KNJIŽEVNA KRITIKA: Putokazi vremena

KNJIŽEVNA KRITIKA: Putokazi vremena

I NOVA knjiga antropologa Bojana Jovanovića "Manconijevo zaveštanje" (Dereta 2022) pravi je putokaz u pravo vreme i na pravom mestu za čitaoce nesklone da se umesto čitanja znakova u cilju utvrđivanja sopstvenog mesta upravljaju prema tuđim lažima.

31. 01. 2023. u 08:46

POGLED ISKOSA: Etika slikara

POGLED ISKOSA: Etika slikara

MIROSLAV Miro Šuković (Bihać, 1977) crnogorski je slikar izlagački veoma prisutan u Srbiji. Njegove slike se po prvi put mogu videti u Galeriji Lucida u Beogradu, između 26. 1. i 16. 2.

24. 01. 2023. u 10:48

KNJIŽEVNA KRITIKA: Izraziti dar i jezičko umeće

KNJIŽEVNA KRITIKA: Izraziti dar i jezičko umeće

I U NOVOJ zbirci "Iglamo se jata" (Udruženje za očuvanje baštine "Dijak", Priboj, 2022) Dragan Marković, jedan od najistaknutijih pesnika srednje generacije, igra se motivima rata, tačnije, piše svojevrstan pesnički "Rat (i mir-bahatluk)" zasnovan na "zapanjujućim scenama i iskazima", kako je to uočio Milosav Tešić, govoreći o jednoj drugoj zbirci ovog pesnika - "Papir, kamen, makaze", koja je svojevremeno sasvim zasluženo ovenčana nagradom "Branko Ćopić" (SANU).

24. 01. 2023. u 09:10

ZRNCE LJUDSKOSTI NAŠAO I U NAJGOREM ČOVEKU: Milica Kecojević autorka prve monografije o stvaralaštvu Dragoslava Mihailovića

ZRNCE LJUDSKOSTI NAŠAO I U NAJGOREM ČOVEKU: Milica Kecojević autorka prve monografije o stvaralaštvu Dragoslava Mihailovića

IAKO je na književnoj sceni prisutan gotovo 60 godina, odavno svrstan u klasike srpske književnosti, a prema motivima njegovih dela urađeni filmovi, pozorišne predstave, TV serija, radio-drame, tek nedavno se pojavila prva monografija o stvaralaštvu ovog izuzetnog pisca - "Poetika pripovedanja Dragoslava Mihailovića" Milice Kecojević, u izdanju "Albatros plusa".

24. 01. 2023. u 08:50

KNJIŽEVNA KRITIKA: Spajanje vekova

KNJIŽEVNA KRITIKA: Spajanje vekova

DOK uranjamo u nove romane Gorana Petrovića, "Papir sa vodenim znakom" i "Ikonostas sveg poznatog sveta" ("Laguna"), koji su prva dva dela kompleksno zamišljenog, obimnog ROMANA DELTE, čije talase s razlogom nestrpljivo iščekujemo razmišljajući o samom njihovom nastanku i autoru, čoveku eruditi koji stvara van buke i besa spoljašnjeg sveta, čoveku izuzetne čulnosti koja se ogleda u njegovom filigranskom umetničkom postupku iz kojeg u svetlosti posebni smisao daje ono poslednje, u krvi umetnuto staklo majstora vitraža Berta Tolentina ("Papir"), kao i belina noćnih košulja, zapravo belog "svlaka" i puti Đovane nezasite u najstrasnijem zanosu, koje je video i razumeo samo Vital, mlinar, jer on zna da se "valjda nešto i podrazumeva" i da ne mora sve da se kaže ("Papir") ili pak poslednja reč junaka spisatelja koji, za razliku od drugih, nikako nije hroničar ("Papir"), ili odsjaj u Dovoljinom prozorljivom oku ("Ikonostas"), opominjemo se raznolikih, a lepih misli o priči i pričanju - Andrićevih ponajpre, a u huci naših dana, karakterističnoj po različitim "junacima našega doba" u veselinovićevskom smislu i onih Draga Kekanovića, odličnog srpskog pisca, prvog dobitnika književne nagrade "Beogradski pobednik" za roman "Privrženost" (Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", Zagreb, 2021) koje glase: "Svijet u kojem živimo zahtijeva od nas da se odreknemo i pamćenja i sjećanja. Da budemo IN.

11. 01. 2023. u 08:50