POGLED ISKOSA: Kašanin - srpski Atinjanin
STO trideset godina je od rođenja Milana Kašanina (Beli Manastir, 1895 - Beograd, 1981), jednog od najvažnijih Srba koga smo imali u dvadesetom veku i kome uvek treba davati pažnju.
Milan Kašanin, foto Privatna arhiva
On je istoričar umetnosti, likovni kritičar, istoričar književnosti, književnik i istaknuti kulturni radnik, a njegov brat Radivoj je čuveni matematičar.
Uzor je nepotkupivog i rodoljubivog intelektualca, koji je tražio etiku kao i estetiku, strogog a pravednog. Nekoliko puta se uzdigao iz propasti, npr. kada su mu Nemci zapalili stan u Drugom svetskom ratu, u kome su izgoreli biblioteka, rukopisi, zabeleške i dnevnici, sve pripreme za završetak rukopisa velike sinteze srpske srednjovekovne umetnosti, kakvu je ostvario sa knjigom "Srpska književnost u srednjem veku" (1975). Bio je prvenstveno medievalista i deo svojih istraživanja objavio je u knjigama "Slučajna otkrića" (1977) i "Kamena otkrića" (1978). Kao direktor Muzeja kneza Pavla (1935-1944), prethodnice Narodnog muzeja uz druge saradnike organizovao je vrednosno najvažnije izložbe u istoriji Jugoistočne Evrope:
"Italijanski portret kroz vekove" (1938) i "Francusko slikarstvo 19. veka". Posle rata pao je u nemilost kao jedan od vodećih intelektualaca u Kraljevini da bi ga iz bede izvukao Miroslav Krleža (koga je upoznao u Zagrebu dok je studirao na Filozofskom fakultetu, kao i Ivu Andrića i Vladimira Ćorovića) pozvavši ga za saradnika na ključnim projektima Leksikografskog zavoda. Dejan Medaković, volonter za vreme rata u Muzeju kneza Pavla, cenio je Kašanina kao direktora, a ne Veljka Petrovića koji je posle njega postavljen.
Uz sve svoje kvalitete Petrović je lokalna pojava, a Kašanin je bio svetsko ime, u stalnom kontaktu sa najboljim pariskim likovnim kritičarima, stranim slikarima od kojih je Muzej otkupljivao dela, poznanik Bernarda Berensona i prijatelj Keneta Klarka (bio je u strahu da ga Klark ne poseti u Beogradu jer je mislio da nema odgovarajući ambijent u kome bi ga primio). Posle oslobođenja od Nemaca bilo je pravo čudo da partizani nisu streljali Kašanina uz onih 200 nevinih srpskih intelektualaca, pa je rehabilitovan 1951. kao direktor Galerije fresaka u Beogradu. Taj polihistor, otmeni gospodin starog kova, po prirodi svog izuzeća trebao je biti član SANU, međutim, nije primljen, kao ni Crnjanski. Vasko Popa, njegov bliski prijatelj i poštovalac se tome usprotivio, označivši ga kao saradnika okupatora, što je zapravo sam bio, doušnik crvenog zavojevača. Kašaninov predlog za snimanje TV dokumentarne serije o usponu i kulturnim dometima srpske srednjovekovne istorije, po ugledu na Klarkovu seriju "Civilizacija" takođe je odbijen, ništa nacionalno nije bilo poželjno. Taj srpski Atinjanin bio je i pokretač i urednik prvog srpskog časopisa posvećenog likovnosti, "Umetnički pregled" izlazio je od 1937. do 1941. i bio svakog prvog u mesecu na stolu direktora Kašanina.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
TREĆI ŠEF KABINETA ZELENSKOG: Rusi mu otrovali ženu, njemu postavljali bombu - obučavala ga CIA, ranjavan dvaput
TREĆA sreća... Hoće li general-potpukovnik Kirilo Budanov (40) kao treći šef predsedničkog kabineta doneti Volodimiru Zelenskom više sreće nego njegovom prethodniku Andriju Jermaku, koji je podneo ostavku usred korupcionaškog skandala, ili njegovom prvom šefu kabineta Andriju Bogdanu, koga je sam Zelenski smenio posle samo devet meseci na toj funkciji, jednoj od najmoćnijih u ukrajinskoj političkoj konstelaciji?
13. 01. 2026. u 22:22
NEHRIŠĆANSKA IMENA KOJA CRKVA NE PRIHVATA: Evo šta se dešava ako hoćete da krstite dete koje nosi takvo ime
U SRBIJI su danas popularna mnoga imena koja ne zvuče tradicionalno srpski i koja ne postoje u crkvenim knjigama.
13. 01. 2026. u 19:20
VELIKE PROMENE U KIJEVU: Ostavke ministra odbrane i šefa službe bezbednosti Ukrajine - Zelenski sproveo reforme u državnom vrhu (FOTO)
UKRAJINSKI parlament napravio je izmene u pojedinim sektorima, a najveća promena možda predstavlja ostavka šefa Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Vasila Maljuka.
13. 01. 2026. u 17:20
DONALD TRAMP U ŠOKU! Ovo nije očekivao kada je naredio napad na Venecuelu
Malo je reći da su najnovije vesti iz sveta fudbala, a tiču se i Sjedinjenih Američkih Država čiji je aktuelni predsednik Donald Tramp, iznenadile mnoge.
13. 01. 2026. u 19:15
PREMINUO MARK BRNOVIĆ: Uzrok smrti još nije objavljen
BIVŠI državni tužilac Arizone Mark Brnović preminuo je u 59. godini, saopštila je njegova porodica.
13. 01. 2026. u 22:53
POVREĐEN SLOBA RADANOVIĆ: Pevač doživeo nezgodu, trpi jake bolove (FOTO)
"TRI nedelje funkcionišem normalno..."
13. 01. 2026. u 16:37
ZAKON O ANEKSIJI GRENLANDA PREDAT KONGRESU: "Dodeliti mu status savezne države SAD"
AMERIČKI republikanski kongresmen Rendi Fajn podneo je predlog zakona koji predviđa „aneksiju i dodelu statusa savezne države“ Grenlandu u okviru Sjedinjenih Američkih Država, navodi se u saopštenju koje je objavio zakonodavac.
12. 01. 2026. u 21:16
OVO JE GLAVNI UDARAC ZA NATO I KIJEV: U napadu „orešnikom“ uništena fabrika od velikog značaja (VIDEO)
NAPAD „orešnikom“ onesposobio je Lavovsku državnu fabriku za popravku aviona, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
12. 01. 2026. u 15:27
BALKANCI O ŽIVOTU U EVROPI: Pustiće te da crkneš - ti njega ugostiš gozbom, on misli da si seljačina
MNOGI sanjaju o životu u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj, zamišljajući mir, red i bolji standard. Ipak, iskustva naših ljudi koji su se preselili otkrivaju da život u zapadnoj Evropi često nosi neočekivane izazove koji mogu šokirati one koji su navikli na balkansku spontanost i toplinu.
13. 01. 2026. u 10:22
Najnovije iz rubrike
"ZORAN GRMAŠ - GRAFIKE" Izložba u Galeriji Akademije umetnosti, 12. januara
U GALERIJI Akademije umetnosti u Novom Sadu, u ponedeljak, 12. januara svečano će biti otvorena izložba "Zoran Grmaš - Grafike" .
09. 01. 2026. u 13:58
„SVETINJE SANKT PETERBURGA“ U VRŠCU: Izložba fotografija dve ruske svetinje otvorena do 30. januara
U GRADSKOM muzeju u Vršcu otvorena je izložba fotografija „Svetinje Sankt Peterburga“, autora Miodraga Miše Brankovića, koju će Vrščani moći da pogledaju do 30. januara.
09. 01. 2026. u 13:56
DESETOGODIŠNJA EMILIJA OČARALA PUBLIKU: Božićni koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine okupio 60 muzičara
TREĆI "Božićni koncert", u organizaciji Fondacije "Alek Kavčić" i Škole za muzičke talente iz Ćuprije, održan je na Božić u prepunoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Na Velikoj sceni više od 60 muzičara, od mladih talenata do profesionalnih muzičara, pod vođstvom dirigentkinje Nikoline Nike Kovačević, priredilo je pravi spektakl.
09. 01. 2026. u 05:00
Komentari (0)