ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: За немачког доктора Вебера наше је писмо било "одмор за очи", а данас као да желе да нестане
20. 04. 2021. у 10:10
ШТАЛА се налазила на врху брега, покрај пута који је повезивао неколико заселака. Била је сва од дрвета.
Naravno da je odmor za oci. Ja napisem na latinici na engleskom Ilic(Илић) prezime i odnesem u postu u Americi i ona ne moze d a procita. Pa reko jel to vase pismo ili nije. A odstampano na stampacu.
Повезане вести
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ Водећи српски лингвисти питају: За шта се залаже Маја Гојковић?
На Скупштини Републике Србије одржаној 25. 3. 2021. године, на којој су посланици постављали питања премијерки и министрима, посланик Владан Глишић интересовао се о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама, којима се штити ћирилица. На то је нејасан одговор дала министарка културе и информисања Маја Гојковић, тврде, за "Новости", водећи српски лингвисти Милош Ковачевић, Александар Милановић, Вељко Брборић и Срето Танасић. Њихов одговор министарки Маји Гојковић преносимо у целини.
13. 04. 2021. у 08:20
НАШЕ ДОБРО СЛОВЕНСКО И ПРАВОСЛАВНО ПИСМО: Милован Данојлић - рехабилитација ћирилице је предуслов духовног опоравка и културне обнове
НАШЕ добро словенско и православно писмо, са којим дишемо и пишемо, старо је више од хиљаду година.
13. 04. 2021. у 15:24
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија
У ЈЕКУ расправа о закону о ћирилици и серије текстова које објављује ваш лист о ћириличком писму - ћирилица је с неочекиване стране добила једно значајно признање које је салвама одушевљења и одобравања дочекано не само у Србији него и у такозваном региону.
06. 04. 2021. у 10:19
ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе
ОД закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи - нема ништа!
03. 04. 2021. у 10:00
ТРАЖЕ АЛИБИ ДА НЕ БРАНЕ ЋИРИЛИЦУ: Лингвисти критикују став Секретаријата за законодавство, који је одбацио Предлог закона о језику и писмима
НАКОН што је Републички секеретаријат за законодавство одбацио постојећи предлог закона о заштити језика и писма и поручио да ће морати да се пише нови текст, лингвисти су оценили да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања.
02. 04. 2021. у 10:00
ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе
АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.
01. 04. 2021. у 11:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Срето Танасић, "Тако сам говорио зарад сутра", "Чигоја"
У КЊИЗИ интервјуа проф. др Срето Танасић одговара на најзначајнија питања у вези са савременим српским књижевним језиком и процесима који се у њему одвијају, као и на питања о ћирилици.
30. 03. 2021. у 15:59
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори
ХОЋЕМО ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу
30. 03. 2021. у 12:32
ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Захватила нас је ријалити простота
АКАДЕМИК Миро Вуксановић недавно је објавио две књиге - путописни дневник "Бројчаник" ("Лагуна") и аутопоетичка сабирања "Разговор с Немањом" (УК Црне Горе), објављена као део награде "Марко Миљанов", која ће му бити уручена кад епидемиолошке околности то дозволе. Ова самосвојна и особена дела дубоко су лична, на неки начин аутобиографска.
28. 03. 2021. у 13:00
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
23. 03. 2021. у 13:11
Најновије из рубрике
ПАЈУ КОПИРАЛИ И НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Реплика Јовановићеве слике "Игра мачева" са потписом Кирјакоса Соулиотиса на аукцији у Атини
ЈОШ једна слика Паје Јовановића, названа "Одмор стражара", чиниће понуду предстојеће аукције "Оријенталисти", 28. априла у лондонском "Садебију", а на велику популарност нашег сликара међу својим савременицима, недавно је подсетило и платно које је прошлог месеца понудила аукцијска кућа из Грчке - "Вергос".
28. 03. 2026. у 09:00
„ПРОТЕКЦИЈА“ НАЈСМЕШНИЈА, „ШВЕЈК“ НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА: Уручењем награда завршен 51. фестивал „Дани комедије“ у Јагодини
ЕПИТЕТ најсмешније такмичарске представе, награда „Миодраг Петровић Чкаља“ и статуета „Јованча Мицић“ на управо завршеном 51. фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини припали су, по оцени пубике (4,85), представи „Протекција”, насталој у копродукцији Народног позоришта Сомбор и Град театра Будва, по тексту Бранислава Нушића и у режији Милана Нешковића. Стручни жири награду за најбоље позоришно остварење „Мија Алексић” доделио је „Швејку” Јарослава Хашека у извођењу Београдског драмског позоришта, режија Вељко Мићуновић.
27. 03. 2026. у 17:44
ОД КЊАЖЕВЕ ТАРЧЕ, ДО МОДЕРНИХ СЦЕНА: Векови српске театарске магије
СВЕТСКИ дан позоришта, који данас обележавамо, подсећа на трновит, али славан пут српског театра – од првих „дворских” представа кнеза Милоша и визионарског духа Јоакима Вујића, преко изградње националног храма културе на данашњем Тргу републике, који је тада с правом носио име Позоришни трг, па све до савремених београдских сцена које, упркос изазовима дигиталног доба, и даље чувају пламен живе речи и магију која се рађа само под светлима рефлектора.
27. 03. 2026. у 17:18
ЋИЛИМ ЛЕТИ ПО СВЕТУ: Мултимедијална изложба др Милице Живадиновић и Владимира Живанкића у Силосима
КАО мост између култура, времена и простора, пиротски ћилим у средишту је мултимедијалне изложбе ауторке др Милице Живадиновић и Владимира Живанкића, која ће имати свечано отварање у Дому културе "Силоси", вечерас од 18 до 22 часа.
27. 03. 2026. у 16:57
ПРОМЕНЕ НА ЧЕЛУ ИСТОРИЈСКОГ МУЗЕЈА СРБИЈЕ : Уместо Бојићеве - Јанковићева
РЕШЕЊЕМ које је Влада Србије донела 5. марта ове године, др Душица Бојић разрешена је дужности директора Историјског музеја Србије, а на истој седници, за вршиоца дужности именована је Зорица Јанковић.
27. 03. 2026. у 15:45
Коментари (2)