IN MEMORIAM - ЗОРАН ГАВРИЋ: МСУ довео међу десет најбољих у Европи
Историчар и теоретичар уметности, универзитетски професор и некадашњи директор Музеја савремене уметности (МСУ) Зоран Гаврић, преминуо је 13. јула 2020.
У време када култура и политика сећања опстаје само као оаза у теоријским расправама, и када смо сведоци разноврсних историјских ревизионизама, вреди подсетити се изузетног доприноса Зорана Гаврића историји и теорији уметности као научним дисциплинама, али и његовог активног деловања на југословенској и светској уметничкој сцени с позиције управника МСУ.
Гаврић је темељно образовање стекао студирајући историју уметности и филозофију на Београдском универзитету, и потом наставио стручна усавршавања у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Италији и Француској. Још као студент, почетком седамдесетих, објављује текстове из историје, теорије и науке о уметности, што ће уз издавачку делатност бити његово континуирано поље деловања на нашој културној сцени. Гаврићеви текстови о домаћим уметницима, као и расправе и есеји о уметности, носили су печат велике ерудиције, широког познавања теорије, и представљали су врхунске домете српске и југословенске историје уметности.
Током рада у МСУ покренуо је три едиције стручних публикација: Теорија уметности, Поетике српских уметника XX века, и Српски уметнички критичари, које су и данас незаобилазна литература за све студенте историје уметности, али и поштоваоце модерне уметности. Међу капиталним издањима која је приредио и превео посебно се истичу публикације о Марселу Дишану и Јозефу Бојсу, где су Гаврићеве уводне студије показале сву раскош његовог интерпретативног модела читања дела двојице кључних уметника XX века.
У години када нас је Гаврић напустио, МСУ обележава педесет пет година од отварања зграде на Ушћу. У богатој историји МСУ, Гаврићев рад (запослио се 1981), и потом управљање Музејом (1986- 1993) обележили су осамдесете и прелазак у деведесете године XX века. На чело институције Гаврић је дошао на предлог Стручног већа МСУ што говори о поверењу колега у његову стручност и компетенцију. Указано поверење Гаврић је у потпуности оправдао.
На чврсте темеље и модернистичке каноне институције које је поставио иницијатор њеног оснивања Миодраг Б. Протић, и надоградили потоњи управници Марија Пушић и Коста Богдановић, Гаврић је унео нове импулсе и идеје у програмску и издавачку политику МСУ. Период друге половине осамдесетих година обележила је интензивна међународна сарадња, и први пут представљање европској публици дела српских уметника: Косте Хакмана у Паризу, Саве Шумановића у Минхену и Милене Павловић Барили у Парми. Београдска публика је у МСУ у том периоду поред ретроспективних изложби југословенских уметника, могла да види и бројне репрезентативне и правовремено приказане међународне изложбе (група ГУТАИ, група ЦОБРА, Георг Базелиц, Јан Дибец, Алвар Алто, Бери Фланаган, Атерзе, итд).
Гаврић је као селектор или коаутор представљао уметнике из Србије и Југославије на значајним међународним ликовним манифестацијама, а био је и селектор наступа Југославије на Бијеналу у Сао Паулу 1987. (уметница Милица Стевановић), као и комесар југословенског павиљона на Бијеналу у Венецији 1990. (уметник Бранко Филиповић Фило).
Захваљујући динамичним програмима и међународној видљивости крајем осамдесетих година XX века, Музеј савремене уметности је према анкетама и проценама утицајног часописа "Кунстфорум интернатионал" сврстан међу десет најбољих европских музеја модерне и савремене уметности у Европи.
То су били највиши домети ове установе али и "лабудова песма" уочи деведесетих година, које су обележили југословенски ратови и распад државе, као и насилна смена Гаврића са места директора јануара 1993. и избацивање из институције априла исте године. Уследио је период девастације институција културе у Србији, које су биле препуштене " слободном паду" како је то сликовито описао Милета Продановић.
Читаву деценију Гаврић је остао без сталног запослења, да би након одбране доктората на Филозофском факултету у Београду 2001. започео академску каријеру. Предавао је на Факултету примењених уметности где је изабран у звање редовног професора 2005. Такође, као професор по позиву предавао је на Факултету драмских уметности у Београду и на Факултету ликовних умјетности на Цетињу. Данас, у време друштвених мрежа, коментари његових некадашњих студената сведоче о томе да је своје темељно познавање историје и теорије уметности успео трајно да пренесе генерацијама академаца које је едуковао.
С великим пијететом можемо у закључку да констатујемо да нас је напустио један од водећих стручњака и најбољих познавалаца историје и теорије модерне уметности, и најкомпетентијих директора МСУ у педесетпетодогишњој историји те институције.
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)