ШТАЛА се налазила на врху брега, покрај пута који је повезивао неколико заселака. Била је сва од дрвета.
Naravno da je odmor za oci. Ja napisem na latinici na engleskom Ilic(Илић) prezime i odnesem u postu u Americi i ona ne moze d a procita. Pa reko jel to vase pismo ili nije. A odstampano na stampacu.
Повезане вести
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ Водећи српски лингвисти питају: За шта се залаже Маја Гојковић?
На Скупштини Републике Србије одржаној 25. 3. 2021. године, на којој су посланици постављали питања премијерки и министрима, посланик Владан Глишић интересовао се о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама, којима се штити ћирилица. На то је нејасан одговор дала министарка културе и информисања Маја Гојковић, тврде, за "Новости", водећи српски лингвисти Милош Ковачевић, Александар Милановић, Вељко Брборић и Срето Танасић. Њихов одговор министарки Маји Гојковић преносимо у целини.
13. 04. 2021. у 08:20
НАШЕ ДОБРО СЛОВЕНСКО И ПРАВОСЛАВНО ПИСМО: Милован Данојлић - рехабилитација ћирилице је предуслов духовног опоравка и културне обнове
НАШЕ добро словенско и православно писмо, са којим дишемо и пишемо, старо је више од хиљаду година.
13. 04. 2021. у 15:24
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија
У ЈЕКУ расправа о закону о ћирилици и серије текстова које објављује ваш лист о ћириличком писму - ћирилица је с неочекиване стране добила једно значајно признање које је салвама одушевљења и одобравања дочекано не само у Србији него и у такозваном региону.
06. 04. 2021. у 10:19
ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе
ОД закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи - нема ништа!
03. 04. 2021. у 10:00
ТРАЖЕ АЛИБИ ДА НЕ БРАНЕ ЋИРИЛИЦУ: Лингвисти критикују став Секретаријата за законодавство, који је одбацио Предлог закона о језику и писмима
НАКОН што је Републички секеретаријат за законодавство одбацио постојећи предлог закона о заштити језика и писма и поручио да ће морати да се пише нови текст, лингвисти су оценили да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања.
02. 04. 2021. у 10:00
ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе
АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.
01. 04. 2021. у 11:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Срето Танасић, "Тако сам говорио зарад сутра", "Чигоја"
У КЊИЗИ интервјуа проф. др Срето Танасић одговара на најзначајнија питања у вези са савременим српским књижевним језиком и процесима који се у њему одвијају, као и на питања о ћирилици.
30. 03. 2021. у 15:59
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори
ХОЋЕМО ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу
30. 03. 2021. у 12:32
ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Захватила нас је ријалити простота
АКАДЕМИК Миро Вуксановић недавно је објавио две књиге - путописни дневник "Бројчаник" ("Лагуна") и аутопоетичка сабирања "Разговор с Немањом" (УК Црне Горе), објављена као део награде "Марко Миљанов", која ће му бити уручена кад епидемиолошке околности то дозволе. Ова самосвојна и особена дела дубоко су лична, на неки начин аутобиографска.
28. 03. 2021. у 13:00
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
23. 03. 2021. у 13:11
Најновије из рубрике
И ЖИВОТ ЈЕ ПРЕПЛИТАЊЕ ЖАНРОВА: Интервју - Режис Варњије, француски редитељ, добитник Оскара
РАДУЈЕМ се што сам у Србији и што вам доносим филм о коме, надам се, нисте много читали јер ћете тако лакше запажати глуму, детаље, сценографију, рекао је добитник Оскара и Златног глобуса, чувени редитељ Режис Варњије, отварајући минуле недеље Фестивал француског филма.
30. 06. 2025. у 07:00
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Показати право или прикладно лице?
ПОСЛЕ "Бога масакра", очекивало би се од француске високотиражне списатељице Јасмине Резе да овај позориши комад, назван по изразу који симболише католичку пристојност у италијанској култури, буде убојитији, или бар да се одвија у (може и "изневереном") очекивању катастрофе, изазване малограђанштином Борисовог слабачког карактера (Урош Јаковљевић).
30. 06. 2025. у 06:00
ПОЕЗИЈА КОЈА ЛЕЧИ: Јелени Радовановић у Вршцу уручена престижна награда „Васко Попа“
ТРЕЋУ годину заредом престижна награда "Васко Попа" отишла је у руке жене - вишеструко награђиване песникиње Јелене Радовановић, која живи и ради у Немачкој, а стихове ствара на српском и енглеском језику. Плакету са Попиним ликом и новчану награду, коју додељују "Сензал капитал" и Град Вршац, добила је на јучерашњој свечаности, традиционално уприличеној на дан рођења славног песника у његовом Вршцу.
29. 06. 2025. у 20:00
СНАГА ДУНАВА ОД ПАМТИВЕКА ДО НАШЕГ ДОБА: Музеј науке и технике обележио дан најшире, најдубље и надуже реке код нас
ДУНАВ је по дужини другa рeкa у Eврoпи, али у Србији, у коју улази код Бездана на северозападу, а напушта је на ушћу Тимока, на југоистоку, Дунав je најдужа река. У Србији је најшири, најужи и најдубљи.
29. 06. 2025. у 18:44
ТРИ ВЕЧЕРИ УЗ ЗВУКЕ ОБОЕ: У сали Београдске филхармоније, од 30. јуна до 2. јула
ТОКОМ осмог издања "Обоа Феста", од 30. јуна до 2. јула у сали Београдске филхармоније биће одржана три концерта, као и изложба инструмената и мајсторски курсеви.
29. 06. 2025. у 06:30
Коментари (2)