ПРЕ 83 ГОДИНЕ, 5. ЈУЛА, НЕМАЧКИ ОКУПАТОРИ ОСНОВАЛИ ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР: На Бањици мучили, у Јајинцима убијали
ПРЕ 83 године, 5. јула 1941, немачки окупатори су у Београду основали злогласни логор на Бањици, највећи на територији окупиране Србије.

Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
У ово место ужаса, до октобра 1944, доведене су десетине хиљада људи, углавном Срба и Јевреја. Већина логораша усмрћена је на стратишту у Јајинцима.
Према проценама и документацији заплењеној приликом ослобађања Београда, у регистар логора, до октобра 1944, уписано је 23.637 затвореника, али многобројни посредни извори указују да их је било много више од 30.000. Велики број осуђеника није ни увођен у књиге овог стравичног места, већ су директно пребацивану у Јајинце где су стрељани.

Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
Званично, Бањички логор је оформљен 5. јула 1941. Формалну одлуку о стварању логора донели су немачки командант града и заповедник Гестапоа у окупираној Србији, а спровео ју је тадашњи помоћник министра унутрашњих послова Драгомир Јовановић. За логорашки простор Немци су одабрали бивши војну зграду 18. пешадијског пука на Бањици, а образован је по узору на немачке концентрационе логоре. За управника је постављен Светозар Вујковић, полицијски комесар, а први заточеници из унутрашњости Србије доведени су 9. јула. Логор је имао двојну немачко-квислиншку управу, али је био под немачком командом.

Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
Осим тога, ово злогласно место, имало је две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције, док је други део био у надлежности Гестапоа.
Како се може наћи у историјским изворима, прва званична категоризација логораша обављена је у септембру 1942, када је уведена и нова категорија - присталице Драже Михаиловића.
У ДЕЛУ ЗГРАДЕ УРЕЂЕН МУЗЕЈ
По завршетку рата, зграде некадашњег логора су предате на коришћење ЈНА. У делу зграде је 1969. уређен музеј, у којем је представљен сурови систем окупације, као и аутентичан изглед логорашких соба број 3, 25 и 26. Тада је скупштина града Београда поставила и спомен обележје испред зграде логора. Данас је Музеј Бањичког логора део Музеја града Београда.

Фото: Википедија/ Муѕеј историје Југославије
Иако је Бањички логор важио као један од најбоље чуваних и обезбеђених, за време окупације пет логораша успело је да побегне. Прво бекство забележено је у јануару 1943, када је Милка Минић, супруга високог партијског секретара КПЈ Милоша Минића, успела да се извуче из логора. Друго је било у октобру исте године када су побегли капетан Нешко Недић, резервни потпуковник Илија Орељ, студент Никола Пашић млађи и још један затворски чувар. Било је и покушаја бежања бањичких логораша за време извођења радова на Дунаву, у Обреновцу и Панчеву.

ШОЈГУ УПОЗОРАВА: Тај потез би могао довести до трећег светског рата
СЕКРЕТАР Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би увођење мировњака на историјске територије Русије могло довести до трећег светског рата.
24. 04. 2025. у 19:46

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

НИ ЛАУШ НИЈЕ ПРИМЕТИО ДО КРАЈА СНИМАЊА: Најлуђа грешка из "Боја на Косову"
ЛАУШЕВИЋ је о снимању филма "Бој на Косову" писао у књизи "Година прође, дан никад".
28. 04. 2025. у 10:32
Коментари (0)