ПОГЛЕД ИСКОСА: Недостижни Паја Јовановић
У ЈЕДНОЈ од најпрестижнијих, заправо по обиму излагачке и издавачке делатности најважнијој београдској приватној Галерији "Aрте" (са неколико изложбених простора), током априла и маја представљена је једна сјајна изложба.

Петар Петровић, Паја Јовановић, Фоти Приватна архива
Премда се та институција до сада бавила модерном и актуелном уметношћу, њен искорак према старијим видовима српске уметности одличан је културолошки потез, јер једино она има капацитете да публици на достојан начин представи и друге видове уметности од (пост)модерних. Овог пута Иван Митић, власник Галерије, изненадио је са својим тимом сарадника мањом ретроспективом слика и цртежа Павла Паје Јовановића (Вршац, 1859 - Беч, 1957). Велика вредност те високе ликовне смотре је што су понајвише изложена дела из приватних колекција, која се раније нису могла видети. Ако неко помисли да су капиталне слике овог сликара и академика само у музејима, требало је да посети Галерију "Aрте" и увери се какво благо се крије у приватном власништву.
Значај изложбе максимално је подигнут и издавањем монографије у којој је све узорно. Писац текста је историчар уметности Петар Петровић, кустос Народног музеја Србије, уз Николу Кусовца најбољи познавалац живота и дела Паје Јовановића. Највећи део његовог текста посвећен је "Животу и делу" овог уметника а у научном апарату ове монографије на 163 стране, штампане на српском и енглеском језику, налазе се и "Основна литература", "Хронологија и важни датуми из живота Павла Паје Јовановића", "Савременици о Паји Јовановићу - Успомене и сећања", као и "Именски регистар" и "Списак илустрација". Петар Петровић је учинио велики напор да прибави за ову пету монографију о великом сликару фотографије из бројних српских и иностраних музеја и фото-архива, фотографије из архива аукцијских кућа у Европи и Канади и фотографије из архива југословенских и светских галерија. За ову брижљиво припремљену и изведену изложбу и књигу ангажовани су и други најбољи сарадници попут фотографа Владимира Поповића и штампарије "Бирограф".
Паја Јовановић, стваралац који је живео скоро сто година, као и други великан Урош Предић, уз Миодрага Дада Ђурића и Марину Абрамовић, светски је најславнији и највише награђивани уметник са овог простора. Изузев неколико савремених критичара и концептуалних уметника, он ужива огромно поштовање и наших савремених сликара, његова слава неподељено траје посебно у народу као узор недостижног ликовног квалитета и успеха. Физички леп, освајач најлепших европских дама, сликар царева, краљева и председника држава, супруг лепе Бечлијке Хермине Муни, од њега млађе 30 година (када су је остарелу питали да ли је због разлике у годинама варала Пају, одговорила је: "Не, варао је он мене"), Јовановић је најважнији сликар тема из српских, војвођанских, херцеговачких, црногорских и арбанашких крајева, али и из германске историје и европске аристократије.

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући
ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.
27. 08. 2025. у 17:50

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане
ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.
25. 08. 2025. у 13:15

НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - "поштују" стари календар (ФОТО/ВИДЕО)
ПРАВОСЛАВНИ верници 28. августа славе Велику госпојину, а занимљив феномен, који наука још није објаснила, везује се за овај празник на грчком острву Кефалонија. Додуше - не за 28. август, већ за 15. када се Велика госпојина славила по старом календару. У то време, сваке године, у једну цркву долази велики број змија, што је навело маштовите локалце да исконструишу бројне легенде.
28. 08. 2025. у 11:02
Коментари (0)