A travka - ćuti

PANČIĆ je sa saradnicima počeo da prebrojava, sistematizuje delove užičkih četinara koji su u Botaničku baštu stizali poštom iz užičkog kraja. I, kako sam kaže, taj mu je poduhvat tako dobro uspeo da je “s jeseni iste te godine imao u svom kabinetu pored granja od tise, jele, smrče i dva bora i dve grane od tražene omorike”. Monotono su proticali časovi kad u jednom trenutku neko poviče: “Gospodine profesore, pogledajte ove grane!.. Uopšte nisu slični ostalima?” Pančić prihvati uzorke, dugo ih je ćutke prevrtao, razgledao i uzdahnu s olakšanjem:
- Da!..Da!!! Najzad! Po svemu sudim da u rukama držim poruku koju nam je poslala omorika! Omorika! Dakle, omorika se i u zbilji šepuri pod svodom neba. Ona je naša sugrađanka! Ovaj dan je za mene najveći praznik!
Kada se uzbuđenje stišalo, Pančić nastavi: “Deco, izgibosmo da bi se ubedili kako omorika nije fatamorgana. Ako ispravno zaključujem, ona će biti i nesvakidašnja novina za nauku što će proslaviti našu otadžbinu širom sveta. Po svemu sudeći, omorika i jela nisu ista stvar, štaviše omorika je mnogo srodnija sa smrčom, nego sa jelom! Molim vas, smesta mi podajte etiketu da doznam ko nam je i odakle poslao omoriku!”
Međutim, Luciferove zlurade sluge i ovog puta su načinile Pančiću zamku! Etikete o poreklu grane omorike nigde nije bilo - ili nije ni postojala, ili se negde od Užica do Beograda zaturila!
- Da li je moguće da sam toliki baksuz te da se sudbina uporno do iznemoglosti poigrava sa mnom? U momentu kada sam, opijen srećom, zadenuo cvetić radosti za prsluk, ubeđen da sam došao do cilja, ona me povuče maltene na sam početak botaničkog puta! - pitao se Pančić.
Zato je “pod hitno” uputio depešu načelniku Bajine Bašte da mu tačno naznači ime lica i mesto s kojeg su poslati “organi” omorike i, ako je moguće, da mu dostavi i šišarke. Vajde nije bilo, ali volšebni cinizmi su se i dalje ređali jedan za drugim: “Uvaženi profesore, nažalost ni kod nas nije pribeleženo ime pošiljaoca i mesto s kojeg su ubrane omorikine grane. Još gore, ove godine četinarske fele s užičke teritorije nisu ni donele plodove!’’
Ništa drugo nije preostalo Pančiću nego da se istovremeno napola raduje, napola tuguje. Kakvog li paradoksa - dočepao se materijalnog dokaza o postojanju omorike, ali nije mogao da utvrdi njenu “adresu”.
Domišljatost u potrazi za omorikom nije jedini biser koji je Pančić ispoljio kao metodičar. I prilaz utvrđivanju narodnih imena biljaka kroz razgovor sa čobanima ilustruje lucidnost njegovog duha. Mnogo se družio sa običnim svetom, gorštacima, ovčarima, katrandžijama, vidarima... Pravio im je društvo, razgovarao i beležio svaku sitnicu koja mu se učinila zanimljivom. Tako, sedeći s pastirom pored stada, Pančić je poredice izvlačio biljku za biljkom iz torbe i beležio njihove narodne nazive. Jednom, da iskuša meštanina, Pančić mu je par puta poturio primerke iste vrste, ali premudri gorštak je, sada, navodio za istu biljku druga imena. Na Pančićevu primedbu da nije dosledan - starac se šeretski izvuče: “Nazivaj, priko, travke kojim god hoćeš imenom, one ti se nikad odazvati neće!”
Poznat je slučaj iz 1875. kada je srpska vlada Pančiću naložila da, kao ekspert, sa još dvojicom uglednih stručnjaka - S. M. Lozanićem, arhitektom i M. Valtrovićem, arheologom, provere autentičnost krune Dušana Silnog. Pančić je naveo da hrastovo lišće u vencu koji je iskovan u srebru i koji je obavijao krunu nije stilizovano onako kako se to činilo u srednjem veku, već na način kako se to radilo u DžVIII veku. Pančić je dokazao da se radi o veštom falsifikatu.
U maju 1875. Pančić je dobio nalog da se pridruži sviti kneza Milana koji je naumio da obiđe neka mesta jugoistočne Srbije i da pređe preko Kopaonika. Najviši vrh Suvo rudište prekršten je tada u Milanov vrh. Te godine izašla je i Pančićeva knjiga u kojoj je opisan put kroz Crnu Goru i iznete glavne osobine podloge i podneblja, što uslovljava oblik vegetacije koja je alpskog karaktera. U drugom delu sabran je spisak od 1.298 biljnih vrsta, među kojima 20 vrsta bescvetnica sa korenom.
Najzad, u leto 1875, našao se Pančić ”oči u oči” sa “dugo traženom i željno izgledanom OMORIKOM”!

(Nastaviće se)