Култура

КАКВА БЛАГА КРИЈЕ ЦАРСКА ПАЛАТА? Објављена књига о историјском здању у Шаркаменском врелу код Неготина

Сузана М. Јовановић

10. 04. 2021. у 08:18

У ИЗДАЊУ Музеја Крајине недавно је публикована књига "Врело-Шаркамен код Неготина тетрархијска резиденција Максимина Даје", чији су аутори Гордан Јањић, Софија Петковић и Игор Бјелић.

КАКВА БЛАГА КРИЈЕ ЦАРСКА ПАЛАТА? Објављена књига о историјском здању у Шаркаменском врелу код Неготина

Књига о локалитету који још интригира стручну јавност својим необичним архитектонским решењима и тајном која чека да буде откривена, води читаоце кроз трагања археолога за разлозима за изградњу царске палате на тешко приступачном терену шаркаменског Врела, али и резултате дугогодишњих археолошких истраживања ових простора.

Иако је ово налазиште било познато још од 1889. када га је први пут забележио Феликс Каниц, а први скицирао архитекта Ђурђе Бошковић 1947, "Врело" се први пут истраживало 1975, а интензивније тек од 1994. па до 2003. После десетогодишње паузе истраживања су настављена 2013. и од тада су редовна.

- Монографија је настала као идеја нас троје аутора, који смо и учесници и реализатори пројекта "Врело-Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција", да на једном меступредставимо оно најзначајније што је до сада урађено на овом локалитету - каже Гордан Јањић, координатор на пројекту "Врело-Шаркамен", археолог и виши музејски саветник Музеја Крајине у Неготину.

Када је крајем 19. века аустроугарски истраживач Феликс Каниц у Шаркамену код Неготина пронашао остатке римског утврђења нико није ни слутио да је баш ту у шаркаменским брдима, далеко од свих путева, један царски император градио себи палату с краја трећег и почетка четвртог века.

Изненађење је било још и веће када је 1996. у средишту крипте маузолеја откривена гробна јама са остацима кремиране особе, а у ниши поред и сет женског златног накита. Баш са тог места се мајка императора Максимина Даје, чији је брат Галерије у свом родном месту подигао Феликс Ромулијану, царску палату, (једини археолошки локалитет у Србији који се налази на Унесковој листи светске баштине), уздигла међу богове.

- Ово је јединствени случај на територији читавог Римског царства да су у царском маузолеју сачувани остеолошки остаци покојника и гробни налази и то у виду личног накита члана царске породице - подсећа Јањић.

АРХИТЕКТОНСКИ ДРАГУЉ

ШАРКАМЕН је у свему један архитектонски драгуљ, истичу археолози, потпуно јединствен. Његови бедеми су дебљи и масивнији од гамзиградских. На Феликс Ромулијани је ширина бедема два и по метра, на Врелу три и по.

Археолошке радове које археолози др Софија Петковић, научни сарадник Археолошког института у Београду, и Гордан Јањић континуирано спроводе на "Врелу", последњих година прати и конзервација.

- Суштина је да археолошка истраживања прате конзерваторско-рестаураторске радове јер ће тиме и бити остварен циљ Музеја Крајине да на прави начин презентује светски вредну културну баштину, једну од ретких царских палата ван Рима, а дефинитивно и једини царски маузолеј ван Рима са сетом царског златног накита. Мени је као Неготинцу жеља да имамо добру презентацију културног наслеђа да би неко ко дође то могао да види - каже Јањић.