ПЕКАРУ ЗА ЛОШ ХЛЕБ КАЗНА ОД ВЛАДАРА: Живописци су у средњем веку на фрескама сликали трпезе из свог, а не из доба Новог завета

КОЛИКО је специфична била српска средњовековна кухиња казују нам наше фреске: "Тајна вечера" из Студенице и Пећке патријаршије, чувена "Царска гозба" из манастира Ресава, "Свадба у Кани" из Каленића или "Света Тројица" из Ђурђевих ступова. О пророку Илији коме у пећину хлеб доноси гавран, говори монументална представа из Манастира Морача, коју је чак и Пабло Пикасо уврстио у ремек-дела светске уметности.

vikipedia

Ова тема већ дуго заокупља историчарку уметности Марину Лукић Цветић и глумицу, теоретичарку уметности и медија Лидију Цветић Вучковић. Њихово предавање "Хлеб наш насушни - на српским средњовековним фрескама", које су осмислиле поводом осам векова аутокефалности СПЦ, веома је посећено где год да гостује у Србији.

- Будући да смо из Рашке области, богате уметничким и духовним благом средњег века тема се сама наметнула. Реконструисали смо најлепше сцене средњовековне уметности - каже нам Лидија. - Како су изгледале трпезе и средњовековни хлебови у Србији видимо на фрескама из тог периода, јер су живописци углавном сликали своје доба, а не претпоставку како је све то могло бити у доба Старог и Новог завета.

Први праисторијски налази на нашем подручју су пећи за печење хлеба које припадају винчанској култури.

- У Византији није сачуван ниједан рукопис у коме се описује како се хлеб меси, док у Западном римском царству јесте - каже Марина Цветић. - Представе на фрескама нам говоре како су ти хлебови изгледали и пратимо их у композицији где Светом Илији у пећину гавран доноси мали округао хлепчић или како Богородици као девојчици анђео доноси сличан, који је њена једина храна.

Најчешће су на фрескама насликани лепо нарасли округли хлебови, мањи или већи, засечени унакрст, што асоцира на просфору, али и из практичних разлога да се хлеб при печењу не би распукао. Сачуване су представе векница, великих издужених или округлих хлебова засечених српасто са стране, попут данашње циповке. Ту су и комадићи нафоре у великим чинијама, припремљених за причешће, а зна се да се нафора прави од најфинијег пшеничног брашна. Композиције са обавезном представом хлеба су "Тајна вечера", "Умножавање хлебова", "Света Тројица", "Пут у Емаус"...

Privatna arhiva

- У средњем веку најбољим хлебом сматран је пшенични јер је укусан, затим мешани од јечма и пшенице или раженог и пшеничног брашна. Овас је био храна за коње, али у случају глади узимали су га и људи. Постојала је хијерархија, знало се који сталеж шта једе - истиче Марина. - У Византији за двор, племиће, богаташе, за причешће и болеснике мешен бели хлеб силигнитис, док је сеидалитис био хлеб за обично становништво. Сиротиња је јела хлеб од јечма и мекиња. Мешен је и паскамас, два пута печени хлеб како га данас зовемо двопек, који није могао да се убуђа и коришћен је за порције војника, путника и монаха.

У то време на српском двору постојало је занимање велики хлебар, који се бринуо о складиштењу жита, брашну и хлебу.

- За такве послове биран је човек од поверења - кажу саговорнице. - Лазар Хребељановић бавио се храном на двору цара Душана. Средњовековни закони прописивали су да хлеб мора да буде чист, без пиљевине, песка, камења, а у супротном ће пекар бити кажњен. Деспот Стефан Лазаревић је у свом Закону о рудницима навео да рудар има право да не плати хлеб ако није добар. На Новом Брду постојала је "Јасина пекара" у којој су, осим хлеба, спремани пита са сиром и двопек за путнике. У поставци Музеја "Рас" у Новом Пазару изложен је комад средњовековне угљенисане погаче, археолошки налаз из куће која је сагорела.

Privatna arhiva

Да хлеб "нарасте" коришћен је комадић укислог теста, сачуван у брашну до следећег мешења или шира, а у мрсне дане хлеб се месио и сурутком. Кисели, односно квасни хлеб помиње се у повељи цара Душана датој Манастиру Светих арханђела код Призрена и у повељи краља Милутина Манастиру Бањска.

- У манастирима је постојао хлебни и вински оброк - каже Марина. - Сматрано је да вино штити од тифуса. На дан манастирске славе, празника или помена ктитора, на црквеним вратима сиротињи су дељена следовања хлеба и вина, јер је милосрђе и помагање гладнима у то доба, сматрано моралним чином. Црква Богородице Љевишке у Призрену позната је била по такозваном давању на вратима. Владар краљ Милутин обавезао се да ће давати сиротињи сваког месеца по четири кабла брашна, чабар вина и кабао соли.

Препоручујемо

Свет

0 12

ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ: Ватрена буктиња "прогутала" део манастира (ВИДЕО)

05. 03. 2024. у 10:43

Свет

10 12

ОДБРАНА КИЈЕВСКО-ПЕЧЕРСКЕ ЛАВРЕ: Игуман Павле поручио Зеленском: Бојте се! Око 200 верника и даље у светињи (ФОТО/ВИДЕО)

29. 03. 2023. у 10:55 >> 00:54

Свет

0 12

УКРАЈИНСКИ БЕЗБЕДЊАЦИ УПАЛИ У ВЕЛИКУ ПРАВОСЛАВНУ СВЕТИЊУ: Рација у Кијевско-печерској лаври, страхују од руских диверзаната (ФОТО)

22. 11. 2022. у 11:03

Свет

3 6

НЕМИЛОСРДНО Мизинцев: Украјински националисти у блокади и под ватром држе манастир у коме се крије 450 цивила

13. 04. 2022. у 23:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације