Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Jubileji Mana Reja

Пише Дејан Ђорић

25. 06. 2025. u 09:00

NAJVAŽNIJI i najpoznatiji umetnički fotograf dvadesetog veka Man Rej rođen je u Filadelfiji u SAD 1890. a preminuo u Parizu 1976. godine.

Ove godine je 135 godina od njegovog rođenja a idemo u susret jubileju 50 godina od njegove smrti, koji će sigurno biti iduće godine obeležen u svetskim muzejima. On je po svemu drugačiji od ostalih umetnika fotografije, između ostalog i po tome što je bio odličan crtač i slikar. "Crtež i slikarstvo su me odmarali od fotografije, ali nisam imao ni najmanju nameru da jedno nadomestim drugim. Ljutilo me je kada su me pitali, sudeći po mojim trenutnim aktivnostima, da li sam napustio jednu nauštrb druge.

Nije bilo nikakvog konflikta između toga", kaže umetnik. Prevladao je spor oko toga šta je fotografija koji traje od njenog nastanka šokirajući fotografsku javnost odlučnom izjavom da fotografija nije umetnost, o čemu je objavio i pamflet pod tim naslovom na veliko zaprepašćenje i neodobravanje fotograf. Kasnije je donekle izmenio taj stav rekavši samo da po njegovom sudu umetnost nije fotografija.

Man Rejov uspon počinje dolaskom u Pariz 1921. godine, gde se povezuje sa Tristanom Carom i dadaistima da bi zatim pripadao krugu elitnih, svetski najpoznatijih nadrealista. Započeo je da slika kada mu je bilo sedam godina i kako kaže u autobiografiji slikanje mu je bilo prva ljubav, kojoj je oduvek bio veran. Ipak je poznatiji kao genijalan fotograf koji se okušao u svim njenim oblastima, od najkonvencionalnijih do eksperimentalnih i uvođenja novih ideja i tehnika. Njegovo delovanje u skladu sa dadom i nadrealizmom najčešće je subverzivno ali duboko inventivno. Dadaizam i nadrealizam su podstakli elemente tog umeća a ne puko zanatsko znanje. U fokusu njegove pažnje su predmet, ironijski sagledan u duhu asamblaža i čovek, poetski domaštan. Kod njega se prožimaju stimulativni duh i oko, u fotografijama izuzetnih odnosa svetla, senke i kompozicije.

Premda je dadaista Kristijan Šad nekoliko godina ranije izumeo crno-belu fotografiju u kojoj predmeti direktno ostavljaju trag na foto-papiru pa dolazi do prožimanja svetlopisa i predmetopisa, Man Rej je samostalno unapredio i tu tehniku doveo do umetničke pojavnosti. Nazvao ju je rejografija.

Kod nas su je razvili dr Miodrag Mile Đorđević, Mirko Lovrić a od novijih fotografa njome se uspešno bavi Željko Radović. Još genijalniji, nadrealniji Rejov izum je solarizacija, za svoje vreme toliko napredna da su ga stručnjaci optuživali zbog retuširanja i preinačavanja negativa, a radilo se o čisto fotografskom postupku isticanja kontura kao da je reč o crtežu. Solarizacija ima elemente fantastičnog, kao i sam nadrealizam, njome se kada je reč o portretu ili aktu, Rejovim omiljenim temama, ističe na prvi pogled aura, psihodelično viđenje figure i zato je bila omiljena i u hipi kontrakulturi šezdesetih, kao uostalom i simbolizam, secesija i nadrealizam.