ПИЈЕМО ЛЕК КОЈИ НЕ ДЕЛУЈЕ? Професор др Ивана Новаковић, о могућности да медикамент не даје очекивани ефекат
ИАКО је последњих година постигнут огроман напредак у проналажењу нових лекова, чињеница је да значајан број њих не остварује жељени ефекат.
Исто важи и за многе лекове који су већ дуже време у употреби. Стручњаци су утврдили да 30 одсто особа не реагује не терапију статинима, око 35 одсто пацијената не реагује на бета-блокаторе, а чак половина на трицикличне антидепресиве. Са друге стране, податак из САД показује да због нежељених реакција на лекове сваке године око два милиона људи буде примљено на болничко лечење, док 100.000 особа умре из истог разлога.
У интервјуу за "Новости" др Ивана Новаковић, професорка хумане генетике Медицинског факултета Универзитета у Београду, каже да је фармакогенетичко тестирање осим за иновативне, неопходно и за лекове са дугом историјом примене.
- Једино генетичким тестирањем пацијената који треба да приме неки лек можемо да утврдимо да ли му је прописан медикамент одговарајући, и у којој дози. Колико је овакав приступ неопходан најбоље показује пракса да међу болесницима који имају исту дијагнозу и којима је прописан исти лек, можемо да разликујемо четири различите групе. Прва су болесници код којих лек делује, и нема штетних ефекте. Друга су они код којих лек делује, али даје нежељене ефекте. У трећој групи лек не делује али нема ни штетне ефетке, док су су последња, најнеповољнија група, они код којих лек не делује и има нежељене ефекте. Наш циљ је да утврдимо у коју од поменуте четири групе одређени пацијент спада.
Шта када пацијент генетски није подобан за одређени лек?
- Добар пример, који може да послужи као одговор на ово питање је лек који се користи за спречавање настанка крвних угрушака после инфаркта срца. Наиме, одређене варијанте у гену CYP2C19 доводе до тога да се код неких особа овај лек споро активира, што доводи до смањене концентрације активне супстанце лека у крви. Самим тим, код ових особа, које су означене као лоши, односно спори метаболизери, лек не може да оствари очекивану заштиту.
На шта се у тим ситуацијама мора рачунати?
- Последица је ризик за поновно зачепљење крвних судова, са већим ризиком за нови инфаркт. Супротно томе, показало се да спори метаболизери боље регују на примену лекова из групе инхибитора протонске пумпе, који смањују лучење киселине у желуцу. Број спорих метаболизера за CYP2C19 се разликује у различитим популацијама, и креће се од два одсто код становништва европског порекла, више од четири процента код Афроамериканаца, па чак до 14 одсто у кинеској популацији.
Који лек онда они да пију?
- Лекар је тај који треба да протумачи резултате фармакогенетичког тестирања и да мишљење о најбољем избору лека. Некада се прописује други одговарајући лек, док у неким случајевима пацијенти могу да пију прописани лек, а фармакогенетичко тестирање само одређује на основу тога што су спори метаболизери која им је одговарајућа доза. На пример, лек који се користи у лечењу карцинома дебелог црева (иринотекан) код неких пацијената може да изазове тешке проливе и смањење броја белих крвних зрнаца.
Утврђено је да особе код којих се јављају ове компликације имају одређену варијанту у гену UGT1A1, што доводи до смањене активности ензима који разграђује лек. Генетичким тестирањем пре почетка лечења требало би идентификовати ове пацијенте под ризиком, и код њих применити прилагођену - смањену дозу лека. У биохемијским лабораторијама се нуде одређени "пакети" фармакогенетичког тестирања.
Шта они подразумевају?
- Реч је о фармакогенетичким тестирањима за многе уобичајене лекове који се масовно користе, као што су бета-блокатори и трициклични антидепресиви. Јер велики број лекова се у организму метоболише посредством ензима из фамилије цитохром P450 (CYP450). Ови ензими су под контролом гена означених као CYP гени, којих код човека има више од 50. За фармакогенетику обичних лекова су најзначајнији чланови фамилије CYP2. Поред поменутог гена CYP2C19, значајни су CYP2D6 и CYP2C9. Варијанте у овим генима одговорне су за различито реаговање на примену лекова који се широко користе.
Колико су генетичка тестирања унапредила фармакотерапију?
- Генетички тестови су допринели да боље разумемо разлике у одговору на лек и да се за сваког пацијента изабере најбоља врста и оптимална доза. Ови тестови представљају прави пример модерне персонализоване медицине или прецизне медицине, која је прилагођена појединцу и скројена је познавајући његове специфичности. Захваљујући брзом развоју метода за генетичко тестирање, очекује се да ће фармакогенетички тестови у блиској будућности бити све доступнији и све прецизнији, и да ће постати саставни део генетичке личне карте сваког појединца.
Резултат не сме да дискриминише
ИМА ли етичких дилема када је о генетичком тестирању у сврху примене лекова реч?
- Генетичко тестирање је готово увек повезано са одређеним моралним дилемама, и спроводи се искључиво уз потписани пристанак пацијента. Претходно је неопходно детаљно објаснити циљ и сврху тестирања, и последице које може да има добијени резултат. Код генетичког тестирања у сврху примене лекова једно од главних питања је доступност тестова, да ли су они покривени обавезним осигурањем или се плаћају. У нашој средини последњих година могуће је урадити читаву палету генетичких тестова које покрива РФЗО.
Други проблем је да ли је доступна алтернативна терапија, уколико се покаже да неки лек није погодан за датог пацијента. Резултати генетичких тестова, укључујући и тестирање у вези лекова, морају да буду поверљиве информације, и не смеју да се користе за дискриминацију особа, на пример при склапању уговора о осигурању, избору школе, запошљавању и слично.
БОНУС ВИДЕО - СОЛАРНА ВОДА ЗА ПРОЧИШЋАВАЊЕ ОРГАНИЗМА: Ево како се прави
Препоручујемо
КОПРИВА ЧИСТИ ОРГАНИЗАМ: Капи, сок, или чај - чувају здравље, спречавају инфекције
19. 07. 2022. у 14:50
ДИЈАБЕТИЧАРИ, ЈЕДИТЕ ЦРВЕНИ ЛУК: Регулише шећер, помаже код метаболичког синдрома
22. 07. 2022. у 14:50
ПРЕД НАМА СУ ОДЛУЧУЈУЋЕ НЕДЕЉЕ: Европа на коленима са посвађаним лидерима, а Украјина пред амбисом
ПОЉСКИ премијер Доналд Туск рекао је да ће наредне седмице бити одлучујуће, не само за украјински сукоб, већ и за европску будућност.
17. 11. 2024. у 18:44
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)