ПРЕ 83 ГОДИНЕ, 5. ЈУЛА, НЕМАЧКИ ОКУПАТОРИ ОСНОВАЛИ ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР: На Бањици мучили, у Јајинцима убијали
ПРЕ 83 године, 5. јула 1941, немачки окупатори су у Београду основали злогласни логор на Бањици, највећи на територији окупиране Србије.
Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
У ово место ужаса, до октобра 1944, доведене су десетине хиљада људи, углавном Срба и Јевреја. Већина логораша усмрћена је на стратишту у Јајинцима.
Према проценама и документацији заплењеној приликом ослобађања Београда, у регистар логора, до октобра 1944, уписано је 23.637 затвореника, али многобројни посредни извори указују да их је било много више од 30.000. Велики број осуђеника није ни увођен у књиге овог стравичног места, већ су директно пребацивану у Јајинце где су стрељани.
Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
Званично, Бањички логор је оформљен 5. јула 1941. Формалну одлуку о стварању логора донели су немачки командант града и заповедник Гестапоа у окупираној Србији, а спровео ју је тадашњи помоћник министра унутрашњих послова Драгомир Јовановић. За логорашки простор Немци су одабрали бивши војну зграду 18. пешадијског пука на Бањици, а образован је по узору на немачке концентрационе логоре. За управника је постављен Светозар Вујковић, полицијски комесар, а први заточеници из унутрашњости Србије доведени су 9. јула. Логор је имао двојну немачко-квислиншку управу, али је био под немачком командом.
Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
Осим тога, ово злогласно место, имало је две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције, док је други део био у надлежности Гестапоа.
Како се може наћи у историјским изворима, прва званична категоризација логораша обављена је у септембру 1942, када је уведена и нова категорија - присталице Драже Михаиловића.
У ДЕЛУ ЗГРАДЕ УРЕЂЕН МУЗЕЈ
По завршетку рата, зграде некадашњег логора су предате на коришћење ЈНА. У делу зграде је 1969. уређен музеј, у којем је представљен сурови систем окупације, као и аутентичан изглед логорашких соба број 3, 25 и 26. Тада је скупштина града Београда поставила и спомен обележје испред зграде логора. Данас је Музеј Бањичког логора део Музеја града Београда.
Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
Иако је Бањички логор важио као један од најбоље чуваних и обезбеђених, за време окупације пет логораша успело је да побегне. Прво бекство забележено је у јануару 1943, када је Милка Минић, супруга високог партијског секретара КПЈ Милоша Минића, успела да се извуче из логора. Друго је било у октобру исте године када су побегли капетан Нешко Недић, резервни потпуковник Илија Орељ, студент Никола Пашић млађи и још један затворски чувар. Било је и покушаја бежања бањичких логораша за време извођења радова на Дунаву, у Обреновцу и Панчеву.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОВО СУ КРИЛИ: Испливала дуго чувана тајна Ане и Бастијана
РАЗВОД Ане Ивановић и Бастијана Швајнштајгера била је једна од главних вести претходне године.
02. 01. 2026. у 08:40
2025. НЕЋУ ПАМТИТИ ПО ДОБРОМ: Ацо Пејовић проговорио о великим губицима - "Не могу заборавити такве ствари"
ПЕВАЧ Ацо Пејовић дочекао је Нову годину на бини, пред својим верним фановима у Будви.
01. 01. 2026. у 10:53
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Најновије из рубрике
ЧУДЕСНИ ПЛЕС МАЛЕ ЕМИЛИЈЕ: Девојчица из Ниша освојила два злат и сребро на такмичењу у Загребу
МЕЂУ више од 3.000 плесача из целе Европе, на такмичењу EuropeanChampionship Winter Zagreb, одржаном недавно у главном граду Хрватске, посебно се издвојила Емилија Стевановић из Ниша, чланица Teatro dancestudija. Ова девојчица од 11 година освојила је две златне медаље, и тоу категоријама савремени плес и мјузикл, док је у дисциплини шоу денсзаузела друго место. То јој је донело и пласман на гала вече, резервисано за двадесет најуспешнијих и најзапаженијих извођача.
30. 12. 2025. у 12:00
СПОМЕНИК ВЕЛИШИНОЈ ЖРТВИ И ХРАБРОСТИ
УДРУЖЕЊЕ "Клуб младих Коловрат-Сељашница" у Пријепољу, покренуло је иницијативу и добило сагласност и закључак Општинског већа да се у овом граду на Лиму подигне споменик капетану Војске Југославије Велиши Кијановићу кога су албански терористи 17. маја 2001. убили из заседе недалеко од Бујановца.
27. 12. 2025. у 21:40
САБОРНИ ТРИЈУМФ У НИКЕЈИ: Пре 1.700 година Константин Велики је сазвао све хришћанске епископе и променио историју
ТОК светске цивилизације промењен је пре 1.700 година у Никеји, данашњем Изнику, у малоазијској Турској, на Првом васељенском сабору, на шта треба подсетити поткрај године у којој се обележава ова велика годишњица. Скуп у цркви Свете Софије, Божје премудрости, која и данас чврсто стоји у центру модерне оријенталне вароши опасане древним ромејским зидинама, означио је рађање православља и хришћанског Римског царства, али и наговестио будући раскол са духовним поданицима епископа Рима.
26. 12. 2025. у 19:45
ЗА МИЛЕВУ ТРАЖЕ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: Све је више гласова који упућују на важност научног рада преве жене Алберта Ајнштајна
ЉУДСКА срећа је, верујем, ипак лепша од сваког другог успеха. На оверечи Милеве Марић Ајнштајн (1875-1948) подсетила је Светлана Матић, аутор изложбе о првој српској математичарки и физичарки, која је послеБеограда приказана у Бечу. Изложба "150 година од рођења Милеве МарићАјнштајн" биће у Конзулату Србије у Бечу наредних месец дана.
26. 12. 2025. у 13:00
Коментари (0)