ХАРИКИНА И ОВЧЕНИКОВА СЛИКЕ ОТРГЛЕ ОД ЗАБОРАВА: Од 32 црвеноармејца ексхумирана са градског гробља у Параћину, „лица“ добила два официра

НА Споменик црвеноармејцима на градском гробљу у Параћину страдалим током ослобађања наше земље у Другом светском рату, пре неколико дана постављене су фотографије два официра, капетана Михаила Степановича Харикина и млађег потпоручника Василија Фјодоровича Овченикова.

Фото: Удружење војниг ветерана Параћин

Њихова имена прва су на списку изгинулих јунака сахрањених на том месту, а слике су постављене у оквиру иницијативе коју је покренуо Руски дом у Београду да се утврди идентитет и пронађу фотографије свих бораца Црвене армије страдалих на територији Србије, те да се обнове и сачувају спомен-обележја подигнута у њихову част.

Овим мукотрпним и захтевним задатком бави се Дарија Виноградова, кустос у московском Централном музеју Великог отаџбинског рата, истражујући по војним архивима и документацији Министарства одбране Русије. Она је приликом постављања фотографија на споменик у Параћину, у присуству представника Руског дома, Амбасаде РФ, Руско-српског хуманитарног центра из Ниша, локалне самоуправе и параћинских борачких удружења рекла да већ десетак година тражи податке о војницима и официрима Црвене армије страдалим и несталим у Југославији 1944. године. И да су са списка од 32 сахрањена на параћинском гробљу засад нађене слике само двојице официра.

РЕГИСТРУЈ СЕ И ЧЕКА ТЕ 5 ДАНА БОНУСА - БЕЗ РИЗИКА!

Фото: З. Рашић

Ова тема веома је исцрпно обрађена у књизи "Ослобођење Параћина у Другом светском раду", објављеној прошле године. Њен аутор Младен Стевић, официр у пензији, који је и сам присуствовао постављању фотографија, подсећа да су априла 1962. године са градског гробља у Параћину ексхумирана тела 32 борца Црвене армије и једног из дворишта школе у Дреновцу. Њихови посмртни остаци положени су у заједничку спомен-костурницу у Јагодини. На споменику у се Параћину пак налази само 13 имена и то су преминули од последица рањавања у Хируршко-теренској мобилној болници "Абрамов". Она се тада налазила у Параћину, у тадашњој гимназији, сада ОШ "Радоје Домановић".

- Ту су руски лекари лечили рањенике који су довожени углавном са краљевачког фронта. Наиме, пошто је то била хируршка покретна болница, она је из Зајечара премештена у Параћин пратећи јединице Црвене армије приликом борби за ослобођење Бољевца и Лукова. Након што су те јединице ушле у Параћин без борбе, наставиле су потом према Трстенику, Крушевцу и Краљеву. У Краљеву су борбе трајале све до 29. новембра, још месец и по од ослобођења Параћина, а рањеници са тог фронта су лечени у болници "Абрамов" - наводи Стевић.

РЕГИСТРУЈ СЕ И ЧЕКА ТЕ 5 ДАНА БОНУСА - БЕЗ РИЗИКА!

Кад је о поменута два официра реч, капетан Харикин био је помоћник команданта за политички рад 6. гардијског корпуса, који се кретао из правца Ниша према Алексинцу и Параћину. Он је настрадао 7. новембра, кад су амерички авиони бомбардовали руску колону. Вероватно је био рањен и превезен у параћинску болницу, где је преминуо и на овдашњем гробљу сахрањен. Други официр, потпоручник, био је припадник 12. инжењеријске јединице која је 21. новембра бомбардована на релацији Сталаћ-Параћин. Ту је он погинуо са још шест војника из те јединице.

Стевић објашњава да су они, према руским војним извештајима, били најпре сахрањени у тадашњој Улици краља Александра у Параћину, а вероватно су потом измештени на градско гробље јер су одатле ексхумирани. Он је истраживањем успео да открије имена свих шест војника те инжењеријске јединице и још тројице рањеника, такође преминулих у мобилној болници - укупно девет бораца чија имена се не налазе на споменику.

Foto: Фото: Удружење војниг ветерана Параћин

POGLEDAJ GALERIJU

- Ми из параћинског Удружења војних ветерана упознали смо Виноградову и остале из руске делегације са нашим сазнањима и да би било праведно да на споменику буду исписана сва 32 имена. У књизи коју смо им поклонили објавили смо укупно 22 имена са свим подацима, а недостаје још десет, те смо их замолили да наставе да истражују и пронађу и те безимене. И да се на тај начин одужимо црвеноармејцима који су у Србији изгубили животе - закључује Стевић, уз захвалност Дарији Виноградовој која је рекла да ће наставити са истраживањима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације