ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: За немачког доктора Вебера наше је писмо било "одмор за очи", а данас као да желе да нестане
20. 04. 2021. у 10:10
ШТАЛА се налазила на врху брега, покрај пута који је повезивао неколико заселака. Била је сва од дрвета.
Naravno da je odmor za oci. Ja napisem na latinici na engleskom Ilic(Илић) prezime i odnesem u postu u Americi i ona ne moze d a procita. Pa reko jel to vase pismo ili nije. A odstampano na stampacu.
Повезане вести
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ Водећи српски лингвисти питају: За шта се залаже Маја Гојковић?
На Скупштини Републике Србије одржаној 25. 3. 2021. године, на којој су посланици постављали питања премијерки и министрима, посланик Владан Глишић интересовао се о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама, којима се штити ћирилица. На то је нејасан одговор дала министарка културе и информисања Маја Гојковић, тврде, за "Новости", водећи српски лингвисти Милош Ковачевић, Александар Милановић, Вељко Брборић и Срето Танасић. Њихов одговор министарки Маји Гојковић преносимо у целини.
13. 04. 2021. у 08:20
НАШЕ ДОБРО СЛОВЕНСКО И ПРАВОСЛАВНО ПИСМО: Милован Данојлић - рехабилитација ћирилице је предуслов духовног опоравка и културне обнове
НАШЕ добро словенско и православно писмо, са којим дишемо и пишемо, старо је више од хиљаду година.
13. 04. 2021. у 15:24
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија
У ЈЕКУ расправа о закону о ћирилици и серије текстова које објављује ваш лист о ћириличком писму - ћирилица је с неочекиване стране добила једно значајно признање које је салвама одушевљења и одобравања дочекано не само у Србији него и у такозваном региону.
06. 04. 2021. у 10:19
ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе
ОД закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи - нема ништа!
03. 04. 2021. у 10:00
ТРАЖЕ АЛИБИ ДА НЕ БРАНЕ ЋИРИЛИЦУ: Лингвисти критикују став Секретаријата за законодавство, који је одбацио Предлог закона о језику и писмима
НАКОН што је Републички секеретаријат за законодавство одбацио постојећи предлог закона о заштити језика и писма и поручио да ће морати да се пише нови текст, лингвисти су оценили да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања.
02. 04. 2021. у 10:00
ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе
АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.
01. 04. 2021. у 11:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Срето Танасић, "Тако сам говорио зарад сутра", "Чигоја"
У КЊИЗИ интервјуа проф. др Срето Танасић одговара на најзначајнија питања у вези са савременим српским књижевним језиком и процесима који се у њему одвијају, као и на питања о ћирилици.
30. 03. 2021. у 15:59
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори
ХОЋЕМО ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу
30. 03. 2021. у 12:32
ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Захватила нас је ријалити простота
АКАДЕМИК Миро Вуксановић недавно је објавио две књиге - путописни дневник "Бројчаник" ("Лагуна") и аутопоетичка сабирања "Разговор с Немањом" (УК Црне Горе), објављена као део награде "Марко Миљанов", која ће му бити уручена кад епидемиолошке околности то дозволе. Ова самосвојна и особена дела дубоко су лична, на неки начин аутобиографска.
28. 03. 2021. у 13:00
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
23. 03. 2021. у 13:11
Најновије из рубрике
МУЗИЧКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ: Београдски новогодишњи концерт
НАЈСПЕКТАКУЛАРНИЈИ музички догађај у земљи – традиционални „Београдски новогодишњи концерт“ Симфонијског оркестра и Хора РТС са шефом-диригентом Србољубом Динићем и звездама домаћих и иностраних сцена обележиће почетак 2026. године.
22. 10. 2025. у 13:01
ПУТИН ОДЛИКОВАО НИКИТУ МИХАЛКОВА: Руски председник честитао рођендан чувеном редитељу
РУСКИ председник Владимир Путин је одликовао филмског редитеља Никиту Михалкова Орденом Светог Андреја Првозваног.
21. 10. 2025. у 23:16
У ЗАГРЉАЈУ МАЈСТОРА РЕЧИ: Светска проза на Сајму књига
ОНИ који воле пикантне приче из живота славнихсвакако ће уживати у књизи "Странци у ноћи" Хедер Веб у чијем сусредишту мала девојка са југа, која прераста у холивудску икону АвуГарднер и шармер с микрофоном Френк Синатра. Њихова веза била је вихоркоји прожимају страсти, таштина и искушења славе. "Лагуна" је објавила и "Жељу", збирку исповести жена из целог света, коју јеприредила позната глумица и активисткиња Џилијан Андерсон која се бавилаистраживањем женске сексуалности. "Змија и крила ноћи" Кариса Бродбентапрви је роман новог серијала прожетог снажном љубавном причом, мрачноммагијом и крвавим интригама. На сајму ће бити и збирка текстованобеловца Петера Хандкеа "Унутрашњи свет спољашњег света унутрашњегсвета", у којима су теме састав фудбалског тима, информације о редувожње, набрајања клишеа и свакодневних фраза - све оно што чини нашусвакодневицу, а што велики писац преображава у књижевност.
21. 10. 2025. у 22:00
ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ОДЛИКОВАО НИКИТУ МИХАЛКОВА: "Сматрам да је прикладно да вам доделим Орден славе и части I степена"
ПАТРИЈАРХ московски и целе Русије Кирил одликовао је редитеља Никиту Михалкова Орденом славе и части I степена Руске православне цркве (РПЦ) за његове заслуге у култури, а поводом његовог 80. рођендана, преноси агенција РИА Новости.
21. 10. 2025. у 13:54
Министар Селаковић посетио српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији (ФОТО)
МИНИСТАР културе Никола Селаковић посетио је српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији где је истакао да Србија има много разлога да буде поносна на начин на који су наши аутори приказали пуноћу креативности, уметничког наслеђа и научне иновативности.
19. 10. 2025. у 15:52
Коментари (2)