ПОЧИЊЕ СЕЗОНА ЕПИДЕМИЈА РЕСПИРАТОРНИХ ИНФЕКЦИЈА: Стручњаци указују на значај имунизације

ХЛАДНИЈЕ доба године, у које управо улазимо, уобичајено је обележено повећаном активношћу сезонских респираторних инфекција. Број оболелих од корона вируса је у Србији из недеље у недељу све већи.

Фото: Shutterstock

Вирус грипа још увек није потврђен, али се његова појава очекује. Једино пнеумококне болести немају сезону, а изазивају читав низ болести од упале плућа, средњег уха, до врло тешких болести као што су сепса и менингитис. Ипак, све ове инфекције и њихови тежи облици могу се спречити вакцинама. Респираторне инфекције представљају најчешће инфекције савременог друштва. Најчешћи узрочници су вируси инфлуенце и параинфлуенце, респираторни синцицијални вирус, риновируси, коронавируси и други. Од акутних респираторних инфекција, одрасле особе просечно оболе 3 до 5 пута годишње, а деца још чешће.

Управо о овим проблемима дискутовало се на округлом столу "Ко рано рани", на коме су поред наших стручњака учествовали лекари из Хрватске и Словеније. Међународни округли сто заједнички су организовали Форум пацијената Србије, Респираторни едукативни центар и струковно удружење пулмолога.

- Сезона респираторних инфекција је увелико почела иако још увек није дошло до значајног захлађења и груписања људи у затвореном. Формирањем колектива, посебно школских, од септембра, региструјемо појаву обољења која су током доминације САРС-ЦоВ-2 вируса била потиснута, попут инфекција изазваних респираторним синцицијалним вирусом (РСВ) код беба и мале деце, стрептококних ангина, инфективне мононуклеозе, а као последица нижих обухвата имунизацијом током пандемије. С тим у вези, у Србији и земљама у окружењу, уочава се значајнија појава оболевања од великог кашља. Стопа оболевања од ковида 19 је у порасту од почетка септембра. На сваке две до три недеље региструјемо скок стопе од око 30%. Вирус грипа још увек није потврђен у Србији, али се његова појава очекује. САРС-ЦоВ-2 је током претходних сезона доминирао у популацији и потиснуо је респираторне и друге вирусе, као и бактерију пнеумокок. Увек морамо да радимо на подизању свести о значају имунизације међу људима, јер је демографија динамична ствар. На пример, они који су пре две деценије имали 45 година нису били у ризику и били су мање заинтересовани за вакцинацију против ових болести. Данас имају 65 и група су у ризику. Исто тако, претходно здрави људи који оболе од неке хроничне болести морају бити информисани и вакцинисати се против ових болести, јер у случају оболевања долази до компликација основне болести и животи би им могли бити угрожени – упозорава проф. др Владимир Петровић, епидемиолог и директор Института за јавно здравље Војводина.

Многи програми вакцинације су занемарени због двосмислених порука у јавности које су довеле до тога да се ставови о имунизацији негативизују.

- Што се одраслог становништва тиче, број особа вакцинисаних против грипа традиционално је низак. Унутар последњих петнаест година у Хрватској се вакцинише од 5 до 15% укупне популације, а што је заиста мали број. Вакцинисање против ковида последњих месеци је готово потпуно престало. Може се рећи да је поверење, односно позитивно размишљање о имунизацији у Хрватској у паду, и да се, барем што се грипа и ковида тиче, не може очекивати значајнији утицај цепљења. Прве случајеве инфекције респираторним синцицијским вирусом (РСВ) у Хрватској забележили смо прошле недеље и засигурно означавају почетак сезонске епидемије, а колики ће њен интензитет бити, немогуће је сада прогнозирати. Када је реч о вакцини против короне, нова вакцина, дакако, штити против активних варијанти, а садрже доминантну подваријанту која је последњих месеци у циркулацији. Сматра се да и нешто старије вакцине, при томе мислим на оне које садрже подваријанте БА.4/5 такође, пружају солидну заштиту против актуелно циркулирајућег вируса. Актуалне препоруке за вакцинацију против ковида у Хрватској ажуриране су прошли месец и саветују цепљење свим особама старијима од 65 година, корисницима старачких домова, као и установа за заштиту хроничних болесника, као и радницима који у таквим установама раде. Препоручује се и свим хроничним болесницима, без обзира на доб, трудницама и здравственим радницима - истиче проф. др Горан Тешовић, педијатријски инфектолог из Хрватске, Клиника за инфективне болести "Др Фран Михаљевић" и председник Хрватске коалиције за имунизацију, удружење које има за циљ популаризацију вакцинације као оптималне опције за смањење притиска неких инфективних болести и побољшање укупног здравља нације.

И поред тога што је имунизација глобално смањила оболевање од заразних болести које могу да се спрече вакцинацијом, модерна цивилизација се данас сусреће са проблемом одрживости спровођења имунизације.

- Тешке инфекције пнеумококом погађају малу децу и старије особе са ослабљеним имуним системом и хроничним болестима. За разлику од грипа, пнеумококна болест нема своју сезону и може се добити у било ком моменту. Када се појавио ковид 19, Светска здравствена организација је позвала да се заштитимо од свих респираторних инфекција, тачније да се заштитимо доступним вакцинама за ковид 19, грип и пнеумокок, који су најчешћи изазивачи. Свакако да су у највећем ризику особе старије од 65 година, као и особе са придруженим болестима. Препоруке Института за јавно здравље, као и бројне светске референтне установе препоручују заштиту доступним вакцинама. Сложићете се да бисмо волели да постоји овакав вид превенције за неке друге болести, а немамо их. Није лако лечити озбиљне инфекције и све више се прича о антибиотској резистенцији, а решење је пред нама – рекао је асс. др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију, Универзитетски клинички центар Србије.

Пацијенти са којима је Форум пацијената Србије у комуникацији, а то су углавном оболели од најтежих онколошких, аутоимуних и других болести, схватају значај имунизације, међутим, нажалост, велики део пре свега млађе и здравије популације има резерве према вакцинама.

- Разумемо да младим и здравим суграђанима, имунизација није у фокусу, јер мисле да неће имати теже форме болести. Међутим, они и ако не буду имали тешке форме болести, могу бити преносиоци поменутих вируса и бактерија и тако директно могу да угрозе старије. Стога их позивам да буду солидарни, да мисле на своје болесне укућане, пријатеље, колеге, обрате се изабраним лекарима и вакцинишу бар болесне чланове породице. Поред равнодушности према вакцинама против вируса ковид 19 постоји и проблем необавештености људи који нису против имунизације, али немају информације. Узмимо за пример вакцину против бактерије пнеумокок, већина старијих од 65 година а нарочито хронични болесници би требало да је приме, али нажалост много њих и не зна да на њу има право, да је доступна о трошку државе – закључила је Оља Ћоровић, потпредседница Форума пацијената Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације