На Скупштини Републике Србије одржаној 25. 3. 2021. године, на којој су посланици постављали питања премијерки и министрима, посланик Владан Глишић интересовао се о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама, којима се штити ћирилица. На то је нејасан одговор дала министарка културе и информисања Маја Гојковић, тврде, за "Новости", водећи српски лингвисти Милош Ковачевић, Александар Милановић, Вељко Брборић и Срето Танасић. Њихов одговор министарки Маји Гојковић преносимо у целини.
Повезане вести
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори
ХОЋЕМО ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу
30. 03. 2021. у 12:32
ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Захватила нас је ријалити простота
АКАДЕМИК Миро Вуксановић недавно је објавио две књиге - путописни дневник "Бројчаник" ("Лагуна") и аутопоетичка сабирања "Разговор с Немањом" (УК Црне Горе), објављена као део награде "Марко Миљанов", која ће му бити уручена кад епидемиолошке околности то дозволе. Ова самосвојна и особена дела дубоко су лична, на неки начин аутобиографска.
28. 03. 2021. у 13:00
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
23. 03. 2021. у 13:11
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе
У УРЕЂЕНИМ државама језичка политика је у центру националне политике.
16. 03. 2021. у 11:23
ИНТЕРВЈУ Маја Гојковић: И у државним установама видљив је мањак ћирилице, то је поражавајуће
ВОЛЕЛА бих да са министром просвете и науке направимо споразум да се култура врати у образовни систем и кроз учење, као обавезан предмет, и кроз едукацију. Децу треба упознавати са културом од малих ногу, водити их у позоришта, музеје, биоскопе. Не можеш да заволиш филм гледајући украдени садржај на екрану мобилног телефона, филм се заволи у биоскопу. Треба да негујемо нову публику. Највећи изазов после короне биће враћање старе, али и стварање нове публике.
14. 03. 2021. у 12:00
Најновије из рубрике
ПАЈУ КОПИРАЛИ И НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Реплика Јовановићеве слике "Игра мачева" са потписом Кирјакоса Соулиотиса на аукцији у Атини
ЈОШ једна слика Паје Јовановића, названа "Одмор стражара", чиниће понуду предстојеће аукције "Оријенталисти", 28. априла у лондонском "Садебију", а на велику популарност нашег сликара међу својим савременицима, недавно је подсетило и платно које је прошлог месеца понудила аукцијска кућа из Грчке - "Вергос".
28. 03. 2026. у 09:00
„ПРОТЕКЦИЈА“ НАЈСМЕШНИЈА, „ШВЕЈК“ НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА: Уручењем награда завршен 51. фестивал „Дани комедије“ у Јагодини
ЕПИТЕТ најсмешније такмичарске представе, награда „Миодраг Петровић Чкаља“ и статуета „Јованча Мицић“ на управо завршеном 51. фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини припали су, по оцени пубике (4,85), представи „Протекција”, насталој у копродукцији Народног позоришта Сомбор и Град театра Будва, по тексту Бранислава Нушића и у режији Милана Нешковића. Стручни жири награду за најбоље позоришно остварење „Мија Алексић” доделио је „Швејку” Јарослава Хашека у извођењу Београдског драмског позоришта, режија Вељко Мићуновић.
27. 03. 2026. у 17:44
ОД КЊАЖЕВЕ ТАРЧЕ, ДО МОДЕРНИХ СЦЕНА: Векови српске театарске магије
СВЕТСКИ дан позоришта, који данас обележавамо, подсећа на трновит, али славан пут српског театра – од првих „дворских” представа кнеза Милоша и визионарског духа Јоакима Вујића, преко изградње националног храма културе на данашњем Тргу републике, који је тада с правом носио име Позоришни трг, па све до савремених београдских сцена које, упркос изазовима дигиталног доба, и даље чувају пламен живе речи и магију која се рађа само под светлима рефлектора.
27. 03. 2026. у 17:18
ЋИЛИМ ЛЕТИ ПО СВЕТУ: Мултимедијална изложба др Милице Живадиновић и Владимира Живанкића у Силосима
КАО мост између култура, времена и простора, пиротски ћилим у средишту је мултимедијалне изложбе ауторке др Милице Живадиновић и Владимира Живанкића, која ће имати свечано отварање у Дому културе "Силоси", вечерас од 18 до 22 часа.
27. 03. 2026. у 16:57
ПРОМЕНЕ НА ЧЕЛУ ИСТОРИЈСКОГ МУЗЕЈА СРБИЈЕ : Уместо Бојићеве - Јанковићева
РЕШЕЊЕМ које је Влада Србије донела 5. марта ове године, др Душица Бојић разрешена је дужности директора Историјског музеја Србије, а на истој седници, за вршиоца дужности именована је Зорица Јанковић.
27. 03. 2026. у 15:45
Samo gore
14.04.2021. 02:16
To je kao kada bi glumac bio predsednik suda.
Goksy24
14.04.2021. 13:50
Čudo jedno koliko nesposobnih i lenjih ljudi imamo po tim ministarstvima.
Ivan Zgrozeni
14.04.2021. 19:34
Ne razumem zasto insistirate na upotrebi cirilice. Nemojte pogresno shvatiti pisem cirilicom i potpisujem se cirilicom i zbog toga sam imao problema. Kada sam poreskim organima SAD poslao cek potpisan cirilicom vratili su ga jer "nije citko potpisano". 2. aprila sam na granici sa Hrvatskom pokazao potvrdu o vakcinaciji. Sve sem imena institucije u kojoj sam primio vakcinu je bilo pisano cirilicom, latinicom i na engleskom. Samo je "Dom zdravlja Stari Grad" pisalo samo cirilicom. Problem. Jedva me pustise u zemlju Tudj-mana. Shvatate li koliko bi komunikacija nasih gradjana sa ostatkom sveta bila teza ako ne bismo znali latinicu? Kineska imena su u pasosu napisana i latinicnim pismom i moja kineska prikateljica se potpisivala latinicom. Moja supruga, Tajlandjanka, takodje. Koliko joj je, samo, ucenje srpskog bilo teze zbog cirilice. Jesam patriota ali ne smemo sami sebi pucati u nogu i uciniti sebe manje razumljivim ostatku sveta. Zadrzimo oba pisma ako nizbogcega ono da Hrvatima ne bismo dozvolili da prisvoje ijekavsku varijantu srpskog jezika i latinicno pismo. Ako zele hrvatski jezik nek' govore i pisu kak Dudek i Regica.
Nada
14.04.2021. 22:04
Molimo predsednika Vučića da spašava naš identitet, pismo i kulturu.
Igor
15.04.2021. 14:24
@Nada - Ви, Згрожени, не разумете дa ништа нама не могу узети Хрвати. Ми сами себи одузимамо тако што пишемо и објављујемо своје књиге на хрватском писму, па се оне онсда морају књижити у хрватску културну баштину, јер Срби нису могли регистроавти у свети српски језик са хрватским писмом зато што Срби већ имају своје, ћириличко писмо, па је српсски ејзик могао бити у свету регистрован с тим писмом, као што су Хрвати могли регистроавти хрватски језик с хрватским писмом (гахјицом). То мора да се научи и зна.
Ivan Zgrozeni
16.04.2021. 16:23
@Igor - Svaka rec koju napisem latinicom je srpska. Slova su samo simboli kojima se beleze glasovi. Hajde da govorimo o sadrzaju umesto o formalnoj strani. Nisam protiv cirilice nego za ravnopravnu upotrebu oba pisma. Kao sto srpski jezik cine ekavica i ijekavica tako ga cine i latinaica i cirilica. Ravnopravno. Tako bi trebalo da ostane. Jezik je ziv. Evoluira. Glupo je donositi zakone kojima se "stiti" nesto sto u praksi ne zivi. Jos jednom, nisam protiv cirilice ali sam za ukidanje latinice. Oba pisam su nam potrebna.
Srbijo Zuta kuco
16.04.2021. 16:29
@Igor - Odlicno. To znaci da ce Hrvati citati srpske pisce zato sto su stampani latinicom. To sto su oni registrovali "macku o rep". Mrtvo slovo na papiru ako mi to ne priznajemo. Mi imamo dva ravnopravna pisma. Ko to moze da mi zabrani da pisem latinicom? Pisete gluposti. To sa upotrebom cirilice je podvala na koju ne smemo da nasednemo. Sto se mene tice, srpska literatura je sve sto se stampa latinicom u Zagrebu jer se radi o jednom jeziku. Ako zele hrvatski, neka koriste cakavski.
Valerio
16.04.2021. 21:28
Knjige srpskih autora pisane latinicom su po ISO standardu ujedno i hrvatske? Sjajno. Eto prilike da mi njih "posrbimo".
Teoreticar zavera
16.04.2021. 21:30
Ne razumem zasto kukate kao Kalimero. U svakom zlu ima i neceg dobrog. Dobra vest je da Hrvati svojataju srpske knjige. Mozda iz njih nesto i nauce?
Ne razumem
17.04.2021. 11:21
Iz sve ga napisanog proizilazi da drzava treba da zastiti srpsku latinicu od kradje Krvata. Prelaskom na cirilicu bismo im dozvolili da nam ukradu ne samo nasu latinicu nego i literaturu pisanu na nasem jeziku latinicom. NE DAJMO NASU LATINICU!