ПОГЛЕД ИСКОСА: Бестселер ликовног издаваштва - Момо Капор: "Успомене једног цртача"
ЧУВЕНИ цртач Драган Лубарда је на време остарио и четрдесет година изгледао као старац, највише налик Леонарду да Винчију са аутопортрета у старости.
Фото промо
Момо Капор (Сарајево, 1937 - Београд, 2010) остао је вечити дечак наше ликовне и књижевне сцене, млад духом и ликом, заинтересован као цртач и сликар за неке девојчице осетљивог духовног састава. Припадао је генерацији групе Медијала, коју помиње у роману "Белешке једне Ане", а посебно у обимном издању коме је овде посвећена пажња. Те генијалне уметнике са искуством безнађа после Другог светског рата више су занимали подруми и тавани, тајне и чуда, онострана лепота и чудовишно него модерна уметност и службена дешавања.
Књига Моме Капора "Успомене једног цртача" (три издања), уз "Живот слика" Станислава Сташе Живковића, једини је бестселер српског ликовног издаваштва. Постоји у тој публицистици слично мемоарско-есејистичко штиво, сликар и цртач Миливоје Мића Стојиљковић има и књигу о савременом српском цртежу, међутим, нико није надмашио Мому Капора у шармантном, заводљивом литерарном кретању. Извршио је тематску, тачније поетску синтезу његовог времена високог модернизма, ткиво његове књиге је хибридно, полижанровско, између сећања, омажа, историје, есејистике, критике и аутобиографије о другима. Слично је његовом цртежу, за који нисмо сигурни да ли је кроки или студија, настаје ли у магновењу заноса као брзи запис или је резултат помног посматрања и визуелног памћења. Многа, можда и већинска, своја сазнања о уметности Капор је преточио у ову књигу. Може се рећи да је писао онако како је цртао и цртао као да прича. Има ту и грешака (Леонид Шејка није био семитског порекла), али правили су их и други, који су се за разлику од њега представљали као непобитни стручњаци. Код овог цртача, сликара и књижевника то можда и нису погрешке нити заблуде већ страсна уверења, а страст све више нестаје из данашње уметности, у наслућивању дигиталне апокалипсе и дистопијског света против кога се он тако духовито борио. Разобличио је и нека погрешна уверења. Српско сликарство из 1950-1960. настало је на основу искуства са малим црно-белим репродукцијама. Путовања, велики музеји, капиталне изложбе, луксузне монографије и часописи били су недоступни.
Када је писац ове књиге у великим светским музејима видео дела којима се на тај начин дивио у младости, схватио је да су сасвим другачија него што је замишљала његова генерација, угледање на њих било је заблуда, али плодна. Недостатак података надградили су машта и уобразиља. Као што је тој генерацији уметника цртач Драган Лубарда дао право на грешку, као што су велики цртачи Урош Тошковић, Миодраг Дадо Ђурић, Леонид Шејка и Миро Главуртић стварали на основу деформације, мимо академског типа изражавања, али крајње оригинално, тако се из заблуда рађала велика уметност, јер "дух дише где хоће".
Препоручујемо
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима
21. 01. 2026. у 16:33
"СВЕОПШТИ РАТ" Стигло велико упозорење Америци
ВИСОКИ ирански званичник упозорио је да ће сваки напад на његову земљу бити сматран „свеопштим ратом“ док се америчка ударна група носача авиона приближава региону.
24. 01. 2026. у 09:31
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)