ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СВЕДОК КОЈИ СЕ НЕ ВИДИ: Оријана Фалачи, пре четири деценије, на промоцији књиге у СКЦ
27. 03. 2021. у 17:14
Новинарство је некада подсећало на сеоског лекара који је пешке или на коњу, ноћу и дању, и у време празника, одлазио да помогне жени око порођаја, да лечи децу...
Повезане вести

КУЛТНИ ПРОСТОР И ЗА НЕИСТОМИШЉЕНИКЕ: Културни центар београдских студената био је добро место и у лошим временима
ОВЕ године навршава се 50 година рада Студентског културног центра у Београду - некада култног места чак и за неистомишљенике.
17. 03. 2021. у 17:14

ЦЕНТАР НОВЕ АНГАЖОВАНЕ АВАНГАРДЕ: Пет бурних деценија београдског Студентског културног центра
САМО три дана после свечаног отварања Студентског културног центра, већ 6. априла 1971. године одржана је прва трибина, на којој је говорио академик САНУ Јован Радоњић.
16. 03. 2021. у 17:14

ДАВНО ЗАБОРАВЉЕНА МАПА КУЛТУРЕ: Протоком времена, СКЦ ће својим програмима долазити у све оштрији сукоб са влашћу
ДУХ студентске Шездесет осме снажно је притискао и генерацију која се те године из скамија основних школа распршила у клупе гимназија и средњих школа различитих профила, укључујући и тада популарне, трогодишње школе ученика у привреди, познате под скраћеницом ШУП.
13. 03. 2021. у 17:14

ШЕСТОРКА КОЈА ЈЕ МЕЊАЛА УМЕТНОСТ: Како је Галерија СКЦ постала центар нове авангарде и ишла у корак са сличним покретима у свету
ЋЕБЕ, застава, радио-апарат, еполете, писма, "облаци", чак и једна девојка, заменили су традиционалне ликовне експонате на једној од првих изложби одржаној у Ликовној галерији СКЦ-а, чији је уредник била Дуња Блажевић.
12. 03. 2021. у 11:45

ОАЗА ЗА ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ: СКЦ је седиште авангардних догађања у ликовним и музичким уметностима, књижевности, филозофији, филму, позоришту
ПРЕ 50 година, 3. априла 1971. оснивачком академијом свечано је отворен београдски Студентски културни центар, да би у вишедеценијско путовање кроз пределе српске уметности ушао првим програмом већ 4. априла, поводом Дана студената.
11. 03. 2021. у 17:14
Најновије из рубрике

ЖИВИ СВЕДОК ИСТОРИЈЕ, ЧУВАР ПАМЋЕЊА: На изложби "Приштинска школа" биће представљељно 30 дела српских ликовних уметника са Косова и Метохије
ТРИДЕСЕТ слика - радова професора, сарадника и студената Факултета уметности у Приштини, као и слободних косовскометохијских уметника - од којих највећи број потиче из фундуса Галерије Дома културе Грачаница, са традиционалне Видовданске ликовне колоније, чине изложбу "Приштинска школа", која ће од уторка, 9. септембра, од 19 часова бити отворена у Галерији МТС Дворане (на првом спрату).
10. 09. 2025. у 15:38

ТАЈНА ИСТОРИЈА БРИТАНСКОГ ПИСЦА - ШПИЈУНА: Припадао мрежи "војника-естета" задужених културну дипломатију и тајне операције
ОБЈАВЉИВАЊЕ књиге "Време дарова - Пешице до Константинопоља: од Хука у Низоземској до Средњег Дунава" ("Службени гласник"), величанственог путописа кроз сурову стварност међуратне Европе и фатаморгане умирућег света европског "Бел епока" први је корак ка откривању тајне историје писца - витеза бритнске круне сер Патрика Ли Фермора, уметника, бонвивана и тајног агента, ратног хероја одликованог највишим орденима, хеленофила чији је дуги живот до краја био дубоко испреплетан са "балканским пословима".
10. 09. 2025. у 12:07

СВЕ ШТО ЈЕ РАДИО, БИЛО ЈЕ НА ПОНОС СРПСКОМ РОДУ: Јоца Савић, славни позоришник који је задужио немачки театар, није заборавио своје порекло
РЕФОРМАТОР немачког театра, носилац титуле краљевског редитеља и оснивач Шекспирове позорнице, никад није заборавио своје српско порекло: ипак, о глумцу, редитељу и позоришном педагогу Јоци Савићу (Нови Бечеј 1847 - Минхен, 1915) у завичају и дан-данас се недовољно зна, осим у ужим позоришним круговима.
09. 09. 2025. у 15:45

ФЕСТИВАЛ СТРИПА У ЗРЕЊАНИНУ
Традиционални, шеснаести по реду Стриполис, фестивал стрипа у Зрењанину, одржаће се од 18. до 20. септембра у Културном центру.
09. 09. 2025. у 09:30

"НЕМАМ ПОТРЕБУ ДА ИДЕМ НЕКИМ ЛАКШИМ ПУТЕМ": Интервју Бранкица Себастјановић, глумица
ПРЕД сам крај сезоне на Вечерњој сцени Позоришта лутака "Пинокио" премијерно је изведена представа "Дневник Ане Франк" у режији Стевана Бодроже. А главна јунакиња, неочекивано, има два лица: Бранкице Себастијановић и лутке рађене по њеном лику. Али, обе су с нимало лаким задатком - да испричају трагичну причу о малој јеврејској девојчици, сакривеној на амстердамском тавану током Другог светског рата...
08. 09. 2025. у 13:07
Коментари (0)