Фељтон
Текстови
Родослов без родоначелника
Око порекла кнеза Лазара дуго се плете легенда. Он није директан потомак српских краљева, али је ро?ењем и васпитањем припадао племи?кој породици. Лазарев отац Прибац Хребељанови? био је слуга и пехарник на двору цара Душана
Самодржац свих Срба
Лазар Хребељанови? се на повељама потписивао као кнез. Народно предање га је запамтило као цара. Писци Лазаревог житија кажу да се он "из прекомерне кроткости и смерности није хтео да узвисује достојанством вишим од кнеза". Титула самодржац преузета је из
Против турске најезде
У свом опису живота кнеза Лазара и његовог сина деспота Стефана, Константин филозоф пише да је свети кнез мирио зава?ене, поправљао порушено и упокојавао хриш?ане. Најве?а задужбина кнеза Лазара био је његов манастир Раваница, посве?ен Вазнесењу Господњем
Божја служба у Самодрежи
Дан пре битке, кнез Лазар је своју војску окупио око беле Самодреже цркве. Војска султана Мурата, са војсково?ама Евреносом, Сариджем, Балабаном и многим трупама турских емира беше се слегла око Косова поља
Господе, спаси народ мој
Опрости ми све што сам пропустио у?инити по светој вољи Твојој, и спаси овај народ мој, или боље ре?и не мој него Твој народ Господе, последње су ре?и Кнеза Лазара. Када Бајазит виде с каквим достојанством прими смрт овај хриш?ански кнез, он после битке д
Запад слави победу
Најстарија вест о Косовском боју забележена је дванаест дана после битке. Руски монах и ходо?асник Игњатије затекао се на турској територији. Он сведо?и: "Мурат је био отишао у рат против Лазара, српског кнеза. Кружио је глас да су обојица, Мурат и Лазар,
Жена на кормилу земље
После погибије кнеза Лазара, кнегиња Милица је врло вешто и храбро управљала Србијом са малолетним синовима Стефаном и Вуком. Примила је монашки постриг, проводе?и у монашком тиховању по манастирима своје последње дане. За њу је Константин Филозоф рекао:
Устао брат на брата
Последице Косовске битке биле су траги?не по Србију. Држава се нашла у процепу изме?у Турске и Угарске, без господара и неопходне воно-полити?ке снаге. У јесен 1389. године угарски краљ Жигмунд напада разбориту удовицу, кнегињу Милицу и малолетног Стефана
Вук удара на Стефана
Тежак ударац за деспота Стефана била је смрт његове мајке Милице. Кнегиња Милица, монахиња Евгенија, у великој схими Јефросинија, упокојила се 11. новембра 1405. године.
Пет принцеза на четири стране
Лазар и Милица имали су пет к?ери: Мару, Драгану, Теодору, Јелену и Оливеру. Све су биле удате за владаре. После Косовског боја, Милица је најмла?у к?ер Оливеру морала да да у харем турском султану Бајазиту
