Vuk udara na Stefana

Težak udarac za despota Stefana bila je smrt njegove majke Milice. Kneginja Milica, monahinja Evgenija, u velikoj shimi Jefrosinija, upokojila se 11. novembra 1405. godine. Sahranjena je u zadužbini Ljubostinja. Za života blagorodna mati smirivala je sinove Stefana i Vuka, a mlađeg odvraćala od zlih namera. I posle upokojenja ostao je prisutan u Srbiji blagotvorni autoritet svete mati Evgenije.
Vuk Lazarević je prkosio Stefanu. Tražio je od njega da mu ustupi polovinu države. Sultan Sulejman mu je poslao turske odrede pod vođstvom Evrenos-bega, pobednika nad Mrnjavčevićima.
U povelji iz 1406. godine despot Stefan se zahvaljuje Bogu što ga prevede iz pokornosti na slobodu i sa nižeg prestola na viši. On je, posle dobijanja Mačve, Beograda i oblasti južno od Kopaonika učvrstio položaj Srbije. Najveći problem po stabilnost države predstavljao mu je surevnjivi brat Vuk. Uz pomoć Turaka krenuo je na Srbiju. Despot nije bio spreman da spreči upad. Sklopio je mir 1409. godine Bratu Vuku predao je južnu polovinu države sa Kruševcem. Sledeće godine stradali su Vuk Lazarević i Lazar Branković. U borbama oko turskog prestola podržavali su sultana Sulejmana protiv brata Muse. Poraženi Musa nije mirovao. Blizu Filipopolja jula 1410. godine zarobio je Vuka Lazarevića i Lazara Brankovića i ubrzo ih pogubio.
Musa postade turski sultan i zaboravi na despotova dobročinstva. Prikloni se Đurađu Brankoviću, ljutom protivniku Stefana Lazarevića. Ali, Đurađ se namah preobrati. Od osionog i osvetoljubivog plemića postade vrli poštovalac svoga ujaka, despota Stefana. Shvatio je da nesloga vodi opštem rasulu. Sultan Musa je pokušao da ukloni Đurađa, ali je Branković osujetio njegove namere.
POČETKOM zime 1412. godine, Turci iznenada provališe u Despotovinu. Opljačkaše Vranje i okolinu i udariše na Novo Brdo. Napad je odbijen zahvaljujući i junačkom podvigu dubrovačkih trgovaca, koji su grad branili kao da je njihov.
Pomirenje između Stefana i Đurađa donelo je despotovini toliko željeno spokojstvo, posle deset godina smutnje i građanskog rata. Konačno, Srbija se mogla posvetiti istinskoj obnovi.
Predosetio je sultan Musa da je Srbija ojačala i da kreće putem sveukupnog preporoda. Zato je početkom 1413. godine napao Stefanovu despotovinu, sa željom da je onesposobi na duže vreme. Zauzeo je gradove Bolvan, Mtovac, Koprijan i Stalać. Despotu priskočiše u pomoć vojvoda Sandalj, mačvanski ban Ivan Morović i sultanov protivnik Muhamed. Pod Vitošem, na reci Iskru, kod sela Čamorlu u leto 1413. sultan Musa izgubi bitku i glavu.
Novi turski sultan Muhamed se odužio svojim saveznicima. Stefan Lazarević dobi Znepolje, grad Koprijan i druge oblasti. Zajedničkim naporom despota i Đurađa započe osmogodišnji preporod Srbije. Privredna i kulturna obnova uzela je maha. Grade se novi manastiri Veluće, Tresije, Blagoveštenje i, posebno, lepi Kalenić, zadužbina Stefana Lazarevića. Manastir je postao sedište takozvane Resavske škole, koja je unapredila crkvenu knjigu. Napisana je i prva slovenska gramatika, složena ali inspirativna za spisateljsku delatnost. Prosvećeni despot Stefan posedovao je nesumnjiv književni dar. Njegovo "Slovo ljubve" je prepoznatljivo delo srpske srednjovekovne književnosti.
Stefana su poštovali ugarski kralj i turski sultan. Prema nekim izvorima, despot je zajedno sa Žugmundom učestvovao na važnom saboru u Konstanci, 1414. godine.

SRPSKA država Zeta bila je u nezavidnom položaju. Stešnjen Mlečanima i Turcima, Balša III je zatražio pomoć od ujaka, despota Stefana. Teško bolestan, umro je na srpskom dvoru aprila 1421. godine. Zetsku zemlju je zaveštao svome ujaku Stefanu. Po obimu, despotovina je bila za trećinu veća od države kneza Lazara. Sa oblašću Brankovića veća nego nemanjićka Srbija u celom DžIII veku.
Mlečani su nastavili da prisvajaju zetske gradove pa je Stefan otišao u Zetu gde ga je narod sa radošću dočekao. Pošto Mlečane nije uspeo da ubedi da odustanu od otimačine Primorja, odluči da problem reši oružjem. Zajedno sa sestrićem Đurađom Brankovićem i vojvodom Sandaljem spremi se za rat. Mlečani se uplašiše proverene koalicije i sklopiše mir avgusta 1423. godine. Skadar pripade Republici, a despotu ostaše gradovi Drivast, Bar i Budva. Za ostale gradove na Zetskom primorju su plaćali Stefanu po hiljadu dukata godišnje. Tri godine kasnije mirovni ugovor je dopunjen, jer su Paštrovići i župa Grbalj priznali vlast Mletačke Republike.
Saznavši da se kralj Žigmund i despot Stefan potajno dogovaraju, sultan Murat oktobra 1425. godine provali u Srbiju i opljačka oblast oko Kruševca. Ubrzo napušta despotovinu plašeći se sukoba sa Stefanom Lazarevićem. Koristeći turski upad, bosanski kralj Tvrtko Drugi ugrabi Srebrenicu. Srpska vojska pređe Drinu i protera kralja, koji se skloni u grad Bobovac. Mir je sklopljen, ali se ne zna pod kojim uslovima.
Stefan Lazarević nije imao poroda, pa je za naslednika odabrao sestrića Đurađa Brankovića. Sabor u Srebrenici je potvrdio despotov izbor. Na sastanku u Tati, maja 1426. godine, ugarski kralj Žigmund je prihvatio izbor Đurađa Brankovića za naslednika srpskog prestola s tim da mu se posle ustoličenja, vrate Beograd, Mačva i Golubac.

U LETO 1427. godine, 19. jula, u lovu na Glavici kod Kragujevca upokojio se u Hristu despot Stefan Lazarević. Na grobnom kamenu koji se čuva kod crkve u Stojniku uklesane su reči: "Blagočestivi gospodin despot Stefan, dobri gospodin, predobri, i mili, i slatki gospodin despot! O, tuga onome ko ga vide na ovome mestu mrtva!"
Despotovu smrt oplakivala je cela Srbija, svetogorski kaluđeri i "svaki grad i kraj u veseljeni". Prema Konstantinu Filozofu, Stefan Lazarević je sahranjen u Manasiji. To su potvrdili 1597. godine kaluđeri Damjan i Pavle. Despotov kult je bio poznat narodu još u DžVI veku, ali sama kanonizacija Stefana Visokog obnarodovana je odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC u 20. veku. Patrijarh srpski Dimitrije je predložio Svetom arhijerejskom saboru da se kanonizuje despot Stefan Lazarević. Formirana je komisija koja je trebalo da prouči patrijarhov predlog. Tako je ovaj srpski patrijarh 1927. godine, na petstotu godišnjicu upokojenja Stefana Lazarevića, kanonizovao ga i od tada se slavi kao svetac.
Njegov kult se širio među ostalim pravoslavnim narodima i državama. Još u DžV veku Žitije Visokog Stefana srećemo u ruskim bogoslužnim knjigama.
Despot je bio neumorni graditelj manastira. Pored Manasije, ktitor je Koporina, Veluća, Radenice, Tresija i tri beogradske crkve.
Freske sa likom Stefana Lazarevića nalaze se u Kaleniću, Ljubostinji, Rudenici, Koporinu, Dobrunu i Orahovici.
Srpska crkva ga proslavlja 19. jula po crkvenom, odnosno 1. avgusta po državnom kalendaru.



GRAČANICA

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti,
ko Bogorodice Mileševe i Sopoćana,
da druga ruka kraj tebe travu ne plevi,
da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku
kao srca predaka, Gračanice,
da bar Svetitelji s tvog ikonostasa
nemaju naših neimara ruku,
ni anđeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko
ukopana u tu zemlju i nas same,
da se nismo privikli u tebe kleti,
Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla u visine uzneti.

Gračanice, da si nam bar jabuka,
da te možemo staviti u nedra
i zagrejati studenu od starosti,
da nam bar poljima oko tebe nisu
predaka divnih rasejane kosti.

Da te bar možemo podići na Taru,
u kalenićku portu te preneti,
zaboraviti likove po tvom oltaru.
Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti.

Desanka Maksimović


VIDOVDANSKA MISAO

IZGUBLjENA otadžbina još je uvek otadžbina, pregaženo carstvo još je uvek carstvo. Iako je otadžbina izgubljena, ona još uvek živi u deci njezinoj; i ako je carstvo pregaženo, ono još uvek živi u duši narodnoj. I dokle god u srcu gori vera u sebe, vera u obnovu snage, u potonje ustajanje, sve dotle otadžbina postoji, sve dotle carstvo nije poginulo. I dokle god narod radi da ga ponovo podigne, dokle god se ne odriče, ono neće propasti.

I jednoga dana pehar bola će se preliti; bolovi će iz zemlje provreti; na nebu će se različne prilike videti; i zaigraće tisuće bojnih kopalja, i uzdahnuće u slatkom zagrljaju, tisuće vernih ljuba; i ustrgnute biće tisuće zelenih jabuka, i probesediće tijo tisuće opustelih krioca. Svanuće dan opšteg pokajanja. Ali, naći će se jače vojske i jači alaji. I probuđena pesmom pobedničke dece, propojaće tuga Kosovskog suvog bora.

Miloš Đurić, najveći srpski helenista



BOGATAŠ POD KNEŽEVOM KLETVOM

PREMA predanju, izvesni bogataš Velimir iz Mionice, u okolini Valjeva, nije hteo da čuje kneza Lazara, pa ga je zato sustigla kneževa kletva.

Jedan sin Velimirov se udavio u reci.

Drugi sin je pao s konja i na mestu poginuo.

Trećeg sina je Velimir zatvorio u kulu, samo da bi mu ostao u životu. Ovaj sin je samo po jelu mogao znati koje je doba godine. Tako mu u jesen donesu grozd da bi poznao koje je doba. Iz grozda je izmilela guja, ujela ga i on je umro.

Tako se kneževo prokletstvo nije moglo izbeći.


(Nastavlja se)