СРБИ И РУСИ НЕ МОГУ БИТИ БЛИЖИ, У СРЦУ И У ДУШИ: Николај Бурљајев, чувени глумац и редитељ, гост "Новости"

БЕОГРАД и Москва можда јесу удаљени географски, растојање између Србије и Русије јесте велико, али само у километрима - јер наше су две земље толико близу да не могу бити ближе, у срцу, по души.

Новости/В. Данилов

Тако је, током јучерашње пријатељске посете редакцији "Новости", право из срца и душе, говорио Николај Петрович Бурљајев. Прослављени је совјетски и руски глумац и филмски режисер у Београду био много пута, стајао је чак на београдском мосту бранећи га, како вели, од НАТО бомби, као драг гост Србије и челник угледног филмског фестивала "Златни витез" одликован је 2013. и Орденом Светог Саве првог степена, једним од највећих одликовања које додељује Српска Православна Црква.

Овога нас је пута посетио у овој потоњој, редитељској улози - његов је филм "Господе, осећам присуство твоје" београдску премијеру доживео синоћ у Дому омладине, у склопу "Светске панораме" на 71. Мартовском фестивалу.

Документарац који Бурљајев потписује као сценариста те коредитељ (уз Дмитрија Чернецова), слојевит филм о поетици Тарковског али и о изворима његове духовности и религиозности, комбинује класичне сцене из његових филмова са савременим призорима, у којима се појављују некадашњи објекти снимања и преживели јунаци, а дневнике Тарковског са архивском и документаристичком грађом. Снимљен поводом 90 година од рођења, филм води гледаоца кроз живот и стваралаштво генија, и својеврсни је омаж Тарковском, ствараоцу уз чија је остварења свет упознао, и заволео Николаја Бурљајева - глумца.

Јер иако је дебитовао у кратком филму Кончаловског, а претходно играо и у једном студентском раду Тарковског, да би се после улоге Ивана појавио и у другом његовом дугометражном остварењу "Андреј Рубљов" - Бурљајева ће свет заувек памтити као насловног јунака, дванаестогодишњака у "Ивановом детињству". Деби великана, који га је међу те великане и лансирао, овенчан "Златним лавом" после премијере у Венецији, визуелно задивљујућ, занатски маестралан, бескрајно горак, остаје један од најснажнијих крикова против рата у историји кинематографије, дело које је додирнуло и преобратило Бергмана, око којег су се спорили Сартр и Моравија, сам врх (не само) совјетског филма.

Новости/В. Данилов

А Николај Бурљајев - остаје онај дванаестогодишњи Иван. Упркос бројним, и главним, ролама, међу десетинама филмова и серија које је снимио, упркос чињеници да је 1991. године основао годишњи Московски филмски фестивал словенских и православних народа "Златни витез" чији је до данас директор, и поред тога што је 1996. основао Међународно удружење кинематографа словенских и православних народа, којим председава, што је члан руске Државне думе и носилац звања народног уметника...

Своју посвету филмском великану а свом пријатељу Тарковском, Бурљајев је, како је испричао јуче у "Новостима", снимао око четири године, али само "споља":

- Али у бити - стварао сам тај филм пуна 62 лета, од првог сусрета са њим, откако сам као четрнаестогодишњак заиграо код њега, он је тад имао 28 година. Увидео сам још тада колико је то особен човек, како он живи, више у "горњем свету". Много је књига написано и филмова снимљено о њему, ипак ово је први филм у историји који о Андреју Тарковском говори на начин на који нико до сад није - о духовној, религиозној суштини његовог бића, живота и стваралаштва.

Документарац насловљен речима молитве које је Тарковски записао 1979, а коју је Бурљајев прочитао у његовом дневнику, поручује гледаоцу оно о чему Николај годинама већ, деценијама говори, што је одувек осећао - иако о томе са редитељем није разменио ни речи:

- Осећао сам интуитивно, свим својим бићем, ту непоколебљиву његову веру, колико је тај споља обичан, практичан човек, својом душом, изнутра, био устремљен ка Творцу, а "проводник" је био сам он са својим филмовима.

Бурљајев наглашава да је управо "Иваново детињство" које је једног од њих родило као глумца а другог као великог редитеља - сам кључ за разумевање Тарковског, за спознају духовности тог уметника који је веровао у спасење кроз филм.

- Живот и дело Тарковског његово су искупљење - сматра Бурљајев. - Достојевски је говорио о највећој борби, оној између Ђавола и Бога, истичући да се она највећим делом одвија у срцу човека. Када питају зашто се Културни фронт Русије, у коме су и Кончаловски и Валериј Гергијев и Јуриј Башмет, назива "ратнички", фронт, а реч је о култури, ја цитирам Гогољеве речи, из средине 19. века: "Главна је битка она за душу човека", слично томе што је говорио Достојевски.

Приватна архива

Бурљајев, осим што делом доказује да је и у совјетско доба руски филм у суштини био хришћански, радо говори о томе да Русија може и треба да покаже целом свету какав може да буде филм, јер "у супротном ћемо изгубити, а у том случају нема спаса, јер је спасење Русије - спасење света". И док парафразира речи Николе Пашића како "морамо победити, нема нам избора нити другог пута", наш гост прича о својој подршци плановима великог Никите Михалкова, о покретању "евроазијског Оскара", источног пандана награди америчке Академије за филм.

- Никита је у потпуности у праву што жели да утемељи то, јер "Оскар" је одавно, ако не одувек, политичка ствар, форма без икакве суштине, празнина, статуа без значења - сматра Бурљајев. - И наш је "Златни витез" много бољи од Оскара по томе што се руководи стварним идеалима, стреми уздизању душе човека, већ 33 године. Горе од свега је што та америчка Академија отворено пропагира све негативно, разврат, бесрамност, неморал... Све оно чиме Запад покушава да преплави и унизи нашу културу као и вашу српску. Заглупљују нас, и то доноси неком приход, али као депутат у Думи говорим да је неопходно шоу бизнис изузети од онога што се сматра културом, јер није култура оно што понижава духовно биће народа.

Уметник украјинског порекла тугује последњих година јер је устао брат на брата и друг на друга, али надасве тугује због ћутања украјинских интелектуалаца и уметника над дуготрајним, очигледним растом нацизма у тој земљи.

- Наш председник је објаснио да се рат не води толико за некакву свету Русију и Руски све, јер шта је то Света Русија: Украјина, Русија, Белорусија, ми смо један народ - наводи Бурљајев. - Моји су преци Украјинци, како ја могу одредити који је део мог бића и тела руски, а који и колики - украјински? Не, руски је председник јасно рекао: Русија се бори против светског сатанизма. Запад је иницијатор, кривац, извор, који подгрева све оно што се дешава у Украјини, спреман да "ратује до последњег Украјинца", а на нама је да се изборимо против нацизма у Украјини и васпитавамо нове генерације без русофобије - сви смо ми један, руски народ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације