ПРЕЖИВЕЋЕ САМО ТРПЕЉИВА И СТРПЉИВА ДРУШТВА: Чувени руски уметник Никита Михалков између два извођења његове представе "12" у Београду

ИЗУЗЕТНО ми је драго што сам у Србији. Иако сам под санкцијама, одушевљен сам с каквим гостопримством сам овде увек дочекан. Још једном сам се уверио, по реакцији публике, да говоримо о заједничким проблемима - рекао је јуче новинарима, између два извођења његове представе "12" , славни руски редитељ Никита Михалков.

фото Д.Миловановић

На Великој сцени Народног позоришта синоћ је доживео још једну изузетну радост и признање: патријарх Порфирије уручио му је одличје највишег реда, Орден Светог Саве првог степена. А то је за њега, како је рекао, велика част. Јер, Свети Сава није само српски светитељ већ га поштује читав православни свет. На нама је, поручио је Михалков прве вечери, да такав свет заједно сачувамо.

фото Ж.Јовановић

Нимало случајно, пред београдску публику велики светски уметник довео је фасцинантну представу чија га тема окупира још од студентских дана. Представа "12" стигла је овенчана славом његовог истоименог филма, с причом о дванаесторици поротника који треба да одлуче да ли је чеченски младић крив за убиство очуха, руског официра. Оно што се у почетку чинило као чиста формалност добија преокрет мишљењем једног, издвојеног поротника. И тако почиње узбудљива клацкалица преиспитивања доказа условљена личним искуствима, предрасудама, па и сопственим комфором, која клатно пресуде љуља час на једну, час на другу страну. Тако осумљичени постаје "лакмус папир" за појединачна морална начела, као и друштво и време у којима суде. Дванаесторица различитих људи, потврђују начело да је истина оно што се договоримо...

- Да, заиста сам радио представу још као студент, на основу филма "12 гневних људи" Сиднија Ламета, али то је било нешто сасвим другачије. Реч је било о Американцима и њиховом суду. И то је био само импулс за мој филм и истоимену представу "12". Пре свега, ради се о томе да је данас лаж попримила неслућене размере. Сада је веома лако неку ствар представити као нешто сасвим друго, па бело постане црно... - каже у изјави за "Новости" Михалков. - Цивилизовани свет конструише своју истину. И то је управо она истина која њему одговара, сваку другу проглашава за неправду и лаж. Овај процес се веома интензивно дешава и такве идеје брзо продиру у свест људи.

фото С.Петров

На наше питање да ли појава вештачке интелигенције у 21. веку истину чини још упитнијом, па ће бити све теже одвојити је од лажи, Михалков одговара:

- Са појавом вештачке интелигенције морамо да решимо питање ко ту има власт над ким. Чак и Даг Роуз који је радио на новим технологијама инсистирао је да његова деца читају "папирне" књиге и пишу хемијском или обичном оловком, свестан могућности као и опасности онога што је осмислио. Све то, нажалост, довело је до катастрофалног пада образовања. Данас не морамо ни да знамо ко је био Толстој. Довољно је да на "Гуглу" укуцамо име и изаћи ће основни подаци. Деца и млади људи више не морају да се замарају памћењем, чак ни да се труде да било шта запамте. Одмах могу да добију резултат. По мом мишљењу, то доводи до уништења људске интелигенције и самог човечанства. Друштво постаје потпуно незаштићено за разне негативне тенденције нашег времена. Сви којима је то јасно, наравно, труде се да се боре против тога. Међутим, веома је тешко изаћи из сопствене зоне комфора. Верујем да ће преживети само она друштва која умеју да раде и буду трпељива и стрпљива.

фото С.Петров

У разговору са медијима Михалков је подсетио да се неке ствари, ипак, не мењају још од стварања света. По његовом мишљењу, ма колико да је новац важан, срећа никада није од њега зависила:

- Мама ми је говорила: "Никада о свом животу не суди, упоређујући се са онима који живе боље од тебе. Упоређуј се са људима који живе лошије него ти. Таквих је много више..." Можда ће звучати помало чудно, али по мом мишљењу, најстарији, првородни грех је - завист. Чак су и нашег Спаситеља разапели из зависти. Завист је мајка свих других грехова. Осећам унутрашњу слободу јер је не гајим ни према коме, а на себи сам осетио шта она значи. Ослободити себе од зависти основа је за сваку другу слободу.

Новинаре је интересовало и да ли Михалков може да антиципира неке догађаје и шта будућност доноси Русији и целом свету:

- Полако се долази до својеврсног прозрења, погледајте шта се дешава у Грузији, Молдавији, Италији, Немачкој. Људи почињу да схватају да су преварени и обманути. Али, и даље се плаше да изађу из зоне комфора. За сада је тако. Западна Европа је под америчким нуклераним кишобраном лепо живела 80 година. Уверена да ће тако бити заувек. Ипак, све се мења. Постаје све јасније да се обичан кукавичлук назива толеранцијом, а одсуство жеље да заштитите сопствене идеале - сада се зове мултикултуралност.

А на питање да ли је могуће помирење Украјине и Русије, као и да ли би преговори могли да доведу до окончања рата, Никита Михалков одговара:

- Морамо да уништимо нацизам, у супротном, он ће уништити нас. Не мислим само на Русију, већ читав словенски свет. Као да се остварио давнашњи сан "цивилизованих", који гледају како словенски народи убијају једни друге. Међутим, ми не ратујемо ни са ким ко себе сматра Словеном и православцем. Јер, да је тако, у Украјини не би спаљивали своје православне цркве. Ми се боримо са антихристом. Дакле, наша будућност зависи од нас самих. Сваки рат се заврши преговорима, али треба схватити колико ће жртава до тада бити. Преговори морају безусловно да обезбеде сигурност и безбедност Русије. Уосталом, Толстој је рекао: "Биће је заиста биће само онда када му прети небиће"...

- МОЖЕМО да пратимо колико се амерички филм променио, од 50-их наовамо. Некада је филм био трагање за смислом. У време Џека Николсона, Де Нира, Мерил Стрип... Са продором нових технологија, почео је значајно да се мења. Изгубио је црту људскости. Велике уметнике као да су заменили монструми. Али, он је само одраз онога што се реално дешава у друштву. Америку је учинила Америком управо филмска уметност. Полицајац са тамним наочарима, кожном јакном, рукама на леђима, раширених ногу - типична је слика Америке. А то смо виђали у филмовима. И данас филм ствара Америку, филмска уметност има моћ да обликује и мења друштво у читавом свету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације