НЕУРОБИОЛОГ ОТКРИВА: Гојазност није болест тела већ мозга
НЕУРОБИОЛОГ Марк Шнебергер, дипломирани фармацеут и доктор биомедицине, добио је награду шпанске Фондације принцезе од Ђироне за свој допринос откривању кључног региона мозга у процесима уноса и трошења енергије.
Фото Архива
Велики кључеви ове болести леже у мозгу, објаснио је научник током посете Барселони где је учествовао на цереминији уручења признања за научна истраживања 2023 Фондације принцезе од Ђироне, преноси "Ел Паис".
Шнебергер, научник из Ђироне, који води истраживачку групу за неуронауку на Универзитету Јејл, истакао је да проналажење ефикасних лекова за борбу против гојазности велики циљ научне заједнице, иако је превенција и даље најбоље оружје за борбу против овог здравственог проблема.
Како је навео, од 1970-их година гојазност у свету се утростручила и више од 650 милиона људи, према подацима Светске здравствене организације, пате од тога.
Због своје огромне сложености, ова болест, која изазива и друге здравствене проблеме, попут тумора или кардиоваскуларних болести, доводи у дилему лекаре и истраживаче, који још увек разоткривају све органске процесе који се покрећу када дође до прекомерне акумулације масти у телу.
Шнебергер који је специјализован за проучавање тога како нервни систем контролише енергетски баланс и метаболизам, објашњава да мозак једноставно прати ниво глукозе у крви, физиолошко стање тела и на основу тога даје сигнале за покретање или блокирање апетита.
За мозак, како наводи, узимање више хранљивих материја није хитна ситуација - ванредна ситуација је губитак тежине.
-Ако има превише метаболичке активности, губитак тежине то детектује као ванредну ситуацију и активира сигнал апетита. То компликује ситуацију када, еволутивно, није прошло толико година откако смо јурили животиње за храну, па мозак мисли да је депоновање енергије на нивоу масног ткива добро...Зато је најбоља терапија која делује против гојазности превенција: ако следимо уравнотежену исхрану и вежбамо од малих ногу и, обрнуто, ако имамо мањак физичке активности и стрес свакодневног живота, који нас тера да брзо поједемо било шта, тренирамо свој мозак за такав тип понашања, објашњава Шнебергер.
Како је навео, мозак доминира, опажа шта се дешава у нашем окружењу и онда саопштава како тело треба да реагује.
Постоје периферни неурони који комуницирају са централним, али мозак очигледно има примарну позицију, додао је.
-Зато гојазност схватамо, не као болест тела, већ као болест мозга. Основна ствар која је дерегулисана и која ствара ову сложеност у губитку тежине није периферни организам, то је наш мозак и начин на који регулише овај метаболизам, истакао је шпански истраживач.
Он је упозорио да је, што се тиче терапије, боље спречити него лечити, и да је најбоље почети са спречавањем повећања гојазности у детињству.
Препоручујемо
ЗАШТО ЈЕ ЈУПИТЕР ЈЕДИНСТВЕН: Потрага за планетама те величине није дала резултате
15. 06. 2023. у 00:11
ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ И НОВЧИЋ У УСТИМА: Откривена гробница са телима „вампира“ у Пољској
10. 06. 2023. у 23:57
ХАОС У БРИТАНИЈИ ЗБОГ ВЕНЕЦУЕЛЕ: Британски премијер не зна како да реагује
ПРЕМИЈЕР Велике Британије Кир Стармер одбио је да осуди америчку војну акцију у Венецуели, упркос позивима опозиције.
04. 01. 2026. у 13:38
МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Венецуеле Николас Мадуро је хеликоптером стигао на Менхетн, након чега је конвојем пребачен у Притворски центар (МДЦ) у Бруклину, озлоглашени затвор описан као „одвратан“ са „застрашујућим“ условима. Тамо су остали певач Р. Кели, Гислејн Максвел и Сем Банкман-Фрид.
04. 01. 2026. у 08:58
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Коментари (1)