СЕЋАЊЕ НА БАТУ ЈЕ СЕЋАЊЕ НА РАДОСТ: "Новости" са сином и унуком једног од наших највећих глумаца, уочи обележавања 90 година од рођења

ДА се тог 5. јуна 1933. године домаћица Тиосава Живојиновић, у поодмаклој трудноћи, није нашла у возу Ниш-Београд, питање је да ли би се звезде тако срећно поклопиле и подариле нам ону, вероватно најсјајнију у југословенском и српском глумишту.

Foto: Zoran Jovanovic

Баш тог дана, негде око Јагодине, пре 90 година у вагону се родио наш легендарни глумац Велимир Бата Живојиновић (1933-2016) који је за живота остварио више од 330 улога на филму и телевизији. Јагодина је остала уписана само као место рођења у личној карти, а надалеко чувени "Валтер" је увек са поносом истицао да је он из Кораћице подно Космаја. Ускоро ће се из Алеје заслужних грађана на београдском Новом гробљу вратити у своју Кораћицу, да почива поред своје вољене супруге Луле.

Foto: Foto: Zoran Jovanovic

POGLEDAJ GALERIJU

- И сад ми се појави осмех на лицу, јер је сећање на Бату у ствари сећање на радост - говори Миљко. - Он и мајка били су дивни и ведри људи. Недавно сам на седмој годишњици Батине смрти, рекао да не треба да тугујемо него да се радујемо и будемо захвални на свему што је пружио, и породици, и друштву и публици.

Гледамо фотографије боксера Шугера из "Хало такси", Гвоздена из "Лепих села", Марка Лабудана из "Брезе", Мирте из "Скупљача перја", Столета из "Битке на Неретви", Шорге из "Козаре", мајора Тигра из "Моста", каубоја Роднија у "Пас који је волео возове", партизана Николе на "Сутјесци"... видимо први пољубац тек венчаних младенаца Бате и Луле, младог оца са тек рођеним сином Миљком, Бату као војника ЈНА који је почетком шездесетих година прошлог века служио војску у Задру заједно са Јованом Хаџи Костићем, легендарним аутором рубрике ТРН "Вечерњих новости". На црно-белим фотографијама видимо како су Бата и Лула ишли на пријем код Тита и Јованке, како се санка са својим Јеленом и Миљком на Калемегдану, како га Лула прати и брине о њему на снимањима, док он даје аутограме... Показују нам Дина и Миљко фотгорафије Бате и Луле са унуцима у њиховом врачарском стану, где је брачни пар Живојиновић годинама срдачно и топло дочекивао бројне колеге глумце, новинаре, кинеске делегације, пријатеље...

И на црно-белим фотографијама примећујемо колико Дина личи на баку Лулу, на шта нам ова лепа и образована девојка каже да јој други то често говоре. Мада је рођена у Паризу, школовала се у Енглеској и Америци, изабрала је Србију за свој дом. Космај и Кораћицу. Када је њеном вољеном деди било лоше, Дина је допутовала из Француске у Београд на шест месеци и остала, већ седам година. Зашто се данас, када много младих из Србије тражи срећу негде у свету, Дина одлучила да се врати коренима?

- Најбитније је кад дете, али и одрасла особа, има ту покретачку љубав као ветар у леђа против свих сузних киша и емотивних олуја, јер једина сигурна лука која нам остаје после свих успона и падова је породица - каже нам Дина Живојиновић. - Ја сам прави пример тога. Одлучила сам да се вратим у Србију на шест месеци како бих била уз деду, и остала. То што нема у свету нашла сам баш овде код нас, у нашој Кораћици. Богатство које ми пружа Космај не може се упоредити са материјалним богатством целог света, ма колико то звучало чудно. Као што Батини родитељи нису могли да замисле да ће њихов син заменити село подно Космаја и отићи за велики град и још већа светла, претпостављам да моји нису могли ни да сањају да ће живот направити пун круг и да ће им се ћерка вратити на место за које су мислили да није довољно добро за њену будућност. Кад само помислим да је моја породица, пре само две генерације, живела у тешким сеоским условима, не могу да се не насмејем на реакције ближњих које је изазвао мој повратак на село. Тамо су лета лепа, али су зиме те које нас уче највише о себи, баш као и животни изазови и искушења. Успех долази кроз превазилажења тешких ситуација, а на нама је да то учинимо што креативније и позитивније.

Foto: Zoran Jovanovic

Дина, заједно са осталим члановима породице, негује сећање на славног деду, али пред њом је и одговоран задатак - у току је оснивање фондације "Велимир Бата Живојиновић",

- Данас, 90 година од Батиног рођења, рађа се један нови извор љубави, а то је управо Фондација "Велимир Бата Живојиновић", која подразумева љубав према нашој деци, Србији и породици. Основни циљеви Фондације су нека врста временске симбиозе, очување Батиног лика, пружање подршке младим уметницима са акцентом на децу из унутрашњости. Само кроз прошлост можемо градити нашу будућност, јер без знања предака, не можемо пружити знање нашим потомцима. Србија мора да очува свој културни идентитет, забележен кроз филм као доказ величине коју наш народ носи, али исто тако да пружи руку својој деци која немају баш увек услове за уметнички изражај. Као највећу успомену на Бату, желимо да као породица наставимо његово ширење позитивне енергије, подршке и љубави, како је само он то знао безусловно да пружа.

Foto: Zoran Jovanovic

Фондација ће, објашњава Дина, представе, радионице и различите филмске пројекте који подразумевају свих седам уметности да учини приступачним за младе људе широм земље.

- Србија није само Београд, Србија је свако село, свако дрво и свако дете које се изнова рађа и просперира као пламен вечне љубави која се не сме угасити. Уметност је кроз генерације имала катарзичну снагу, која нам је данас преко потребна, после свих немилих догађаја који су нас задесили. Рађањем нових талената и уметничких облика и форми одржаћемо традицију.

Foto: Zoran Jovanovic

Почетак рада Фондације сада коче бирократске и техничке ствари, недостаје им простор за рад, а породица Живојиновић верује да ће им у томе помоћи Град Београд, те да ће имати слуха да Бата Живојиновић, сем улице на Врачару и споменика у Сопоту, добије и место за Фондацију.

На "Инстаграму" је веома занимљив и званични профил Велимира Бате Живојиновића, који веома пажљиво и активно води породица. Има готово 25.000 пратилаца, а сваког дана публика може да види нову фотографију из "Валтеровог" живота.

- Батин "Инстаграм" је веома популаран, мислим да нам комуникација са његовом публиком прија, колико и њој са нама. Упознали смо разне људе који су нам данас пријатељи, идемо једни другима у посете. Млади уметник Павле Максимовић је прави пример тога. Прво смо успоставили комуникацију путем ове друштвене мреже, а после је Павле урадио уметничке плакате и изложбе својих радова за прославу 50. годишњице филма "Валтер брани Сарајево", као и на откривању Батине скулптуре у Сопоту. Временом смо постали и породични пријатељи. То је још један доказ колико нас уметност спаја, али је и вид чувања традиције, на савремен начин.

Foto: Zoran Jovanovic

И баш и том моменту, Миљко нам показује фоготрафију двојице пријатеља. Загрљени, у неком фотографском студију позирају Бата и Борис Дворник. Немају више од 30 година. Ова слика често се појављивала на друштвеним мрежама, а прати је прича како је песник Мирослав Мика Антић у Новом Саду срео Дворника и Живојиновића који су му уплакани саопштили да нису прошли на пријемном испиту за глуму. Миљко нам открива да та прича, иако веома симпатична, уопште није тачна.

- То сам проверио и са Игором Антићем, Микиним сином. Та анегдота не може бити истинита и то из више разлога. Борис је рођен 1939, а Бата 1933. године. Дакле, разлика међу њима је шест година, што значи да њих двојица никад нису могли да иду заједно у школу, све и да је Бата три пута понављао разред. А никада није пао разред, видели смо у његовим ђачким књижицама да је имао све петице, иако је увек говорио да је био лош ученик. И ова урбана легенда, као и већина других, настала је из жеље да су се у једном моменту на истом месту нашла таква тројица великих људи. Они су се касније током живота дружили, Борис је био Батин најбољи пријатељ, а Мика је режирао филм "Доручак са ђаволом", у којем Бата игра главну улогу. Отац је две године средње глумачке школе завршио у Нишу, а две у Новом Саду. Дакле, физички није био ту четири године, а и да је био, Борис је тад био још у основној школи и то у Сплиту. Сигуран сам да би Бата ову причу испричао током живота, да је била истинита. Ни Борис ни Мика никад то нису споменули.

Foto: Foto: Zoran Jovanovic

POGLEDAJ GALERIJU

Борис и Бата више нису међу живима, али њихов однос и данас изазива много пажње. Били су најбољи пријатељи, а удаљили су се деведесетих година, када је почео распад бивше Југославије. Њихов први контакт био је 2006. године, када су се укључили уживо у програм једне хрватске телевизије. Борис из Сплита, а Бата из болнице "Дедиње" где је тих дана оперисао срце. Телевизијско помирење и њихов топао разговор пратили су милиони гледалаца. Договорили су се и да се виде, али Борис је преминуо неколико месеци касније.

ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА И У КИНОТЕЦИ

ИЗЛОЖБОМ студентских плаката за филмове Бате Живојиновића, маратоном његових филмова и доношењем две Златне арене у Батин легат у Југословенској кинотеци, биће обележен 90. рођендан чувеног глумца. Поставка "Сад - некад" биће отворена сутра у 19 часова, после чега следи пројекција најпознатијих Батиних филмова у сали "Макавејев", а улаз је бесплатан за публику. Студенти треће и четврте године Факултета примењених уметности у Београду на предмету "Плакат" добили су прилику да изаберу по један наслов и дају ново графичко решење плаката за филм. У новом, савременом издању, нашли су се филмови "Козара", "Пас који је волео возове", "Скупљачи перја", "Три", "Лепа села лепо горе", "Битка на Неретви", "Идемо даље", "Балкан експрес"...
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације