ПОДЗЕМНИ ГРАД ЧУВАО ХРИШЋАНЕ ОД ЗУЛУМА: "Новости" у тајној кападокијској метрополи, откривеној пре неколико година (ФОТО)

ПРИЧА о православним монасима који су остали скривени у лавиринтима подземних насеобина Кападокије и после размене становништва између Турске и Грчке 1924. сматрала се митом, док археолози нису недавно открили тајну комору украшену равностраним крстом укопану у дубину брда које доминира над модерним кападокијским градом Невшехир.

Фото: Борис Субашић

Људске насеобине на његовом простору нижу се у континуитету већ 5.000 година, али археолози нису успевали да пронађу архитектонске остатке града под именом Ниса познатом из римских хроника, где се наводи као велики хришћански центар.

Видиљива је само тврђава Нисе, која се помиње и у селџучко и османско време, али је град остао мистерија. Да је тражен на погрешном месту открили су грађевинари који су на простору званом Кајашехир (Камени град) почели пре неколико година да копају темеље нових стамбених зграда. Уклањали су остатке старих лепих камених кућа кападокијских хришћана мислећи да су доње зарушене просторије само плитко укопани подруми у падини брда.

Фото: Борис Субашић

Међутим, када су грађевинци пробили њихов горњи слој, упали су у још дубљу мрежу подземних ходника и просторија која се гранала дубоко у брдо. Нису могли да јој сагледају крај ни да зидају на том лавиринту и позвали су археологе. Ови су открили да је цело брдо избушено и да се у њему налазио велики град, који је почео да се укопава још од другог миленијума пре нове ере, а да је свака нова цивилизација настављала тај посао.

Рушевине које су грађевинари сматрали остацима подрума и магацина у ствари су биле само спољна станишта коришћена у мирнодопским временима, из којих се ширила мрежа просторија за становање, храмови и систем за водоснабдевање. Други, дубљи ешалон просторија био је повезан са спољним изузетно уским ходницима које је било лако запречити у случају напада.

Фото: Борис Субашић

Два највећа изненађења за археологе била су дубоко уклесана црква на чијим зидовима су се после чишћења миленијумског шута указале необичне фреске за које је процењено да потичу из 5. века. Још је загонетнија била минијатурна комора много ближа површини чија је основа квадрат странице један метар, а висина метар и по. На њеном зиду је уклесан велики равнострани крст, какав се може видети само у Кападокији и на Светој Гори, на коју су монаси дошли управо из Мале Азије.

Фото: Борис Субашић

Просторија у коју је минијатурна ћелија укопана није изгледала као подземни храм већ као обична соба. Археолози су је у првом тренутку сматрали нишом какве су древни Кападокијци укопавали у зидове и користили их као полице. Међутим, када су јој пришли ближе и осветлили је, указала се комора са рељефом крста. 

Њену праву величину је скривао зид висок око метар, а онај ко је копао ту ћелију из неког разлога је смишљено оставио само мали отвор у њеном горњем делу, тако је улазак у комору био права вратоломија. Ту није био крај изненађењима, на дну коморе откривен је тунелчић који ју је спајао са сличном ћелијом одакле се настављао у дубину брда као узак и низак ходник.

Фото: Борис Субашић

Научници још нагађају шта је била сврха коморе. Неки сматрају да су се у њој налазиле мошти неког светитеља у седећем положају тако да му ходочасници кроз отвор виде лице. Противници ове хипотезе кажу да би такво "паковање" мумификованог свеца и његово повремено вађење ради пресвлачења моштију било исувише компликовано и непримерено. Има и оних који сматрају да је комора била испосница где су се подвизавале најстроже аскете исихасти, пошто би се наглавачке увукли у ћелију где су могли да седе или да клече у мраку пред крстом. Проблем је што су те аскете по правилу били усамљеници "отшелници од света" који свој подвиг никада не би изводили у просторији у густо насељеном подземном граду, која се може упоредити са плакаром у соби стана танких зидова у солитеру пуном станара.

Фото: Борис Субашић

Постоји и претпоставка да око келије испосника у време када је он у њој тиховао више није било других људи. Таква ситуација била је после 1924. када је после грчко-турског рата у Малој Азији хришћанско становништво из Анадолије пресељено у Грчку, а муслиманско са Балкана у Турску. У политичкој интерпретацији тих догађаја сви кападокијски хришћани називани су Грцима, мада је тачнији службени назив који је за њих коришћен у Османском царству - Кападокијски Римљани.

Јер, Кападокијци су били управо то, потомци грађана мултинационалног Римског и Ромејског царства који су преживели бројне инвазије у Малој Азији захваљујући својим подземним градовима. У њиховој дубини су гомилали резерве за преживљавање и скривали се у подземним лавиринтима у опасним временима, а затим излазили на површину када се ситуација примири. Археолози су открили да су сви подземни градови били повезани ходницима, некад дугим десетине километара, а етнолози указују да Кападокијци јесу говорили грчки, службеним језиком Источног Римског царства, али особеним дијалектом који Грци у Грчкој готово да нису разумели. Себе су сматрали изнад свега - Кападокијцима и веровали да ће се једнога дана обновити њихова држава - "Православни Рим".

Фото: Борис Субашић

У мноштву прича о Кападокији забележена је и легенда да се нису сви "Кападокијски Римљани" преселили у Грчку током велике размене становништва, већ да су се сакрили и преживели у својим подземним градовима, а да је међу њима било и монаха аскета.

То би и за нас остала само једна од легенди, да у једном од оближњих кападокијских туристичких центара, у продавници сувенира која је изгледала као Али-Бабина пећина, у неуредној хрпи мајица нисмо угледали једну која је потпуно одударала из стандардне понуде са сликама балона и фантастичних пејзажа. На њој је био представљен Свети Ђорђе који убија аждају, а видевши наше изненађење продавац је рекао: "Зашто се чудите, Ђорђе је из Кападокије, наш светац".

Фото: Борис Субашић

Када смо одговорили да је он и међу Србима један од најпоштованијих светитеља, високи мршави продавац се широко осмехнуо.

- А ви сте из Србистана, Србије. Показаћу вам иконе које праве исти људи који штампају и мајице. Код њих сам се крстио. Да ли сте видели у Кајашехиру ону испосницу са крстом? Они су у њу ставили фотографију једног савременог светитеља из Кападокије. И свети старац Пасије Светогорац је из Кападокије. Међу првим Христовим ученицима били су Кападокијци. Тројица кападокијских отаца, међу којима је Свети Григорије из Нисе, створили су Символ вере за Никејски сабор - тихо је додао и намигнуо, а затим се окренуо правим муштеријама, туристима са Далеког истока од којих се живи. Луталице које трагају за траговима велике прошлости натоварени великим ранчевима су данас егзотика у Кападокији коју су освојиле реке азијских туриста са дубоким џеповима.

ПОТОМЦИ КОЛОНИСТА СА БАЛКАНА

МНОГИ данашњи Кападокијци су углавном потомци колониста са Балкана после 1924, када је Ататурк позивао некадашње поданике Османског царства да се доселе у Анадолију. Примањем новог држављанства они су од муслимана грчког или словенског етничког порекла постајали Турци, а њихови потомци који живе на шкртој и сувој Анадолској висоравни познају Балкан магловито из прича предака, као богату земљу са обиљем воде.

- Мој деда се доселио из Булгаристана, из Тракије - рекао нам је посластичар из Невшехира, одушевљен чињеницом да Србистанцу не мора да објашњава шта је баклава, а шта тулумба и шта садрже.

- Моји бака и дека доселили су се из Босне, причали су ми да је веома лепа земља, да има много планина и шума - надовезала се његова плавоока супруга.

Препоручујемо

Репортаже

0 1

"МАШИ РУКАМА АКО ХОЋЕШ ДА СЕ ВОЗИШ": Репортер "Новости" у Анадолији, у упознавању Турске, земље контраста (ФОТО)

06. 04. 2025. у 07:00

Култура

0 2

БРАТСТВО ЧВРСТО КАО ЕБОНОВИНА: Широм Танзаније, у радионицама- галеријиама, резбаре се скулптуре, чију естетику је развио народ Маконде

19. 03. 2025. у 06:45

Репортаже

0 5

ТАМО ГДЕ ЉУДИ И ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ ЖИВЕ У МИРУ: У националном парку Нгоронгоро Масаји "колевку човечанства" деле са слоновима и лавовима (ФОТО)

11. 03. 2025. у 07:00

Репортаже

0 6

"У СЛУЖБИ КИЛИМАНЏАРА, ПЛАНИНЕ БОГОВА": У Танзанији, са носачима, водичима, куварима, који помажу планинарским експедицијама (ФОТО)

05. 03. 2025. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације