Култура

МАГ СРПСКИХ ХРАМОВА: Сећање на архитекту Предрага Пеђу Ристића (1931- 2019), који нас је напустио пре тачно годину дана

05. 08. 2020. у 13:19

НАВРШИО се пуни круг Сунца, окренула се година како међу нама није више највећи српски градитељ - жиждитељ, како је волео да га зову, архитекта, уметник, познавалац многих вештина и знања, човек и господин Предраг Пеђа Исус Ристић (Београд, 17. јануар 1931 - Београд, 5. август 2019).

МАГ СРПСКИХ ХРАМОВА: Сећање на архитекту Предрага Пеђу Ристића (1931- 2019), који нас је напустио пре тачно годину дана

Дуг је, леп, богат и душеполезан животопис овога мајстора - мага, препун великих подвига и мноштва недаћа које су га пратиле.

При свему, не сме се губити из вида сваке хвале вредно образовање Пеђино, нити сењачко одрастање, архитектонски педигре, младалачке авантуре на Ади и обалама великих река као и органска повезаност с Медиалом, Леонидом Шејком, Ољом Ивањицки, Фрањом Ликаром, Синишом Вуковићем, Јоцом Андрејићем, Илијом Савићем, Дадом Ђурићем, Владом Величковићем...
Интерес за Лепенски вир, најстарију цивилизацију белог човека, Европе и света, Пеђа је показао од самог откривања овог чуда. Расправу са професором Драгославом Срејовићем изазвало је разматрањe разлога за необичну конструкцију јединствене лепенске куће. Пеђа је кренуо од затеченог стања на терену. Уз, на необичан начин сахрањеног Лепенца, прекрштених ногу, изградио је основу за тему докторске тезе "Реконструкција праисторијске архитектуре Лепенског вира", коју је одбранио у Грацу, а све помоћу математике, астрономских параметара, "шестарења", здраве логике и нама неухватљиве Пеђине прекогниције и антиципације.
Његова мисао да: "Нама је остао само још један простор који је нажалост већ угрожен, али у чијем пространству можемо да врдамо, а то је духовни простор. Можемо да га бранимо полугама демократских достигнућа `слободног` света - личним тврдим унутрашњим правом на слободно мишљење", могла би да се сматра и својеврсним "вјерују" најплоднијег српског архитекте православних храмова. Саградио их је око стотину и обновио педесетак. У ратовима крајем 20. века чак 14 цркава му је разорено. На срећу, неке су и обновљене или се обнављају.
Дела Пеђина су разасута по Србији, српским земљама и широм планете, готово свуда где живе Срби. Поменућемо тек неколицину ремек-дела: Васкрсење Господње у Подгорици, Вазнесење Господње на Убу, Храм Светог краља Јована Владимира у Бару, Цркву Гроба Христовог у Пребиловцима...

"Као и свака уметност, црква је облик молитве, односно литургије, а цео живот је у ствари продужена литургија до вечности", једна је од великих мисли нашег жиждитеља.
Много је и онога што је осмислио, а није успео да опосли. Ако Џека Лондона, ловца, боксера, трагача за златом, утоваривача на бродовима Мисисипија, свашторада, Теслиног пријатеља, писца и нобеловца узмемо као узор - Пеђа Ристић би само набрајањем делатности вишеструко надмашио великог Американца. Вечити "сам свој мајстор", препознат је прво на страни, позван за гостујућег професора на универзитетима у Грацу и Бечу, а тек у последњој деценији 20. века и у Приштину и на Факултет за конзервацију СПЦ у Београду.
Као градитељ (обновитељ) готово стотину уметничких атељеа по мансардама и поткровљима Београда и свега напред овлаш поменутог свакако, с правом, кандидује Предрага Пеђу Ристића да му се додели једна (одговарајућа) улица, понајбоље би било на његовом, родном Сењаку. Кандидатура је већ учињена градским властима; сада је на њима потез да му се достојно одуже.

ПОМЕН НА НОВОМ ГРОБЉУ
ПРИЈАТЕЉ Пеђе Ристића, архитекта Христивоје Павловић, који негује сећање на колегу и кроз заједничке анегдоте, каже за наш лист, да ће помен уметнику бити одржан данас у 11 сати на Новом гробљу.
- Причао ми је, како су, када је отворен Београдски сајам, он и Љуба Поповић, заједно радили као фирмописци. Љуба би писао, а Пеђа држао мердевине и "навигао га". Дивио се Љубином потезу четком, говорио како га је извлачио "из колена", а онда га имитирао, гестикулирајући као да свира трубу - присећа се Павловић.
РАНЕ КОЈЕ СУ ГА БОЛЕЛЕ
ПЕЂА нас је укорењивао и животом и делом да загрлимо лепоту слатког православља - каже Горан Раденковић, професор Богословског факултета. - Примитивци га нису слушали и поред великог броја успешних и савршено изграђених цркава, а подигао их је више од светог краља Милутина, имао је поред себе и један мањи списак унакажених храмова. То су били храмови које је он уредно пројектовао, али су власти самовољно мењале пројекат и то су биле његове ране, ране рода српског, које су га болеле, и он је о њима често говорио. Болело га је што му је цркву у Славонском Броду порушио Анте Пркачин, заступник у Хрватском сабору, а не нека паравојна усташка формација.

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

Препоручујемо

НАЈБОЉИ РАДОВИ 58. „ПЈЕРА“ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: Прелистајте каталог!

Култура

0 0

НАЈБОЉИ РАДОВИ 58. „ПЈЕРА“ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: Прелистајте каталог!

13. 07. 2026. у 14:11

УНИШТАВАЛИ СМО СЕ ОД ВИЊАКА И ИСПУШИЛИ КАМИОН ЦИГАРЕТА: Хопкинс поделио успомене боравка у Јогославији

Култура

0 0

"УНИШТАВАЛИ СМО СЕ ОД ВИЊАКА И ИСПУШИЛИ КАМИОН ЦИГАРЕТА": Хопкинс поделио успомене боравка у Јогославији

11. 07. 2026. у 14:47

РЕЧ ЈЕ НАШ ОБРАЗ ПРЕД БОГОМ: Награда Стеван Раичковић уручена Слободану Ристовићу

Култура

0 0

РЕЧ ЈЕ НАШ ОБРАЗ ПРЕД БОГОМ: Награда "Стеван Раичковић" уручена Слободану Ристовићу

10. 07. 2026. у 23:25

ЈА САМ УМРО ЗАЈЕДНО СА МОЈОМ ЋЕРКОМ И ЖЕНОМ: Живот Ђорђа Кадијевића обележиле породичне трагедије

Култура

0 1

"ЈА САМ УМРО ЗАЈЕДНО СА МОЈОМ ЋЕРКОМ И ЖЕНОМ": Живот Ђорђа Кадијевића обележиле породичне трагедије

10. 07. 2026. у 22:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера

Несреће

0 26

"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера

ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.

10. 07. 2026. у 12:18

ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ СРЕЋНИ ЉУДИ? Морала сам да побегнем...

Познати

0 0

ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."

ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.

10. 07. 2026. у 15:07

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: Немачка главна база за производњу оружја за Украјину Чека се реакција Москве

Свет

0 0

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве

НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.

13. 07. 2026. у 12:47