ФЕЉТОН - РАТ СЕ НИЈЕ МОГАО ДОБИТИ БЕЗ СОВЈЕТА: У КНИНСКОМ Косову основан је четнички ђачки батаљон састављен од католика

ДА је успела намера искрцавања на јадранску обаду у северној Далмацији, оба покрета, и партизански и четнички, би се променила. Партизански покрет би се лечио од болести левих радикалних идеологија, а четнички би постао југословенски у правом смислу речи.

Војвода Момчило Ђујић, Фото "Википедија"

Изгубио би православну хришћанску и сељачку социјалну подлогу. У свим далматинским градовима, сем у Дубровнику, где је геноцид 1941. уништио српску средњу класу, постојала је врло развијена традиција Срба католика. Четници су 1941. у Сплиту од њих формирали свој Национални комитет. Иако га је водио Илија Трифуновић Бирчанин, као номинални шеф Народне одбране, он је био орган далматинских Срба католика (Алфиревић Ђуро Виловић, раније католички свештеник, Гризогоно, Миовић, Матошић, Цетинео, Рачић, Љубо Аеонтић). Партизани ће успети да у тој зони, касније, формирају Деветнаесту ударну дивизију.

Кад је, након капитулације Италије у септембру 1943. враћена Далмација под хрватски државни суверенитет, италијански савојски принц абдицирао да постане нови хрватски краљ, било је упадљиво да далматинско становништво не показује никакве знаке одушевљења. Обратно од тога, комунистички и четнички покрет је давао обележја општег расположења. Огорчен због оваквог понашања "далматинске расице" један од идеолога усташког покрета, фрањевац Ото Кнезовић је, у писмима поглавнику Павелићу, навео податак да је неуспео план стварања једне "Далматинске легије". Уместо неколико хиљада добровољаца, јавило их се само 150 (Виктор Новак: Magnum crimen, 1947).

ЧЕТНИЧКИ покрет је, као и у Сплиту, јачао у суседним српским селима Книнске Крајине. У почетку је постојао један Динарски одред у подручју истоимене планине и њених обронака. Управо због традиције српске и југословенске идеје у том делу Далмације, просперирао је и партизански покрет. На подручју Динаре је протојереј Момчило Ђујић успео да окупи све устаничке центре и од њих касније створи Динарску дивизију, можда најелитнију четничку војну формацију уопште. Као млади ђакон, Ђујић је најпре стварао синдикате на железници. Покушај да се и у самом Сплиту створи четнички одред није успео, посебно након што је Илија Трифуновић био отрован. У Книнском Косову се ствара Сплитско-шибенски ђачки батаљон, састављен од католика. Католика има много и у другим заједницама четника.

После капитулације Италије 1943. они држе Шибеник. Морнарички поручник Франц Ковач командује Скрадинском бригадом. Касније је пребегао партизанима и убијен је.

Још пре него што је пуковник Бејли (S.W. Вауlеу) падобраном доспео у четнички штаб 24. децембра 1942, партизанске снаге су се почеле припремати за случај савезничког искрцавања на далматинској обали. За све време савезничких односа западних сила и Совјетског Савеза, постојао је проблем отварања другог фронта, Совјети су увек под тим подразумевали искрцавање на француску обалу, а не на Балкан.

ЧЕРЧИЛ се противио искрцавању преко Ламанша, јер је то увек "био крвави канал" и опредељивао се за искрцавање мањих димензија. И вођство Сједињених Држава је једно време разматрало могућност војних операција преко Турске, Грчке или југословенске обале. Литература се не слаже у томе која је установа са савезничке стране прва изабрала балканску стратегију. Веселин Ђуретић, у документованом истраживању савезничког односа према Југославији (1992), цитира наређење генерала Харолда Александера генералу Михаиловићу из септембра 1942, да пресече све путеве који воде на јадранску обалу.

Војислав Павловић у анализи америчке политике према Југославији у време рата наводи писмо председника Рузвелта Черчилу од 11. новембра 1943. да два генералштаба размотре могућност даљих операција "у Италији, Грчкој, и другим деловима Балкана". Још увек се веровало да је војска под командом генерала Михаиловића једина права ослободилачка сила на југословенском простору. Југословенска влада у Лондону почела је припреме за помоћ четничких снага, иако је хрватски део владе (Јурај Крњевић) упозоравао да је четничка војска искључиво српска и да неће бити добродошла у Хрватској. Американци су одустајали од ове балканске кампање, а генерал Двајт Ајзенхауер предлагао је концентрацију 215 дивизија за удар преко Ламанша.

ПОТРЕБНО је узети у обзир и улогу јавног мњења у две земље. У Сједињеним Државама су сматрали да је совјетски систем тоталитарна диктатура, али на њиховом фронту је било ангажовано 250 немачких дивизија, а на западу само 90. Рат се није могао добити без Црвене армије. Галупов институт испитивао јавно мњење Велике Британије у јулу 1942, што је показало да је Совјетски Савез популарнији од Сједињених Држава (62% према 24%). Став већине је био да се мора сарађивати са Совјетским Савезом, уз услов да се Источна Европа претвори у совјетску интересну сферу. Пољска влада у егзилу је предлагала да се искрцавање савезника оствари на балканским обалама, како би лакше маршовали до Варшаве. Управо је то био и неки фактор да се балканска стратегија изгубила, јер је Антони Идн саопштио да је британско јавно мњење против пољских интереса - "то није правично, али је истина". Британски генералштаб је страховао од сепаратног мира Немачке и Совјетског Савеза. У Лабуристичкој странци се сматрало да је совјетски систем једнопартијска демократија, а не диктатура.

То су околности којима треба разматрати решеност генерала Михаиловића да се војнички обрачуна са партизанским снагама у западној Босни.

ЦРНОГОРСКИ четници би се италијанским бродовима пребацили до Сплита, а други би копненим путем ишли према западној Босни. "Операција Динара" се односила на чишћење тог планинског масива од партизанских снага. Немци су на пролеће 1943. почели са великим операцијама сламања партизанских снага на овом подручју (планови Weiss I и Weiss II).

Титов Врховни штаб је прихватио ове околности и покушавао да преговара са Немцима. У успоменама немачког "командујућег генерала" у Хрватској Глеза Хорстенауа 1988. године, наводи се да је почетком операције Weiss I у јануару 1943. било предвиђено да 60.000 до 80.000 православног мушког становништва буде одведено у робље. "Срећом", каже он, могла их је покупити само пар стотина, "јер су партизани на свом одступању са собом одвели цело православно становништво са децом, женама и домаћим животињама". Мотиви овог пресељавања нису истражени. Постоји опасност да се ради о цени преговора са Немцима.

Овај податак има изузетан значај. Иако цело становништво није повучeно, званичне фотографије Врховног штаба (Жорж Скригин) заиста су показале драматичне сцене повлачења народа. Закључак би морао бити да се није радило само о привременим споразумима између Немачке и партизана, него о трајној деоби становништва. У фебруару 1943. четници су концентрисали 13.000 војника на подручју Неретве, како би онемогућили прелазак у источну Херцеговину и уништили главне партизанске снаге.

СТРАХ ОД ВЛАДЕ У ЛОНДОНУ

ЕДВАРД Кардељ је još 22. маја 1942, када се налазио у Словеније, писао Врховном штабу, односно Титу, да се "у односу према Италији морамо спремати као према једној енглеској империјалистичкој бази са које ће, несумњиво, Енглези покушавати да убаце к нама и нашу вољену лондонску владу на силу". Кардељ је већ тада предвиђао да ће Енглези помагати Италијанима око присаједињења Трста Југославији.

СУТРА: ЗА ПАРТИЗАНЕ ЧЕТНИЦИ СУ ГЛАВНИ НЕПРИЈАТЕЉИ

Препоручујемо

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - САРАДЊА ВАТИКАНА И СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА: Усташка формација Црна легија била је полуга геноцида у НДХ

15. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СВИРЕПИ ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА: Одмах после гашења црвеног, почео је четнички "црни терор"

14. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - СТРАТЕГ ОТПОРА БИО СТАЉИН, А НЕ ТИТО: Од "империјалистичког рата" до класног рата против домаће буржоазије

13. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације