MILENA IMALA I BEOGRADSKU FAZU: Da li su najčuvenija dela velike srpske slikarke nastala u prestonici

POSLEDNjIH decenija se intenzivno istražuje i piše o životu i stvaralaštvu naše čuvene slikarke Milene Pavlović Barili, jedne od najneobičnijih umetnica Evrope prve polovine 20. veka.

DOKUMENT Zgrada u Sremskoj 9 u kojoj je živela slikarka, Foto Iz kolekcije Miloša Jurišića

Uvek je uzbudljivo kad se dođe do nekog novog podatka iz njenog kratkog i burnog života.

Milena je rođena u Požarevcu 5. novembra 1909. godine. Bila je ćerka Karađorđeve praunuke Danice Pavlović i italijanskog kompozitora i muzikologa Bruna Barilija. Još od detinjstva je živela između Rima i Požarevca, između oca i majke, da bi potom postala pravi kosmopolita: školovala se u Beogradu i Minhenu, živela i izlagala u Parizu, Londonu, Rimu i putovala po celoj Evropi, da bi poslednje godine života provela u Americi, vihorom Drugog svetskog rata onemogućena da još jednom kroči u svoju voljenu Srbiju. Umrla je u Njujorku 6. marta, 1945.

Do sada se smatralo da Beograd nije privlačio Milenu, odnosno da je u Beogradu živela samo u periodu od 1922. do 1926, dok je pohađala gimnaziju i Kraljevsku umetničku akademiju. Ona je tom prilikom stanovala na dvoru Aleksandra Karađorđevića jer je njena majka Danica u to vreme bila nadzornica dvora, a zatim i nastavnica srpskog jezika kraljici Mariji Karađorđević.

Zaintrigirani neočekivanom informacijom potomka jedne od starih beogradskih porodica sa Obilićevog venca da je na adresi Obilićev venac 20 jedan od stanova iznajmljivala slikarka Zora Petrović, a izvesno vreme i Milena Pavlović Barili, krenuli smo u potragu za Mileninom prijavom boravka koja bi potvrdila ovo neobično porodično predanje. Nismo je našli na Obilićevom vencu 20, ali jesmo u Milorada Draškovića (danas Sremska) broj 9. Milena se na toj adresi prijavila 18. marta 1936. godine sa napomenom da joj je prethodno boravište bilo u Parizu. Moguće je da je ona pre 18. marta zaista neko vreme bila gost Zore Petrović na Obilićevom vencu dok je tražila sopstveni stan. U svakom slučaju ovo je bio Milenin poslednji boravak u Srbiji, jer je poznato da ona decembra 1936. godine, tačno na Svetog Nikolu, odlazi u Rim gde će imati samostalnu izložbu u aprilu 1937. A iz Rima je životni put vodi ponovo u Pariz, zatim u Veneciju, Tiranu, Oslo, Hag, natrag u Rim, pa konačno u Njujork.

Milena Pavlović Barili, Foto Galerija MPB

Šta je tačno Milena radila u Beogradu 1936. godine? Da li je još jednom (bezuspešno) pokušala da nađe posao nastavnice slikanja, kao što je to pokušavala nakon završene Umetničke škole? Da li je želela da organizuje izložbu? U potrazi za mogućim odgovorom obratili smo se Violeti Tomić, kustosu Galerije Milena Pavlović Barili u Požarevcu, koja nam je skrenula pažnju da se Milena tokom te 1936. intenzivno pripremala za svoju samostalnu izložbu u Galeriji dela Kometa u Rimu. Pretpostavljalo se da su te pripreme tekle u Požarevcu, ali sada nema sumnje da je ona slikala u miru svog beogradskog stana, a u Požarevac verovatno odlazila samo da obiđe majku.

Autoportret sa antičkom glavom, Foto Galerija MPB/Ilustracija iz knjige Viloete Tomić/Iz kolekcije MSU

Zato u Galeriji Milena Pavlović Barili nailazimo na Mileninu fotografiju, poslatu iz Beograda u Požarevac, na čijem reversu je umetnica napisala: "Mom milom ujka Boži, da me se seća i da me voli, njegova Manjuška. Beograd, maj 1936". Takođe, Milenin rođak, dr Rafailo Mihajlović sa Dorćola, tokom intervjua koji je pre dvadesetak godina snimila Mira Adanja Polak pod nazivom "Milenini snovi", napominje da se 1936. godine najviše družio sa Milenom, da su posećivali njenu omiljenu kafanu "Mali Pariz", išli na igranke u hotel "Moskva" i na bioskopske predstave.

Foto Privatna arhiva

Dr Mihajlović ni u jednom trenutku nije pomenuo da je Milena tada imala stan u Beogradu, pa se stiče utisak da je dolazila u kraće posete prestonici, ali je sada jasno da se radi o višemesečnom, a možda i celogodišnjem boravku u Beogradu. Ovo je veoma bitan podatak kada imamo u vidu da je te 1936. godine nastao čitav niz Mileninih značajnih radova i remek-dela koja će ona na proleće 1937. izložiti u rimskoj Galeriji dela Kometa i pobrati izvanredne kritike stručnjaka.

Madona, Foto Galerija MPB/Ilustracija iz knjige Viloete Tomić

Među ovim slikama su i tri Milenina najčuvenija autoportreta - "Autoportret sa strelcem", "Autoportret sa kičicom" i "Autoportret sa antičkom glavom", zatim "Venera sa lampom", "Devojka sa pismom i lautom", "Lutka", "Fantastična kompozicija sa ženskim aktom i zmajem", "Ženski portret s maramom", "Portret Siba Miličića", "Madona"...

Venera sa lampom, Foto B. Nakaniši/Iz kolekcije MSU

Ceo taj period u kojem kod Milene dolazi do vidljive promene izraza, u kojem se ona "okreće velikim vrednostima prošlosti, roni u metafizičkom, eksperimentiše sa renesansnim obrascem", kako to objašnjava Violeta Tomić ("Milena Pavlović Barili - Sjaj jedne zvezde", 2024) sada možemo da nazovemo Mileninom beogradskom fazom.

Autoportret sa strelcem, Foto Galerija MPB/Ilustracija iz knjige Viloete Tomić/Iz kolekcije MSU

Osim što je očigledno uživala u plodnom radu i druženju sa rođacima i prijateljima, Milena je 1936. godine u prestonici imala prilike da poseti i niz veoma zanimljivih slikarskih izložbi, kao što su, recimo, bile izložbe Milana Konjovića u Paviljonu Cvijeta Zuzorić i Petra Dobrovića u Ratničkom domu. Beograd nije ni sanjao da su tokom te godine, u ulici Milorada Draškovića 9, u iznajmljenom stanu na trećem spratu, iz dana u dan nastajali raskošni slikarski radovi žene za čiji jedinstven umetnički izraz naša sredina u to vreme, nažalost, nije imala sluha, a koja se danas smatraju remek-delima srpskog i evropskog slikarstva.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 1

IZMEĐU RASTKA I STRAMERA: Dragan Bošković pesnik, teoretičar i istoričar srpske književnosti

25. 06. 2025. u 10:00

Dodatak Kultura

0 1

STATI NA PUT OPŠTOJ NEBRIZI O JEZIKU: Deklaracija o Statusu lektorata i lektorskih službi srpskog jezika

25. 06. 2025. u 10:00

Dodatak Kultura

0 0

U NjEGOVOM OSMEHU UVEK JE BILO MALO GORČINE: Komemorativni skup posvećen akademiku Ljubomiru Simoviću (1935-2025) održan u Srpskoj Akademiji

10. 06. 2025. u 20:59

Dodatak Kultura

0 2

O KNjIZI „11:52” NINUSA NESTOROVIĆA: Kad Srbi biraju vlast

11. 06. 2025. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije