НЕЗАБОРАВ ЗА СРПСКЕ ВИТЕЗОВЕ: Код Штипа обележавање 110 година од битке на Брегалници
ПОЛАГАЊЕМ венаца и одавањем почасти палим српским ратницима, данас, у 12 часова, на брду Каленица код Штипа, одржаће се централна државна церемонија обележавања 110. годишњице Брегалничке битке којом је, 1913. године, окончан Други балкански рат.
Фото: Википедиа
У име Владе Србије венце ће положити Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, са амбасадором Србије у Северној Македонији Невеном Јовановић и изаслаником одбране Републике Србије потпуковником Вујицом Вукобратовим.
Брегалничка битка је одлучила исход Другог балканског рата и истовремено потврдила витештво и моћ српске војске и чињеницу да је Србија тада била највећа војна сила на Балкану. Вођена је од 30. јуна до 9. јула 1913. Бугарска је 30. јуна, без објаве рата, не сачекавши решење спора са Србијом око поделе територија од арбитражног суда Русије, изненада напала положаје српске војске на реци Брегалници. У наредним данима битка се одвијала од Царевог врха на Осоговској планини, низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар. Српске снаге сачињене од Прве и Треће армије са око 190.000 војника и 250 артиљеријских оруђа, водиле су један од најкрвавијих српских бојева у историји, а против бугарских снага које су бројиле 185.000 војника и имале 130 топова. Првом армијом командовао је тада генерал Живојин Мишић, а њен начелник штаба био је потоњи војвода Петар Бојовић, док је командант Треће армије био генерал Божидар Јанковић, а начелник штаба српске Врховне команде Радомир Путник. Наша војска имала је и помоћ војника из Црне Горе: краљ Никола упутио је прокламацију Дечанском одреду, формираном да пружи помоћ Србији у борби против Бугара. Командант црногорске војске, која је бројала око 12.000 војника и поднела велике жртве на Брегалници, био је сердар Јанко Вукотић.
Најжешћи бој Брегалничке битке водила је Тимочка дивизија другог позива, која је успешно на врху "Орлов баир" бранила јурише три и по пута јачег непријатеља. Четири дана, готово без хране и сна, трајала је битка, а другопозивци нису хтели да препусте "Орлов баир".
У одлучујућим тренуцима битке када је требало заузети коту 650, према непријатељским положајима незадрживо је кренуо Други пешадијски пук "Књаз Михаило" Моравске дивизије првог позива, састављен претежно од регрута мобилисаних у Топлици 1912. године. Под врло тешким условима у пуној ратној опреми, зимским шињелима на високој летњој температури, Пук је заузео коту. Одбио је нападе елитне бугарске Шесте римске дивизије, прешао у контранапад и приморао Бугаре на повлачење.
Бегајте, иде "железни пук"
БУГАРСКИ војници били су запрепашћени снагом, вољом, храброшћу и одлучношћу српских војника из Другог пешадијског пука "Књаз Михаило". Почели су да беже са својих положаја током борбе за коту 650 уз повике: "Бегајте! Бегајте! Иде втори железни! Иде луди пук!". Тако од Брегалничке битке легендарни пук носи назив који му је дао непријатељ - "Гвоздени пук". У бици на Брегалници остао је без половине својих војника, без дотадашњег команданта и оснивача, потпуковника Владимира Ристића, а погинули су и сви командири чета.
Званично, Прва и Трећа српска армија имале су 20.000 погинулих, умрлих и рањених, а Бугари око 30.000. После девет дана огорчених и крвавих борби српске трупе почињу да гоне Бугаре који се повлаче у паничном бегу. Бугарска влада је 30. јула затражила примирје. Срби су на Брегалници 1913. задобили материјалну и моралну победу.
Букурешким мировним уговором, потписаним 10. августа 1913. Србија је добила Вардарску Македонију, Косово и источни део Рашке области, чиме је територијално готово удвостручена. Српска парола била је тада: "За Косово - Куманово! За Сливницу - Брегалницу!".
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
ЋЕРКА ДОШЛА КОД ЧЕДЕ Видите шта је урадила Косу: "Добио је шта је тражио!" (ВИДЕО)
ЧЕДА Јовановић недавно је открио да је почео да живи са својим пријатељам Ацом Косом, а не крије да му његова подршка у животу много значи.
11. 01. 2026. у 09:32
Коментари (1)