ДОКТОР ЛУДВИГ ОБУЗДАО ТИФУС: Ваљевци чувају сећање на пожртвоване лекаре и билничаре који су се борили против епидемије у Великом рату

ВРЕМЕ страшне епидемије пегавог тифуса у Првом светском рату, када је цело Ваљево било болница, заувек је уписано у историју српског народа.

Foto: Vikipedija

ВРЕМЕ страшне епидемије пегавог тифуса у Првом светском рату, када је цело Ваљево било болница, заувек је уписано у историју српског народа. Појам Ваљевска болница остао је симбол хуманости и пожртвовања лекара и медицинског особља из Србије и иностранства, који су несебично пружали помоћ оболелима и све чинили да обуздају епидемију. Међу њима је и лекар, славни научник, професор др Лудвиг Хиршфелд, који је са супругом Ханом дошао из Пољске и донео наду у победу над пегавим тифусом.

Уз српску војску др Хиршфелд био је и на Солунском фронту. У Ваљеву је са осталим колегама из Србије и многих страних лекарских и сестринских мисија организовао лечење оболелих од пегавца. Током епидемије, претпоставља се, у Србији је умрло око 35.000 војника, исто толико заробљеника и знатно више грађана. Само у Ваљеву умрло је више од 3.500 војника, 4.000 цивила и око 2.000 аустроугарских заробљеника.

- Лекари и медицинско особље су несебично, храбро, све чинили да помогну оболелим грађанима, војницима, али без трунке предрасуда, и завојевачима, иако су и сами тада били на ивици живота и смрти - каже др Владимир Пантелић, в. д. директора Здравственог центра Ваљево. - Изванредна вакцина коју је др Лудвиг Хиршфелд направио, спасла је многе војнике на фронту и зато је дужност да се име и дело овог великог човека и научника не заборави, као ни Ваљевска болница којом се поносимо и чије вредности чувамо.

У својој малој, неугледној лабораторији у Солуну, овај лекар је успео да направи вакцину против трбушног тифуса, колере и паратифуса типа А, Б и Ц, којом је вакцинисано 110.000 војника. Као што је обећао, вакцину је први, за пример војницима, примио чувени српски војсковођа и стратег бриљантне победе у Колубарској бици, војвода Живојин Мишић, те чланови штаба и официри.

- Много лекара из Пољске било је током Великог рата у мисијама, сви су били велики хуманисти и значајни стручњаци, али је др Хиршфелд био посебан, са својом неисцрпном вером и даноноћним радом, како би пружио лекарску помоћ свима којима је била потребна - каже амбасадор Пољске Рафал Перл. - Мало је оних који се свесно излажу опасности, да би спасли друге и зато они нису људи, већ људине. Управо тако, "Људина" гласи назив филма пољског редитеља Павела Височанског, који се снима и у Ваљеву, с циљем да се сачува сећање на др Хиршфелда, а чија ће светска претпремијера бити у децембру у Београду.

Од октобра 1914. до маја 1915. године, број становника Ваљева био се удесетостручио! Са свих страна стизали су рањеници, српски и аустроугарски. Када је епидемија пегавог тифуса букнула, на брзину су отворене болнице у касарни Петог пешадијског пука, Ваљевској гимназији, Музеју, те свим расположивим јавним објектима, кафанама, школама, магацинима... По околним селима формиране су бројне пољске болнице. Пегавац је усмртио и 22 лекара, међу којима су били др Селимир Ђорђевић, управник овдашње Окружне болнице, Ваљевка Драгиња Бабић, прва Српкиња доктор медицине, мајор др Павле Војтех, др Алберт Семјуел Кук из Сједињених Америчких Држава, чувена српска сликарка Надежда Петровић, медицинска сестра добровољац...

- Ваљевска болница је не само за време Великог рата, већ и у новијој историји медицине, уписана златним словима - рекао је академик, професор др Милан Недељковић, председник Српског лекарског друштва. - Посебно генијалан за ове просторе је и др Селимир Ђорђевић, најзначајнији лекар у време Ваљевске болнице. У дворишту Српског лекарског друштва подигнут је споменик великом хематологу, доктору и човеку, др Лудвигу Хиршфелду, који је, када су га питали где ће да иде, без премишљања казао да одлази тамо где је у Србији ситуација најкритичнија - у Ваљевску болницу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације