ШТАЛА се налазила на врху брега, покрај пута који је повезивао неколико заселака. Била је сва од дрвета.
Повезане вести
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ Водећи српски лингвисти питају: За шта се залаже Маја Гојковић?
На Скупштини Републике Србије одржаној 25. 3. 2021. године, на којој су посланици постављали питања премијерки и министрима, посланик Владан Глишић интересовао се о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама, којима се штити ћирилица. На то је нејасан одговор дала министарка културе и информисања Маја Гојковић, тврде, за "Новости", водећи српски лингвисти Милош Ковачевић, Александар Милановић, Вељко Брборић и Срето Танасић. Њихов одговор министарки Маји Гојковић преносимо у целини.
13. 04. 2021. у 08:20
НАШЕ ДОБРО СЛОВЕНСКО И ПРАВОСЛАВНО ПИСМО: Милован Данојлић - рехабилитација ћирилице је предуслов духовног опоравка и културне обнове
НАШЕ добро словенско и православно писмо, са којим дишемо и пишемо, старо је више од хиљаду година.
13. 04. 2021. у 15:24
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија
У ЈЕКУ расправа о закону о ћирилици и серије текстова које објављује ваш лист о ћириличком писму - ћирилица је с неочекиване стране добила једно значајно признање које је салвама одушевљења и одобравања дочекано не само у Србији него и у такозваном региону.
06. 04. 2021. у 10:19
ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе
ОД закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи - нема ништа!
03. 04. 2021. у 10:00
ТРАЖЕ АЛИБИ ДА НЕ БРАНЕ ЋИРИЛИЦУ: Лингвисти критикују став Секретаријата за законодавство, који је одбацио Предлог закона о језику и писмима
НАКОН што је Републички секеретаријат за законодавство одбацио постојећи предлог закона о заштити језика и писма и поручио да ће морати да се пише нови текст, лингвисти су оценили да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања.
02. 04. 2021. у 10:00
ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе
АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.
01. 04. 2021. у 11:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Срето Танасић, "Тако сам говорио зарад сутра", "Чигоја"
У КЊИЗИ интервјуа проф. др Срето Танасић одговара на најзначајнија питања у вези са савременим српским књижевним језиком и процесима који се у њему одвијају, као и на питања о ћирилици.
30. 03. 2021. у 15:59
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори
ХОЋЕМО ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу
30. 03. 2021. у 12:32
ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Захватила нас је ријалити простота
АКАДЕМИК Миро Вуксановић недавно је објавио две књиге - путописни дневник "Бројчаник" ("Лагуна") и аутопоетичка сабирања "Разговор с Немањом" (УК Црне Горе), објављена као део награде "Марко Миљанов", која ће му бити уручена кад епидемиолошке околности то дозволе. Ова самосвојна и особена дела дубоко су лична, на неки начин аутобиографска.
28. 03. 2021. у 13:00
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
23. 03. 2021. у 13:11
Најновије из рубрике
ВЕРУЈЕМ ДА ЈЕ ОВДЕ ЗАЧЕТАК ЕВРОПЕ: Душица Савић Бенгијат, археолог, писац, илустратор о инспирацији, својим делима, сложености митова....
МЕЂУ онима којима је дат дар, да све што дотакну претворе у нешто лепо, мудро, добро, јесте и Београђанка Душица Савић Бенгијат - по образовању археолог, која је као млада била у тиму професора Драгослава Срејовића, док је откривао Лепенски вир, а потом постала и успешан писац, илустратор, сликар...
22. 04. 2025. у 19:00
ОСВАЈАЧ КАРЉВСТВА СНОВА: Ретроспектива Мирољуба Филиповића Филимира у Центру за културу Ковин
ЛИКОВНОМ ствараоцу који је безмало шест деценија присутан на домаћој, али и иностраној сцени, Мирољубу Филиповићу Филимиру, у Центру за културу Ковин биће приређена велика ретроспектива.
22. 04. 2025. у 17:06
ВЕК ОД ПРВЕ ИЗЛОЖБЕ У ЛЕСКОВЦУ: Поводом великог јубилеја пред публиком акварели Милана Врбића
Народни музеј у Лесковцу обележева 100 година од када је одржана прва изложба у овом граду и то чини изложбом под називом „Акварели Милана Врбића“ и промоцијом истоимене монографије аутора Живојина Прокоповића.
22. 04. 2025. у 14:02
ДАНИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ: У Галерији центра за културу у Бијељини 23. априла
У ОРГАНИЗАЦИЈИ Културног центра Војводине „Милош Црњански”, Градског позоришта Семберија у Бијељини, Матице српске и Удружења „Суматра”, у среду, 23. априла у 18 часова, у Галерији центра за културу у Бијељини, биће одржана манифестација „Дани Милоша Црњанског у Републици Српској”.
22. 04. 2025. у 12:24
СРЦЕ КУЦА У - ТРИПТИХУ: Уметнички пројекат "Плави шум" Милице Николић у Уметничкој галерији "Стара капетанија"
УМЕТНИЧКА инсталација "Плави шум" Милице Николић биће пред публиком 4. маја, у Уметничкој галерији "Стара капетанија". Ауторка кроз овај мултимедијални рад истражује симбол срца - не само као физичког органа, већ и као центра емоција и човекове рањивости.
22. 04. 2025. у 06:30
Zoran
20.04.2021. 13:07
Naravno da je odmor za oci. Ja napisem na latinici na engleskom Ilic(Илић) prezime i odnesem u postu u Americi i ona ne moze d a procita. Pa reko jel to vase pismo ili nije. A odstampano na stampacu.
04 27 1893
20.04.2021. 15:42
Шта на ово каже г. Вучић? Као заштитнику Срба и Србије, свакако му је стало до очувања националног идентитета?