УМЕТНОСТ НЕ МОЖЕ БИТИ ОТКАЗАНА: Војин Ћетковић, глумац, о новој улози у серији "Тајна винове лозе", наградама, каријери, непрестаном учењу
ВОЈИН Ћетковић обележио је својим талентом, радом и наградама нови век у српском позоришту, на филму и, посебно успешно, на телевизији.
Иако је професионалну каријеру започео у Народном позоришту, потом наставио у ЈДП, шира јавност упознаје га кроз главни лик у филму "Зона Замфирова" из 2002. године, где као Мане осваја симпатије гледалаца, али и многа важна признања. "Породично благо", "Мој рођак са села", Santa Maria della Sallute, "Монтевидео, Бог те видео", "Немањићи" и бројне друге ТВ серије представиле су глумачки раскош Крушевљанина којег су љубитељи позоришта раније имали прилике да гледају и у изузетним театарским изведбама.
Харизматичан, добар пријатељ и сјајан колега, један је од најзначајнијих и највише награђиваних глумаца српске филмске и позоришне уметности, којом суверено влада већ три деценије. О значају награда каже да су последица успешног рада, најчешће вишегодишњег, и да су потребне, како уметнику, тако и популаризацији уметности.
За ову јесен, односно зиму очекују се и премијере филмова у којима је остварио улоге, "Није лоше бити човек", Душана Ковачевића, и "Апсурдни експеримент", Бошка Илића.
* У години у којој је због пандемије готово све отказано, па је и уметност на неки начин била "отказана", ви увелико стварате. Да ли је сада теже нахранити душу, или страх од болести, па и најгорих исхода, ипак није појео глад за лепотом?
- Мислим да уметност није и не може бити "отказана" и да је увек, чак и у најтежим моментима људског постојања, успевала да нађе врата и пут до својих конзумената и самим тим и опстане. Тако ће бити и сада када је цело човечанство збуњено и када делује да су одговори на ову ситуацију сувише далеко.
* Тренутно снимате серију "Тајна винове лозе" по причи Мирјане Бобић Мојсиловић и то је други пут, после позоришне представе "Сузе су океј", да радите по њеном тексту. У овом сте ви богат и успешан наследник породичног посла, а ваша супруга Слобода самохрана мајка тројице синова. Колико вам је та улога инспиративна, компликована, поетична?
- Добили смо (креативни тим, прим. аут.) предложак приче М. Б. Мојсиловић, са којом сам и раније успешно сарађивао, да од њега направимо сценарио од 36 епизода.
Било је инспиративно и захтевно да са својим пријатељима, првенствено мислим на редитеља Марка Манојловића и његов тим драматурга, на колеге глумце који су активно учествовали у креирању својих линија карактера, на сценографа и костимографа.
Било је и захтевно и занимљиво направити причу која ће одсликати делове живота две винарске породице, њихова преплитања, сукобе, љубави...
* У тој серији Слобода и ви трећи пут играте брачни пар. Какав је то зачин, мантра, уметност, енергија или нешто друго што двоје уметника, који су и животни партнери, чврсто повезује и чини снажнијим и бољим?
- Најбитније за глумца је да добије талентованог партнера. Ја сам ту имао среће и пословно и приватно.
Муљ не мора да затрпа љубав
СЕЋАТЕ ли се језера на Јастрепцу на којем сте крајем осамдесетих изводили Чеховљевог "Галеба", те своје прве главне улоге у аматерском позоришту и великих снова који су је пратили? Језеро је затрпао муљ. Дешава ли се то и кад вам је глума посао, а не само љубав?
- Живо се сећам тог најлепшег периода и не дам да га муљ затрпа. Док је тако, жив сам и здрав и способан да волим.
* На којим локацијама се снима та мелодрама о људским односима и тајнама? Јесте ли за та места знали и раније? Радујете ли се откривању скривених лепота Србије и, можда, сопствених нових глумачких могућности?
- Снимали смо у студију, винаријама у Суботици и Тополи, на Авали и Опленцу... Имао сам среће да кроз свој посао до сада упознам скоро целу своју земљу, велики део Европе и да посетим готово све континенте.
* Занимљиво је и да ће вас, истовремено, телевизијска публика гледати у улози српског патријарха Димитрија у серији "Краљ" Здравка Шотре, редитеља с којим сте до сада највише сарађивали. Шта вас двојицу тако често и чврсто повезује?
- Моја улога у серији "Краљ" коју режира Здравко Шотра је мала, али значајна, и оно што је било важно и мени и њему је да тај низ заједничких послова не прекинемо.
* Колико сте о патријарху Димитрију знали пре него што сте добили ту улогу? Да ли је одговорност у тумачењу историјских ликова, о којима публика не зна детаље, већа него када глумите измаштане људе?
- Увек је у таквим ситуацијама најлековитије ослонити се на сценарио, наравно, уз познавање историјске грађе.
* Били сте и сликар и таксиста, инспектор и криминалац, онда лекар и бизнисмен, па Лаза Костић, Мане кујунџија, Стефан Првовенчани, Дон Жуан... Да ли је после свих тих улога захтевно, или сасвим лако бити само Војин?
- У исто време сам све то ја, али и нисам... Преплићемо се у тим улогама и откривамо, и лик мене и ја њега.
* Која мисао, реплика, дијалог, монолог, који мали уметнички кредо вам је, и поред безброј научених текстова, заувек у глави?
- Знате добро ту мисао, прати ме одавно: "Само ми сами сопственом животу дајемо некакву вредност", написао је Питер Вајс у комаду "Марат - Саде", и откад знам за себе као глумца то је оно што ми не излази из главе.
* Од кога, после скоро три деценије на позоришној сцени, филмском платну и ТВ екрану, још учите и глуму и живот?
- Од свих. Свако је књига за себе, узимам, посматрам, разговарам. Онда, кад останем сам, склапам те слике и сећања.
* Чега сте се на почетку каријере највише плашили, а шта још прижељкујете?
- На почетку каријере млади глумац се свега плаши, ако је нормалан. Треба бити здрав и стрпљив да би на ногама дочекао награду.
* Када се човек опредељује да оде из града на село? Шта је у вашем животу пресудило да донесете такву одлуку и како изгледа ваш обичан, сеоски дан?
- Нажалост, не живим на селу још увек, засад је то немогуће из много разлога, али кад год могу одем у Чортановце, идем да миришем Дунав и воће и да добро размислим о свему.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)