НАВРШИО се пуни круг Сунца, окренула се година како међу нама није више највећи српски градитељ - жиждитељ, како је волео да га зову, архитекта, уметник, познавалац многих вештина и знања, човек и господин Предраг Пеђа Исус Ристић (Београд, 17. јануар 1931 - Београд, 5. август 2019).
Мало је чудно да аутор није поменуо још једну рану непреболну Пеђину, рану проузроковану узалудном борбом са "ветрењачама демократских власти" која је трајала 20 до 30 година, да се направи црквено спомен - обележје на Ратном острву, где је по наређењу М. Недића сахрањено око 8000 српских прекланих жртава које су допливале Савом у току 1941. и 42. године. Те жртве чак ни "цивилизовани" немачки окупатори нису могли да гледају од стида према својим верним усташким савезницима, не верујући да у 20. веку може да постоји таква људска убилачка бестијалност. Стога би ту Пеђину иницијативу требало покренути и остварити управо сада, у данима када одајемо почаст жртвама хрватске "Олује", као наставку тог истог крвавог пира из времена Другог светског рата и на очигледан начин побити Туђманову тезу да је било свега 10 до 12 хиљада жртава у Јасеновцу.
@Petar - Ne pamtim da sam ikada pročitala kulturniji, vokabularno bogatiji i gramatički ispravniji komentar. Da o poznavanju istorije i ne govorim. Moj duboki naklon i poštovanje.
САМО су две глумице у историји кинематографије биле толико славне да су довољни иницијали, па да се и у најудаљенијем делу света зна ко су : обе диве 20.века, обе фаталне плавуше, обе предмет пожуде мушкараца и дивљења жена. Контроверзне ММ и ББ, једна која је самоубиством окончала живот у 37. и друга, која је упркос суицидним покушајима и болестима - ушла у десету деценију живота.
ХОТЕЋИ да побегнем од једног мени страног, отуђеног света модерне архитектуре, зашао сам игром случаја у једну посебну област архитектуре у којој нема ни модерног ни немодерног у којој постоји само ВЕЧИТО.
НА данашњи дан пре шест година, 15. јануара 2019, у четрдесет петој години, преминуо је познати српски романописац, приповедач и есејиста Боривоје Адашевић.
НАЈБОЉИ босански приповедач после Кочића (осим Андрића), по мишљењу Меше Селимовића, човек из кога је „непрестано зрачило нешто посебно, лијепо и племенито“, умро је на данашњи дан пре седамдесет година - Исак Самоковлија (1889- 1955), лекар и писац, у чијем фокусу су најчешће биле судбине сефардских Јевреја, а књижевни јунаци обесправљена, сиромашна деца…
Pavlović
05.08.2020. 13:42
Laka ti zemlja, Bog dušu da ti prosti , dobra dušo !
Petar
05.08.2020. 15:56
Мало је чудно да аутор није поменуо још једну рану непреболну Пеђину, рану проузроковану узалудном борбом са "ветрењачама демократских власти" која је трајала 20 до 30 година, да се направи црквено спомен - обележје на Ратном острву, где је по наређењу М. Недића сахрањено око 8000 српских прекланих жртава које су допливале Савом у току 1941. и 42. године. Те жртве чак ни "цивилизовани" немачки окупатори нису могли да гледају од стида према својим верним усташким савезницима, не верујући да у 20. веку може да постоји таква људска убилачка бестијалност. Стога би ту Пеђину иницијативу требало покренути и остварити управо сада, у данима када одајемо почаст жртвама хрватске "Олује", као наставку тог истог крвавог пира из времена Другог светског рата и на очигледан начин побити Туђманову тезу да је било свега 10 до 12 хиљада жртава у Јасеновцу.
mimi
22.08.2020. 14:18
@Petar - Ne pamtim da sam ikada pročitala kulturniji, vokabularno bogatiji i gramatički ispravniji komentar. Da o poznavanju istorije i ne govorim. Moj duboki naklon i poštovanje.
jordan
05.08.2020. 17:33
hvala ti Boze na kreativnim i kvalitetnim Srbima.