СТРАХ БЕЗ РАЗЛОГА МОРА ДА СЕ ЛЕЧИ Упозорење стручњака: Уколико приметите неке од ових симптома, потражите помоћ
АНКСИОЗНОСТ је једно од најчешћих менталних стања данашњице и може озбиљно да наруши квалитет живота.
Фото: Depositphotos
Карактерише је осећај сталне напетости, унутрашњег немира и страха који често нема јасно препознатљив узрок. Према подацима Светске здравствене организације, од анксиозних поремећаја пати више од 300 милиона људи широм света, док се процењује да у Србији симптоме анксиозности повремено доживи чак сваки четврти грађанин.
Иако се често сматра "слабошћу нервног система", анксиозност је у ствари поремећај који има јасне биолошке, психолошке и социјалне узроке. Док је нормална анксиозност природан одговор на стрес и реалне опасности, патолошка анксиозност траје и онда када нема објективног разлога за страх. Тада она постаје озбиљан поремећај који нарушава сан, радну способност и односе с људима. Проблем је што многи пацијенти најпре посећују интернисту, кардиолога или пулмолога, верујући да тегобе потичу од срца или плућа, а тек касније стигну код психијатра.
У интервјуу за "Новости", специјалиста психијатрије др Љиљана Симић објашњава како да препознамо прве симптоме тог менталног поремећаја и на који начин се приступа терапији:
- Анксиозност је у основи осећај напетости и немира. У нормалним околностима сви је осећамо - рецимо пред испит, разговор за посао или неку животну промену. Међутим, када се узнемиреност јавља стално, када траје и у ситуацијама где нема реалне опасности, говоримо о патолошкој анксиозности. Тада она постаје болест и захтева лечење.
Фото: Принтскрин
о Који су симптоми на које људи треба да обрате пажњу?
- Најпре се јављају телесни знаци: лупање срца, стезање у грудима, осећај недостатка ваздуха, кнедла у грлу, дрхтавица, слабост, малаксалост. Затим ту су психички симптоми - стална забринутост, немогућност да се мисли смире, лош сан, безвољност и губитак апетита. Важно је нагласити да када особа дуже од неколико недеља осећа овакве тегобе и када оне почну да ометају свакодневни живот, то је тренутак да се потражи стручна помоћ.
о Како изгледа процес дијагностике ?
- Први корак је разговор, психијатријски интервју, у којем процењујемо симптоме, капацитете и животне околности пацијента. На основу тога правимо индивидуални план лечења. Некада је довољна психотерапијска подршка, али када је клиничка слика интензивна и свакодневна, морамо укључити и лекове.
о Који лекови се користе и колико дуго траје терапија?
- Основу чине антидепресиви из групе ССРИ или СНРИ - попут сертралина, есциталопрама или венлафаксина. Терапија мора да траје најмање шест месеци, а често и дуже, до годину дана, како би се спречио повратак симптома. Код тежих облика терапија може потрајати и неколико година.
Криве су - околности
о Који су најчешћи окидачи за развој менталних поремећаја, посебно анксиозности?
- Они нису увек у личности саме особе, већ у околностима у којима живи. То могу да буду стрес и неприлагођеност средини - конфликти на послу, у породици, у партнерским односима, као и стални притисак или осећај несигурности. Важно је разумети да ментални поремећаји нису само резултат "таквог склопа личности". Фактори средине, стресне ситуације и неадекватна подршка често покрећу озбиљна стања, чак и код људи који су иначе стабилни и функционални.
о А, психотерапија?
- Психотерапија је изузетно важна, јер лекови смањују узнемиреност и враћају равнотежу неурохормона, али не решавају узрок. Кроз разговор пацијент учи да разуме сопствене мисли, да препозна обрасце који га воде у страх и да развија нове начине суочавања са стресом. Најбоље резултате даје комбинација - лекови за стабилизацију и психотерапија за промену животних образаца.
о Шта бисте поручили људима који мисле да је срамота отићи код психијатра?
- Да је тражење помоћи знак снаге, а не слабости. Анксиозност је болест, као и свака друга - као што бисмо ишли код кардиолога због срца, тако треба ићи код психијатра када душа пати. Уз правилан третман, већина људи се потпуно опорави и враћа нормалном животу.
Препоручујемо
ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)
ПРОЈЕКАТ Осмех Војводине обухвата изградњу 185 км брзе саобраћајнице, са 46 мостова и 34 надвожњака, чиме се смањује време путовања.
18. 03. 2026. у 09:30
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
ЕКСПЛОЗИВ БИО СПРЕМАН: "Дигли бисмо у ваздух аеродром на Гренланду"
ДВА МЕСЕЦА пре израелско-америчког напада на Иран, Данска је била спремна да оружано брани свој суверенитет над Гренландом.
19. 03. 2026. у 14:12
Коментари (0)