НЕМЕРЉИВ=НЕЗАРАЗАН: Истина о ХИВ коју сви треба да знају

ДРУШТВО још није потпуно спремно да прихвати да ХИВ и здравље могу постојати заједно, па особе које живе са овим вирусом често морају да ћуте због предрасуда. Иако им савремена терапија омогућава да воде уобичајени живот, да имају потомство и достојанствено остаре, многи се и даље суочавају са стигматизацијом.

Фото Shutterstock

Током Европске недеље тестирања стручњаци позивају  грађанe да се тестирају и укључе у кампању "ХИВ и здрав" која мења перцепцију о ХИВ, разбија табуе и пружа подршку онима који живе са овим вирусом.

Тестирање на ХИВ у Србији је већ дуго доступно, бесплатно, поверљиво и може бити анонимно. Заводи за јавно здравље и Завод за здравствену заштиту студената обављају добровољно саветовање и тестирање на ХИВ, хепатитис Б и Ц, док организације цивилног друштва сарађују са здравственим установама, пружајући услугу са квалитетним тестовима и обученим кадром. Саветовање пре и након тестирања помаже људима да препознају ризичне ситуације и смање своје ризике.

- Глобални циљ до 2025. године је да 95 одсто особа које живе са ХИВ зна свој статус, 95 одсто особа које зна свој статус започне лечење, а да 95 одсто особа на терапији не може пренети инфекцију. Према подацима УНАИДС-а, глобално ови показатељи износе у 2023. години 86-89-93 одсто, а у Србији 86 - 78 - 97 процената. Статистика показује да готово 50 одсто особа које сазнају да имају ХИВ већ имају оштећен имуни систем, што указује на то да се нису тестирали на време. У Србији се више од 90 одсто инфекција преноси сексуалним путем, најзаступљенија је група узраста 30-50 година, при чему су то већином мушкарци - објашњава прим. др Биљана Беговић Вуксановић, епидемиолог и шеф Одсека за ХИВ/ АИДС и ППИ у Гзаводу за јавно здравље Београд.

Данас у Србији са ХИВ-ом живи око 3.550 људи, а процене СЗО СУ да још између 600 и 1.200 особа није свесно свог стАТУСА. Особе које живе са ХИВ у Србији имају могућност да живе дуг и квалитетан живот. Беговић Вуксановић каже да терапија смањује број вирусних копија до нивоа који онемогућава пренос ХИВ. Савремена терапија чува имуни систем и штити партнере оболелих, спречавајући даље ширење инфекције. Осим тога, терапија се користи и као превенција, кроз преекспозициону и постекспозициону профилаксу, где особе узимају лекове пре или након ризичних ситуација како би смањиле могућност инфекције.

Након неколико месеци од почетка лечења, број вирусних копија у циркулацији се до те мере смањи да инфекција више не може да се пренесе. Најсавременија терапија, која је доступна у нашој земљи, осим што је важна за особе које живе са ХИВ, важна је и као превенција, јер се одређене комбинације лекова користе као пре или постекспозициона профилакса. То значи да особа пре излагању некој ризичној ситуацији (сексуалном односу, коришћењу наркотика) узима одређене лекове како не би дошло до инфекције ХИВ-ом, односно ако се ризик већ десио, у наредних 24-48 часова почиње да пије одређене лекова наредних 28 дана, како би се у значајној мери смањио ризик.

- Захваљујући савременој антиретровирусној терапији (АРТ), ХИВ данас није смртна пресуда, већ хронично стање које се успешно контролише. Особе које редовно узимају терапију могу имати животни век изједначен са општом популацијом. Кључно је да постигну немерљиву виремију - што значи да не могу пренети вирус, а што потврђује и порука Н=Н, односно "Немерљив = Незаразан". Ова чињеница има моћ да не само заштити здравље, већ и разбије дубоко укорењену стигму. Ипак, половина особа и даље сазна за ХИВ тек у поодмаклој фази, јер инфекција може дуго трајати без симптома. Зато је тестирање пресудно, брзо, једноставно и доступно, оно омогућава рано започињање терапије и заштиту имуног система. Превенција и рана дијагноза, уз ПрЕП и ПЕП као модерне превентивне алате, чине основу успешне борбе против вируса. Наш задатак није само медицински, он је и друштвени. Морамо градити заједницу која је информисана, солидарна и ослобођена предрасуда. Само тако можемо зауставити не вирус, већ и штету коју стигма свакодневно наноси људима који живе са ХИВ - истиче др Ивана Гмизић, инфектолог Универзитетског Клиничког центра Србије.

Центар за сексуално и репродуктивно здравље "Потент" већ годинама пружа подршку особама које живе са ХИВ-ом (ПЛХИВ), уз посебан фокус на едукацију и подизање свести о важности превенције, дијагностике и лечења.

- Наша мисија је да особама које живе са ХИВ обезбедимо приступ здравственим услугама, психолошкој подршци и да им помогнемо да живе достојанствено, без стида и дискриминације. Пружамо доброволно, поверљиво саветовање и тестирање (ДПСТ) уз подршку стручњака из области ХИВ-а и сексуалног здравља. Тестирање је бесплатно, анонимно и обавља се у сигурном и подржавајућем окружењу, сваког радног дана, уз претходно заказивање путем нашег сајта. Наш тим пружа све потребне информације и подршку током процеса. Поред тестирања, Потент је посвећен континуираној едукацији заједнице о превенцији ХИВ, редовним тестирањима и савременим методама лечења. Радимо на смањењу стигме и дискриминације, као и на ширењу знања о ПрЕП и ПЕП терапијама. Подршка коју пружамо обухвата медицинске и психолошке услуге, али и стварање сигурне и оснажујуће заједнице. Потент је ту за све који се суочавају с изазовима ХИВ, било да је у питању терапија, приступ лекарима или свакодневни живот са ХИВ - каже Александар Николић, из Центра за сексуално и репродуктивно здравље "Потент".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације