МИЛАН КАЛИНИЋ И ПРЕДРАГ ПОПОВИЋ ПОП ЗА "НОВОСТИ": Спорт је у Србији интригантна и занимљива тема (ФОТО)

ТЕЛЕВИЗИЈСКИ гледаоци и љубитељи фудбала сваког понедељка од 21 час, на каналу ТВ Уна прате и уживају у дискусијама једног ватреног звездаша и страственог партизановца, који упркос спортском супарништву увек успевају да пронађу заједнички језик. У доброј атмосфери и несвакидашњем студијском амбијенту спорт неће бити само тема већ и доживљај.

Фото: ТВ Уна

Харизматични водитељски двојац, Милан Калинић и Предраг Поповић Поп, познати по духовитим, али и озбиљним разговорима спортске тематике, за "ТВ новости" поделили су шта се дешава иза камере, али и пред камером и како то своје некада веома супротстављене ставове успевају да помире.

- Наша емисија је једна од ретких, има их још да будем до краја поштен, која поставља права питања и она која други неће, или избегавају. Ми можемо то, да покренемо, да поставимо права питања и укажемо на проблеме - говори нам Милан, а Поп се надовезује:

- Све што радимо, радимо из срца и публика то препознаје. Драго нам је што нас публика гледа и прати с истим жаром, јер код нас гледаоци могу да очекују добре и актуелне госте, те да ће разговори бити отворени, искрени, динамични и пуни спортских страсти.

*Како, упркос спортском супарништву, успевате да пронађете заједнички језик?

Милан: Ко каже да нађемо увек заједнички језик? (смех) Управо је то драгоцено и за ову емисију, као и за наш однос. А то што не нађете заједнички језик са неким не значи да треба да се "хватате за гушу", напротив. То је пожељна и потребна ствар, поготово у анализи свакодневних спортских догађаја. Поп и ја, због тога што смо на истим таласним дужинама по многим стварима и зато што смо другари, знамо да то држимо у неким нормалним, сасвим пријатељским оквирима.

Поп: То што смо спортски ривали и свако навија за свој клуб, не значи да се свађамо. Напротив, показујемо људима да може нормално да се разговара, да не морамо да се "хватамо за гушу". Проналазимо спортски и заједнички језик јер желимо да усмеримо људе на нормалну конверзацију и расправу, на дијалог.

*Сваког понедељка сте спремни за нове приче које гађају право у мету. Одакле инспирација?

Милан: Ако вам за нешто не треба инспирација у Србији, то је спорт. Толико много догађаја се смењује великом брзином, увек се дешавају неке занимљиве и нове ствари да инспирације има и превише. Понекад не знамо за шта да се одлучимо, за ког госта или коју тему да обрађујемо. Спорт ће у Србији увек бити занимљива и интриганта тема.

Поп: Спремни смо сваког понедељка, покрећемо један другог као ветар у леђа. Питамо оно што пита народ, излазимо и слушамо људе, видимо шта их мучи. Из народа нам је инспирација.

*Колико је тешко, а са друге стране лакше индиректно, него директно коментарисати и обрађивати актуелне спортске теме?

Милан: За директно коментарисање вам треба храброст, а за индиректно - умеће. У сваком случају, и једно и друго је компликовано на свој начин. Наравно да не можете све ствари да кажете тако - што на ум, то на друм. Не због тога да ли смете или не, већ зато што морате да држите неки ниво и није у реду све рећи. Такође, мислим да све то што није у реду директно рећи, Поп и ја успевамо некако индиректно да дотакнемо и да је увек јасно оно што желимо да кажемо. Борба, борба.

Поп: Некад ми је лакше да кроз сарказам и шалу поставим питање, а понекад баш онако, у центар гађам.

*Како успевате да супротстављене стране помирите?

Милан: Мислим да се ми не трудимо да помиримо супротстављене стране, нити би људи требало да се труде да то чине. Оно што је потребно јесте да се чујемо, да чујемо аргументе, да их разумемо и да ако стварно у њима има поенте и истине, да их прихватимо. То је суштина сваког разговора. Не сад априори се трудити да супротне ставове помирите. То генерално недостаје у дијалогу код нас у друштву, па и у спорту.

Поп: Зовемо елоквентне људе који ће да причају у миру, који могу и да се "пецну", али све се то завршава на неком нормалном разговору. Они знају где долазе, онај ко не зна, изненади се.

*У емисији доминирају теме поштења у спорту и међу спортским радницима. Да ли би требало да спортски новинари имају слободу да о свему томе и говоре отворено?

Милан: Мислим да тога и фали, да људи отвореније причају и отвореније износе своја сазнања, искуства и аргументе. Из неког страха се многе ствари не кажу, а многи неће и да се замерају, не желе да имају проблеме, и са овима и са онима. Сматрам да је то највећи проблем зашто нам спорт у многим сегментима, нарочито у фудбалу, стагнира. Зато што нико неће да сагледа проблеме, да их јасно и гласно артикулише и онда да се ухвати укоштац са тим. Поп и ја док постојимо и трајемо, док се бавимо овом емисијом, изнова и изнова, макар били досадни, указиваћемо на то и понављати.

Поп: Доминирају теме о поштењу у спорту, зато што сви знамо и сви видимо да има доста нерегуларности, непоштења и зато о томе и разговарамо. Новинари, спортски или не, морају да имају своју слободу.

*Да ли сматрате да су емисије сада интересантније зато што имате слободу да позовете у студио кога баш ви желите?

Милан: Наравно да ће емисије бити још интересантније када можемо да позовемо кога желимо. На ТВ Уна смо кренули практично од краја сезоне, априла/маја па се ту зато бавимо стварима које лагано приводимо крају, али и од септембра ће бити много занимљивих гостију и са једне и са друге стране.

Поп: Свакако је интересантније када можемо да позовемо госте које хоћемо. Имамо шта да их питамо и они имају шта да кажу.

*Чиме бисте желели да се бавите, а да у томе нисте успели?

Милан: Волео бих да у студио седну супарници, као у дебатним емисијама. Супарници по ставовима, навијачки супарници и председници разних клубова и разних струја у спорту. Да отворено причају и износе аргументе, али то је баш тешко. Поготову се плаше ове наше емисије. Плаше се људи укључења гледалаца, и то говори о томе колико је у нашем спорту све замуљено. Ево, полазим од себе, могу да одем у било коју емисију, било са ким и на коју год тему да разговарам. Не бојим се ничег, може да се јави ко год хоће да постави које год питање. Да ли знате колико пута ми чујемо, "јао немој", "јао не могу, нећу с овим, оним", "није време". Не знам, значи нешто их сврби, жуља, па нек читаоци сами извлаче закључке.

Поп: Одмалена сам замишљао како изгледају радијски водитељи и онда сам се као млад запослио на радију, где радим цео живот. Тако да оно што сам желео, то сам и постао. Радијски водитељ. Ништа друго нисам ни покушавао. Ево, сад сам и на телевизији и свиђа ми се да забављам људе.

*Је ли вас некада понела слава, толико да сте се "уобразили"?

Милан: Популаран сам толико дуго, моја популарност је била на врхунцу пре десетак и више година. Све сам то прошао. И тада, када сам био млад, кад је све почињало и било баш лудачки јако, знао сам да се носим. Ово сад је нормалан живот.

Поп: Мислим да ми, ликови са радија нисмо никад имали толику славу. Научио сам јако млад да чврсто стојим на ногама, био познат или не. Не дају ми другари и фамиија да полетим.

*Познати су под светлима рефлектора и о њима се скоро све зна. Како сте нашли начин да осветлите оно што сте хтели, али и сачували оно што сте желели?

Милан: Свестан сам тога да бити јавна личност носи добре и лоше ствари. Да то није само бављење својим послом, него доноси још хиљаду других ствари и прихватио сам све.

Поп: Зависи како се ко понаша. Ако је неко скандалозан и у приватном животу и у професији, онда о њему свашта пишу и копају, а уколико сте нормалан човек, онда нисте ни интересантан за те неке ствари. Немам шта да кријем, то сам што сам. Успео сам да сачувам мир.

*Да ли памтите неки интервју због кога сте били посебно нервозни?

Милан: Нисам никад био нервозан због интервјуа. Немам шта да кријем. Увек кад пристанем, радо одговарам и отворено причам о свему. Нервозни су они који се плаше питања и имају шта да крију.

Поп: Довео сам своју трудну жену у госте, на радију. То ми је био најтежи интервју, да с њом разговорам о животу једне труднице. А у моментима док сам ја давао интервју, не.

*Ко су ваши идоли уз које сте расли, сазревали и шта сте од њих научили?

Милан: Нисам имао неке идоле осим у спорту. Али не нешто да сам уз њих сазревао или учио. Идоли у спорту су ми били фудбалери и волео сам да их гледам. А учио сам од својих родитеља.

Поп: Идоли у мом детињству су били фудбалери и радио водитељи, тада - Воја Недељковић, Војин Војиновић, Јасминко Степић. Од њих сам научио да будем свој, да не морам да копирам никог другог. Наравно, и да будем добар човек.

*Ко је Милан, а ко Поп када се камера угаси?

Милан: Обичан човек.

Поп: Поп је исти и пред камерама и кад се угасе. Отац, друг, брат, пријатељ. Муж и навијач.

Препоручујемо

Познати

0 0

ЗА ТИХЕ СТУБОВЕ СВЕТА: Надица Адемов снажну поруку упутила свим мајкама на планети (ФОТО)

20. 05. 2025. у 21:05

Познати

0 0

ДОЛАЗИ ЉУБАВ: Марија Шерифовић се враћа у Америку после пет година (ФОТО)

20. 05. 2025. у 19:50

Познати

0 0

ТЕА ТАИРОВИЋ ИДЕ НА ЈУГ: Први пут ће урадити нешто што сви жељно ишчекују (ФОТО)

19. 05. 2025. у 21:35

Познати

0 0

МОЈА ИСТИНА, ПРИЧА И ПУТ: Милена Ћеранић о првом студијском албуму и новим изазовима (ФОТО/ВИДЕО)

19. 05. 2025. у 17:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације