ТАЈНА ГОЛОБРАДОГ БОГОМЛАДЕНЦА: Ново тумачење историчара поводом фреске "Ћелави исус" у пећинској цркви у Рсовцима

У СРЦУ Старе планине, скривена у стаменим недрима брда Калик, стоји уклесана у саму стену Црква Светих апостола Петра и Павла, чувар једне од најнеобичнијих и најинтригантнијих фресака православног света.

Фото Ј. Ћ.

На северном зиду цркве, у јединој сачуваној фресци, приказан је Исус без браде и гологлав - приказ који својом изузетношћу надилази не само границе Србије, већ и читавог хришћанског света. Ова фреска, позната као Исус Младенац, а међу народом и као "Ћелави Исус", задивљује посетиоце својом несвакидашњом појавом. Христос је осликан као млад и гологлав, у одежди која подсећа на будистичку, док око њега блиста осмоугаона звезда, додатно појачавајући симболику приказа. Недавна истраживања групе научника можда ће коначно бацити светло на вековима стару загонетку - зашто је Исус на овој фресци ослобођен традиционалне, иконографске косе и браде.

Мештани овог краја брижно чувају кључеве светиње и са поносом деле приче које се преносе с колена на колено. Црква, која потиче из 13. века, под заштитом је државе од 1981. године. И док би већ сама њена појава - уклесана у пећину, заклоњена планином - била довољна да остави утисак, оно што се открива унутар њених хладних камених зидова надилази и најбогатију машту. Фреска необичног приказа Христа не оставља равнодушним ни путнике, ни ходочаснике, ни историчаре. Сви из ње ишчитавају поруке које и данас траже тумача.

Foto: Фото Ј. Ћ.

POGLEDAJ GALERIJU

Драган Игић из Рсоваца, један од мештана који готово свакодневно дочекује знатижељнике из свих крајева света, говори о цркви са пуно поштовања и страсти.

- Тренутно се налазимо у пећинској цркви у селу Рсовци, која је посвећена Светом Петру и Павлу. Црква датира, према причама, из 13. века, а неки тврде да је старија. У време кнеза Лазара, испосници су долазили и боравили овде. Ово је била велика дворана, а око ње су биле мале испоснице. Увече су обављали литургије и читали молитве. Многи од њих су остали овде и преминули, а њихове мошти чуване су у костурници иза олтара - каже Игић.

Легенда каже да су фреску осликали управо ти испосници, вероватно дошљаци са Синаја, ослобођени строгих црквених канона. Можда због тога нису следили уобичајене норме у представљању божанске фигуре. Међутим, питање које се поставља и које остаје без одговора је зашто је Исус приказан ћелав. На то питање мештани имају своје "одговоре".

- Наша икона је била мало већа, међутим, трагачи за златом су долазили, тражећи благо које је неки поп Мартин наводно сакрио у пећинама. Пошто овде пролази стари римски пут, Via Militaris, људи верују да је злато сакривено. Неко је покушао да обије икону мислећи да је иза ње благо и направио је велику штету. Али фреска и даље стоји, јединствена на свету. Таквог Исуса, "ћелавог", нигде нема. Људи долазе на Стару планину да виде чудо, кажу да негде постоји нешто слично, али нико није сигуран. Нисмо нашли ништа у литератури што је идентично. Вероватно је неко од искушеника замислио да Исус изгледа баш овако - млад, у необичној одежди. И тако га је насликао - прича нам саговорник.

Драган Игић, Фото Ј. Ћ.

Неки истраживачи сматрају да је фреска резултат уметничке слободе пустињака са Синаја, док други тврде да се иза ње крије дубља, неистражена прича. Историчар Дејан Ћирић, истражујући пећинску цркву и бројне мистерије које је окружују, дошао је до нових података. Захваљујући стручњаку са Универзитета у Пенсилванији, Ћирић је сазнао да фреска "Ћелави Исус" заправо није оно у шта су веровали сви до сада. Према његовом истраживању, фреска је део шире композиције, која се може наћи у већем броју средњовековних светиња у Србији и Бугарској. Иако је и даље јединствена, она је заправо недовршена, јер недостају остале две фигуре које су део композиције.

- Ово није Ћелави Исус, ове је само један део из познате сцене Виђење Светог Петра Александријског који је приказан на тридесетак средњовековних цркава на Балкану, међу којима су Манасија, Пећка патријаршија, Црква Светог архангела Михаила из Прилепа.

Најстарији досад познати приказ је из једне Мелничке цркве и потиче из 1270. године. У контакту сам са колегом из Америке Иваном Дрпићем, а прочитао сам и чланке колегинице историчарке из Бугарске. Колега Дрпић, са Универзитета у Пенсилванији је писао доста о византијској уметности тог времена, послао ми је неколико чланака који говоре о томе да је то само једна од три фигуре са композиције Визија (виђење) Светог Петра Александријског. Види се да није завршена у целини и да нема још две фигуре које су саставни део композиције, што се може видети на примерима других цркава из 13. и 14. века. То значи да је фреска јединствена по томе што није завршена - открива нам Ћирић и додаје да се управо у томе крије највећа чар ове фреске.

Дејан Ћирић, Фото А. С.

Бисер Старе планине

НА обронцима Старе планине, село Рсовци годинама је тихо тонуло у заборав. Током пандемије вируса корона туристи су открили чари и природне лепоте овог краја, па село поново привлачи пажњу, захваљујући цркви уклесаној у стену, необичној фресци Исуса без браде и снази природе. Посебан утисак остављају и природна чуда у околини - водопад Тупавица, који се као сребрнасти вео спушта низ стене и Росомачки лонци, необични камени котлови исклесани хиљадама година упорним деловањем воде. Оба локалитета налазе се надомак цркве и допуњују слику о Рсовцима као о скривеном бисеру Старе планине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације