводио дела Данила Киша и Давида Албахарија.

У књижевност је ушао романом "Човека нису убили" (1954), после кога су уследиле две књиге бајки, као и три историјска романа: "Константин", који је имао изузетан међународни успех и само у Немачкој продат у 100.000 примерака, "Јулијан" и "Диоклецијан". Ова три дела се сматрају и најзначајнијим, о чему је у разговору за "Новости" Ивањи рекао:

- Проучавање Диоклецијановог живота ме навело на Константина, а после тога било је готово неминовно да се бавим Јулијаном. Да би се савладала целокупна литература о њима кратак је један живот, а ја сам покушавао још и да атмосфера времена о коме сам писао понекад подсети на ово у коме данас живимо.

Међу 26 објављених романа су и "Прескакање сенке", "Барбаросин", "Гувернанта", "Балерина и рат", као и изузетно занимљиви криминалистичко политички трилер "Стаљинова сабља".

- Боље да се дружим са измишљеним јунацима него са стварношћу - говорио је Ивањи за наш лист. - Случајно сам билингвалан, пишем и на немачком и на српском. На ком ћу језику писати, зависи од теме. Своје књиге не преводим, већ их поново пишем. "Човек из пепела" на српском има једно поглавље више, а немачко издање романа "Гувернанта" се прилично разликује од српског.

Последњих година живео је у Београду и Бечу. Датум и место сахране биће накнадно саопштени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације