НИКО КАО ОДБОЈКАШИЦЕ: Златне девојке пласманом у финале осигурале девету медаљу за редом на највећим такмичењима

МАЛО ко у свету, а камоли у Србији може да се похвали трофејним низом одбојкашица. Златне девојке су уласком у финале Европског првенства у Белгији, Италији, Немачкој и Естонији освојиле девету медаљу за редом на највећим такмичењима. Вечерас (20.00) се у Бриселу за своју четврту европску круну у историји боре са Турском. У случају пораза тешиће се сребром.

ФОТО: ОСС

Импресиван низ одбојкашице су започеле на Европском првенству 2015. у Ротердаму када су морале да се задовоље бронзаном медаљом, пошто су у полуфиналу изгубиле од Русије. Зато су у мечу за треће место надиграле Турску са 3:0.

Већ следеће године заблистале су на Олимпијским играма у Рио де Жанеиеру. Биле су силне све до финала, када их је Кина спречила да се домогну толико жељеног злата.

У подмлађеном саставу, без Маје Огњеновић, Јелене Николић, Јоване Бракочевић, Сузане Ћебић, са повређеном Миленом Рашић кренуле су Азербејџан и Грузију на ЕП 2017. И предвођене феноменалном Тијаном Бошковић покориле су Европу на импресиван начин.

Био је то почетак златног низа, јер су већ 2018. на СП у Јапану, са повратницом у тим, Мајом Огњеновић, освојиле своју прву титулу првака света, пошто су у финалу после велике борбе савладале Италију са 3:2.

Да им се не силази са трона потврдиле су 2019. на шампионату Старог континента у Анкари. Тада су преживеле паклену атмосферу у главном граду Турске, где су после велике борбе савладале домаћу селекцију са 3:2.

Желеле су да олимпијски циклус крунишу златом у Токију. Међутим, 2020. је свет стао због пандемије корона вирусом, због чега су Игре померене за годину дана. То је доста пореметило планове чета Зорана Терзића, јер су неке девојке због повреда, неке због тога што су постале мајке морале да одустану од Игара идуће године. Ипак, 2021. је у Токију освојена бронзана медаља.

Та 2021. је била проблематична јер је одмах после Олимпијских игара одржана и Европско првенство, чија је завршница била у Београду. Наше девојке су жарко желеле злато пред домаћим навијачима, али трофејни тренер Терзић на свом опроштајном такмичењу није могао да рачуна на најбољи тим, тако да су Српкиње стале у финалу против Италије - 1:3.

Одласком творца златне генерације Зорана Терзића са кормила Србије после 20 година, није значио и прекид трофејног низа. Магичног тренера наследио је Италијан Данијеле Сантарели. Сјајни стручњак је брзо пронашао заједнички језик са девојкама, није се правдао што не може да рачуна на Мају Огњеновић, и на имперсиван начин, без изгубљеног меча у Апелдорну освојена је друга титула првака света. У том тренутку веровало се да ће се са Сантарелијем градити пут као олимпијском злату.

Међутим, почетком године Сантарели је прихватио понуду Турске, и своје место на клупу препустио земљаку, чувеном Ђованију Гвидетију. И са њим Српкиње, јаче за Мају Огњеновић, и поред слабијег издања у Лиги нација, су остале на трофејном стази. Избориле су финале ЕП, девету медаљу за редом, и најавиле да ће догодине напасти злато на Олимпијске игре.

Варгас имала и српски пасош

ПРВА звезда Турске натурализована Кубанка Мелиса Варгас, је пре три године била виђена у дресу Србије. Тада је њен долазак најавио тадашњи селектор Зоран Терзић, а у Савезу су признали да сјајна Кубанка има српски пасош, али не и спортско држављанство. Пола година касније постала је држављанка Турске, а ове године је стекла и право да игра за своју нову репрезентацију. И у Лиги нација и на ЕП је показала колико је значајна за Турску.

Битка за Париз

ЧИМ се заврши ЕП, девојке ће почети да граде тактику за квалификације за Олимпијске игре у Паризу 2024, које ће се одиграти од 16. до 24. септембра.

Наша селекција је у групи у Кини, где ће осим са домаћином да игра са Доминиканском Републиком, Холандијом, Канадом, Чешком, Мексиком и Украјином.

Прве две селекције извадиће олимпијску визу, док ће остале покушати да то остваре високим пласманом на светкој ранг листи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације