КАКВА БЛАГА КРИЈЕ ЦАРСКА ПАЛАТА? Објављена књига о историјском здању у Шаркаменском врелу код Неготина
У ИЗДАЊУ Музеја Крајине недавно је публикована књига "Врело-Шаркамен код Неготина тетрархијска резиденција Максимина Даје", чији су аутори Гордан Јањић, Софија Петковић и Игор Бјелић.
Књига о локалитету који још интригира стручну јавност својим необичним архитектонским решењима и тајном која чека да буде откривена, води читаоце кроз трагања археолога за разлозима за изградњу царске палате на тешко приступачном терену шаркаменског Врела, али и резултате дугогодишњих археолошких истраживања ових простора.
Иако је ово налазиште било познато још од 1889. када га је први пут забележио Феликс Каниц, а први скицирао архитекта Ђурђе Бошковић 1947, "Врело" се први пут истраживало 1975, а интензивније тек од 1994. па до 2003. После десетогодишње паузе истраживања су настављена 2013. и од тада су редовна.
- Монографија је настала као идеја нас троје аутора, који смо и учесници и реализатори пројекта "Врело-Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција", да на једном меступредставимо оно најзначајније што је до сада урађено на овом локалитету - каже Гордан Јањић, координатор на пројекту "Врело-Шаркамен", археолог и виши музејски саветник Музеја Крајине у Неготину.
Када је крајем 19. века аустроугарски истраживач Феликс Каниц у Шаркамену код Неготина пронашао остатке римског утврђења нико није ни слутио да је баш ту у шаркаменским брдима, далеко од свих путева, један царски император градио себи палату с краја трећег и почетка четвртог века.
Изненађење је било још и веће када је 1996. у средишту крипте маузолеја откривена гробна јама са остацима кремиране особе, а у ниши поред и сет женског златног накита. Баш са тог места се мајка императора Максимина Даје, чији је брат Галерије у свом родном месту подигао Феликс Ромулијану, царску палату, (једини археолошки локалитет у Србији који се налази на Унесковој листи светске баштине), уздигла међу богове.
- Ово је јединствени случај на територији читавог Римског царства да су у царском маузолеју сачувани остеолошки остаци покојника и гробни налази и то у виду личног накита члана царске породице - подсећа Јањић.
АРХИТЕКТОНСКИ ДРАГУЉ
ШАРКАМЕН је у свему један архитектонски драгуљ, истичу археолози, потпуно јединствен. Његови бедеми су дебљи и масивнији од гамзиградских. На Феликс Ромулијани је ширина бедема два и по метра, на Врелу три и по.
Археолошке радове које археолози др Софија Петковић, научни сарадник Археолошког института у Београду, и Гордан Јањић континуирано спроводе на "Врелу", последњих година прати и конзервација.
- Суштина је да археолошка истраживања прате конзерваторско-рестаураторске радове јер ће тиме и бити остварен циљ Музеја Крајине да на прави начин презентује светски вредну културну баштину, једну од ретких царских палата ван Рима, а дефинитивно и једини царски маузолеј ван Рима са сетом царског златног накита. Мени је као Неготинцу жеља да имамо добру презентацију културног наслеђа да би неко ко дође то могао да види - каже Јањић.
Препоручујемо
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)