Фељтон
Текстови
Лепотица с Таре
Двадесет година требало је Јосифу Пан?и?у да се сретне “лицем у лице” са "својом" омориком
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 27. 02. 2008. у 00:00
Победио - живот
Јосиф Пан?и? поти?е из села Угрине код Брибира, у данашњој Хрватској. Брибир је релативно мало место које се налази на путу изме?у Новог и Бакра
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 28. 02. 2008. у 00:00
Бурно у Пешти
Мудри фра Гргур са разумевањем је прихватио жељу братанца да студира у Пешти и наставио је да га издржава. Дао му је благослов и одобрио ваљану апанажу у износу од петнаест форинти месе?но
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 29. 02. 2008. у 00:00
Разговори са Вуком
У Бе?у се млади Јосиф ?есто сусретао са Вуком Караджи?ем
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 01. 03. 2008. у 00:00
Климава држава
Петронијеви?: На?екасте се, господине Пан?и?у, не љутите се, јер је наша држава на климавим ногама
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 02. 03. 2008. у 00:00
Венчање на поверење
Лета 1847. године разболео се Пан?и? од жу?не вру?ице. Пошто Јагодина није имала болницу, ?ак из Крагујевца је дошао да га ле?и физикус Мајнерт, кога је у јесен, када је овај добио премештај за главни град кнежевине Србије, у Крагујевцу заменио Пан?и?.
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 03. 03. 2008. у 00:00
Кнежев указ
Нау?но подстрекиван и материјално припомаган од Друштва србске словесности, Пан?и? је наставио да истражује природу Србије. Наро?ито импресивна је била експедиција коју је 1853. организовао стазама и богазама северноисто?ног дела земље
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 04. 03. 2008. у 00:00
Ругање колега
Три следе?е године, 1853, 1854. и 1855. биле су зна?ајне и судбоносне за Јосифа Пан?и?а. Последњу, два путовања ?ине посебном - обилазак Ужи?ког округа и посета Бе?у у ?истој нау?ној мисији
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 05. 03. 2008. у 00:00
Србија, мој еден
Од боравка у Бе?у Пан?и? је имао дуплу корист. Како пре?ашње 1855. године, тако и 1856, пажљиво је простудирао тамошње богате хербаре и замашну специјалисти?ку литературу у нади да ?е набасати на макар најмањи траг о дрвету сли?ном оморици
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 06. 03. 2008. у 00:00
Хајдуци на Бељаници
Године су пролазиле. Пан?и? није мировао, или је организовао ботани?ке екскурзије или је у кабинету систематизовао гра?у, писао уджбенике, књиге, ?ланке, реферате
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 07. 03. 2008. у 00:00
А травка - ћути
“Називај, прико, травку било којим именом, она се не?е одазвати”
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 08. 03. 2008. у 00:00
Потера за флором
Оморика је остала Пан?и?ева стална опсесија, мада је паралелно покушавао да на?е излаз из лавиринта ртањске незнанке у који је упао кад и у онај с омориком, када је пронашо рамонду
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 09. 03. 2008. у 00:00
Није фатаморгана
Поподневни сати последњег дана јула 1875. године били су на измаку када су професор Пан?и? и његова пратња стигли у село Заовине, у махалу ?ури?и, да би се окрепили и прено?или у ку?и фамилије пријатеља ?оке Лази?а, пред повратак у Београд
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 10. 03. 2008. у 00:00
Порота за оморику
Пан?и? се пресре?ан и задовољан одмах вратио у Београд. Без тренутка одмора, загњурио је главу у књиге и приру?нике за детерминацију, како би још једном преконтролисао постоји ли било какав емпиријски траг о оморици
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 11. 03. 2008. у 00:00
Лепотица Таре
Историјат борбе за аналекту и афирмацију оморике Пан?и? је резимирао у кра?ем делу на српском, одштампаном у ?асопису “Тежак” 1877 године
Спаса Сотиров, Бранислав Милтојевић | 12. 03. 2008. у 00:00
