ПОСЛЕ ТРАУМАТСКЕ ПОВРЕДЕ МОЗГА - ЕПИЛЕПСИЈА Упозорење стручњака: У Србији ово обољење има 70.000 људи, али нема студије која би то потврдила

ЖИВОТ са епилепсијом још прати и друштвена стигматизација, али свакако не у истој мери као у далекој прошлости, када је ова болест, међу првима препозната и описана још пре 4.000 година, прво у Месопотамији, а потом око једног миленијума касније и у Вавилону, у списима који су названи "Све болести".

Фото: Shutterstock

У историјском следу епилепсија је описана и у античком Египту, готово у исто време и у Кини, и потом у античкој Грчкој. Хипократ је ово стање везивао за мозак и веровао да епилепсија, позната и као "света болест" није ништа више божанска него друге болести код људи. Али, током тог периода било је широко прихваћено да епилепсију узрокују духови, што је имало улогу у друштвеној стигми која окружује епилепсију, а овај образац се понавља.

Научне истине о епилепсији су се стидљиво појављивале. Хипократова идеја да је епилепсија поремећај мозга почела је да добија на значају у Европи тек почев од 17. века и наставила се кроз миленијуме.

Од тог времена, како у интервјуу за "Новости" каже доцент др Александар Ј. Ристић из Клинике за неурологију, УКЦС и потпредседник Српске лиге за борбу против епилепсије, учесталост јављања епилепсије у популацији није се битно променила, или се бар тако верује:

- Наравно, немамо истраживања учесталости епилепсије из поменутих историјских периода, али су сви фактори који су препознати као удружени у настанку епилепсије и даље међу нама. Из овога може да се изузме једино високи број тзв. посттрауматских епилепсија, јер данас због високе мобилности постоји значајан процент трауматских повреда мозга и то је једино другачије у односу на ранији период.

Фото: Приватна архива

* Шта сматрате највећим искораком у дијагностици и терапији епилепсије до сада?

- Несумњиво су била два искорака. Најпре, проналазак електроенцефалографије, методе снимања електричне активности мозга путем електрода смештених на поглавини, а са нама је сада тачно 100 година. На другом месту, то је проналазак и употреба антиепилептичних лекова, пре око једног и по века. Тешко је замислити како је изгледао живот особа са епилепсијом пре ере антиепилептичних лекова.

* Када гледамо област неурологије, где је епилепсија четврта по учесталости, и какве су перцепције да ли би епилепсија на тој скали могла да се помери навише или наниже?

- На прва три места су мождани удар, мигрена и деменција. Сва ова три стања укључујући и епилепсију су тзв. популационе болести, односно медицинска стања од значаја у јавном здравству. Пораст деменција се везује за пораст броја становника који припадају најстаријем животном узрасту. Међутим, са порастом старије популације повећаће се и број можданих удара, али и број пацијената са епилепсијом, јер се епилепсија веома често јавља по први пут баш у тој старосној групи. Другим речима, ова четири стања су у самом врху неуролошких стања и њихов се редослед неће битно мењати.

* Ако су процене да у Србији имамо 70.000 оболелих, колико њих има дијагнозу и прима терапију?

- Нажалост, немамо нити једну популациону епидемиолошку студију у Србији која би могла да потврди баш ту бројку. Та бројка је добијена екстраполацијом према броју становника, а из идентичних студија земаља региона или земаља са којима смо ми упоредиви по неким карактеристикама. Готово смо сигурни да велика већина пацијената има постављену дијагнозу, а кашњење са дијагнозом није претерано велико када је у питању епилепсија. Када је у питању узимање терапије, она зависи и од самог пацијента, и вероватно је мање него када је у питању број постављених дијагноза. Доступност неуролога, како у адултној тако и у педијатријској групацији, довољна је, те сматрамо да није могуће да пацијент са епилепсијом прође у дугом временском периоду неопажен, под претпоставком да је дошао у контакт са здравственим системом државе.

* Када се јави један напад у којем периоду се обично јавља други, и да ли постоји неки временски размак који показује да се напад неће поновити?

- То би било сјајно када бисмо баш тачно знали да одговоримо на ово питање. О чему се ради? Управо та особина каприциозности, појаве епилептичних напада изнебуха, потпуно без посебних најава или провокација, спонтано, је основни проблем оболелих са епилепсијом. Апроксимативно то може бити недељу дана или годину дана од првог напада. Из тог разлога лечење мора отпочети одмах по постављању дијагнозе како би се зауставила велика непредвидивост ове болести и особе са епилепсијом увеле у стање контроле болести. Када је у питању престанак болести тј. престанак напада и без антиепилептичког лека, несумњиво да један одређени постотак може да има и овакав исход. Обично се то тестира у периоду од око пет година од последњег напада. Ипак, у веома великом проценту епилепсија је веома дуготрајно стање, те се код велике већине особа са епилепсијом очекује да узимају антиепилептичну терапију недељама, месецима и годинама.

БОНУС ВИДЕО - СНИМАК ИЗ БЕЧА: Девојчица личи на несталу Данку, ради се на идентификацији

Препоручујемо

Др Новости

0 4

У ВРЕМЕ ПОСТА ПАЗИТЕ НА ПРОТЕИНЕ: Уз ових 7 намирница, унећете у организам довољно беланчевина

29. 03. 2024. у 07:30

Др Новости

0 5

КОРИСТИ СЕ 10 МОДЕЛА ЛЕЧЕЊА: Савет реуматолога - Ево како да победите болове у зглобовима

31. 03. 2024. у 06:30

Др Новости

0 3

КОСА ВАМ ЈЕ ТАНКА, ПУЦАЈУ ВАМ НОКТИ: Проверите да немате мањак цинка, ово су симптоми

23. 03. 2024. у 07:30

Др Новости

0 3

ЗА МИРНЕ ЖИВЦЕ И ДОБАР САН: Валеријана - Користи се више од 2.000 година, ефикасне су и капи и чај

25. 03. 2024. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације