У ПРВОЈ фази свог политичког промишљања Доситеј себи дозвољава одушевљење туђим владарима, што му није толико за замерити колико то чине Скерлић и други јер Доситеј "свог", односно националног владара нити је имао, нити га је могао у том времену ни у најлуђим сновима замислити, али у другој фази, кад околности отпочињања српског национално-ослободилачког устанка неминовно рађају национално вођство и вођу, он је управо тај који српским устаницима саветује уздизање, поштивање и строги след само свога, националног вође и владара.

Коментари (0)