ODRŽIVI RAZVOJ
ОДРЖИВА АРХИТЕКТУРА: Важност енергетске ефикасности
МНОГИ градови широм света интензивно улажу у одрживу архитектуру како би смањили негативни утицај на планету и унапредили квалитет живота становника, а сада се и Србија прикључује овом тренду.
21. 11. 2024. у 12:20УН циљ 11, 13
АКЦИЈА ЗА КЛИМУ И ЗЕЛЕНА АГЕНДА: Кључни правци за заштиту животне средине
СУОЧАВАЊЕ с климатским променама представља један од највећих изазова модерног доба, а неопходност хитног деловања огледа се у иницијативама попут "Акције за климу".
20. 11. 2024. у 12:06УН циљ 11, 13
АФРИКА ПОСТАЛА НОВИ ЦЕНТАР ОДРЖИВЕ МОДЕ: Ево шта то заправо значи
ТРЕНД одрживе моде постаје све популарнији услед повећања свести о негативном утицају "брзе моде" на нашу планету како код корисника, тако и код модних брендова.
18. 11. 2024. у 10:07УН циљ 12
ECOMONDO: Централно место за дијалоге о одрживим праксама, технолошким решењима и иновацијама
МЕЂУНАРОДНИ сајам ECOMONDO одржан је у Rimini Expo центру од 5. до 8. новембра и окупио је стручњаке и компаније из више од 100 земаља.
14. 11. 2024. у 16:46УН циљ 13
ПЛАНЕТА ЈЕ У КРИЗИ: Хитно потребне мере за заштиту биодиверзитета и стабилност екосистема
ПЛАНЕТА Земља се суочава са озбиљном кризом која угрожава биодиверзитет и стабилност екосистема.
30. 10. 2024. у 11:45УН циљ 13, 14, 15
ПАМЕТНИ ГРАДОВИ: Будућност урбаног живота
ПАМЕТНИ градови представљају иновативан приступ урбаном развоју, користећи напредне технологије како би побољшали квалитет живота својих становника.
30. 10. 2024. у 11:44УН циљ 7, 11
Međunarodni dan smanjenja otpada – 30. mart
Obeležavanjem Međunarodnog dana „nultog otpada“ UN želi da podstakne pojedince, organizacije i države da prepoznaju i deluju na smanjenje ekološkog otiska.
„Zero waste“ koncept postaje sve važniji jer njegova primena ima za cilj smanjenje otpada, očuvanje resursa i minimiziranje uticaja na životnu sredinu. Neophodno je smanjiti količine otpada na deponijama i u prirodi i promovisati reciklažu i cirkularnu ekonomiju.
Ovogodišnja tema „Ka nultom otpadu u modi i tekstilu“ naglašava potrebu za akcijom u ovom sektoru kako bi se smanjio otpad i unapredila cirkularna rešenja. Brz rast proizvodnje i potrošnje tekstila nadmašuje napore održivosti u sektoru, izazivajući ozbiljne ekološke, ekonomske i društvene uticaje. Proizvodnja odeće se udvostručila od 2000. do 2015. godine, a ipak se u svetu generiše 92 miliona tona tekstilnog otpada. Ovo je jednako kamionu za smeće punom odeće koja se spaljuje ili šalje na deponiju svake sekunde.
Svake godine tekstilni sektor proizvodi 2-8 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte i koristi 215 triliona litara vode, što je ekvivalent 86 miliona olimpijskih bazena.
Bez hitne akcije, procenjuje se da će proizvodnja komunalnog otpada porasti na 3,8 milijardi tona godišnje do 2050.
