ПРЕ 83 ГОДИНЕ, 5. ЈУЛА, НЕМАЧКИ ОКУПАТОРИ ОСНОВАЛИ ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР: На Бањици мучили, у Јајинцима убијали
ПРЕ 83 године, 5. јула 1941, немачки окупатори су у Београду основали злогласни логор на Бањици, највећи на територији окупиране Србије.

Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
У ово место ужаса, до октобра 1944, доведене су десетине хиљада људи, углавном Срба и Јевреја. Већина логораша усмрћена је на стратишту у Јајинцима.
Према проценама и документацији заплењеној приликом ослобађања Београда, у регистар логора, до октобра 1944, уписано је 23.637 затвореника, али многобројни посредни извори указују да их је било много више од 30.000. Велики број осуђеника није ни увођен у књиге овог стравичног места, већ су директно пребацивану у Јајинце где су стрељани.

Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
Званично, Бањички логор је оформљен 5. јула 1941. Формалну одлуку о стварању логора донели су немачки командант града и заповедник Гестапоа у окупираној Србији, а спровео ју је тадашњи помоћник министра унутрашњих послова Драгомир Јовановић. За логорашки простор Немци су одабрали бивши војну зграду 18. пешадијског пука на Бањици, а образован је по узору на немачке концентрационе логоре. За управника је постављен Светозар Вујковић, полицијски комесар, а први заточеници из унутрашњости Србије доведени су 9. јула. Логор је имао двојну немачко-квислиншку управу, али је био под немачком командом.

Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
Осим тога, ово злогласно место, имало је две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције, док је други део био у надлежности Гестапоа.
Како се може наћи у историјским изворима, прва званична категоризација логораша обављена је у септембру 1942, када је уведена и нова категорија - присталице Драже Михаиловића.
У ДЕЛУ ЗГРАДЕ УРЕЂЕН МУЗЕЈ
По завршетку рата, зграде некадашњег логора су предате на коришћење ЈНА. У делу зграде је 1969. уређен музеј, у којем је представљен сурови систем окупације, као и аутентичан изглед логорашких соба број 3, 25 и 26. Тада је скупштина града Београда поставила и спомен обележје испред зграде логора. Данас је Музеј Бањичког логора део Музеја града Београда.

Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
Иако је Бањички логор важио као један од најбоље чуваних и обезбеђених, за време окупације пет логораша успело је да побегне. Прво бекство забележено је у јануару 1943, када је Милка Минић, супруга високог партијског секретара КПЈ Милоша Минића, успела да се извуче из логора. Друго је било у октобру исте године када су побегли капетан Нешко Недић, резервни потпуковник Илија Орељ, студент Никола Пашић млађи и још један затворски чувар. Било је и покушаја бежања бањичких логораша за време извођења радова на Дунаву, у Обреновцу и Панчеву.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)