АПИСОВИ ЗАВЕРЕНИЦИ ЗАПАЛИЛИ ЕВРОПУ: Давање легитимитета злочину из 1903. дало је оправдање и свим каснијим у 20. веку

Наказна слика која је обишла свет на данашњи дан пре 120 година, после монструозног убиства последњих Обреновића доцније је у ери ратова много експлоатисана против Срба.

vikipedija

Маса људи окупљених испред Старог двора пре тачно 120 година није могла да види искасапљена тела последњих Обреновића, краља Александра и краљице Драге, које су убице у рано јутро 11. јуна (29. маја по старом календару) избациле кроз прозор наочиглед руског амбасадора Николаја Чарикова, који је крвави спектакл посматрао са терасе своје резиденције.

vikipedija

Официри завереници су сатима тражили краљевски пар који се сакрио у тајну просторију. Пред зору су је открили, а Драгиша Васић је у монографији "Деветсто трећа" пренео сведочанства завереника о последњим тренуцима живота Обреновића:

"Онда се танка врата краљичиног будоара раскрилише и две, грчевито сљубљене, као сливене у једно, беле сенке блеснуше у мраку као авети. У исти мах, стреловито уперене цеви запламтеше ватреним сноповима: први Ристић, онда Вемић, за њима Радивојевић. Краљ, мртав од првог метка, паде први. За њим, очајно штитећи га телом, сруши се и краљица. Она, и после десетог, још даваше знаке живота. Нечији глас је, кроз отворени прозор собе на левом крилу зграде, објављивао разговетно и силно: да `нема више тиранина`. Затим, а на истом прозору крајње собе два млађа официра, најпре једно, па онда друго, избацују у двориште два крвава и гола тела краљевских супружника".

vikipedija

Следећег јутра пијани официри-завереници су на фијакерима јурцали кроз Београд машући револверима и сабљама, а страни дописници су слали извештаје о масакру које су све светске новине објављивале на првим странама. Васић преноси атмосферу: Пред двором музика свира "Хеј, трубачу" и клицање се пролама. Па људи показују један другом:

- Ено, кроз онај прозор, видите ли, ено онај крајњи, леви, бачена је краљица!

- Сву су је исекли.

- А ено оданде, са оног прозора, Чариков је посматрао као из ложе!

У то време је превратничка влада прогласом обавестила народ да ће се старати за "ред и безбедност". То је значило да заверенички официри у свим крајевима Србије с оружјем у рукама хапсе и прете смрћу.

- У општој хистерији дан после атентата није се могао чути глас разумних. Посматрачима је Београд изгледао као лудница, са војним бандама, парадним заставама, манијакалном еуфоријом, иако се није имало шта славити. Сви хладни умови су се склонили јер су схватили да ситуација није ментално здрава и да изазива дугорочне последице. Оне су доцније избиле на површину и одвеле Србију и Европу у врло мрачно доба. После Мајског преврата 20. век није имао изгледа за стабилност - каже историчарка проф. др Сузана Рајић, аутор јединствене монографије "Александар Обреновић: владар на прелазу векова - сукобљени светови".

vikipedija

Пет дана после атентата Народна скупштина је изгласала Петра Карађорђевића за краља Србије и послала по њега делегацију у Женеву.

- Две велике силе заинтересоване за овај простор, Аустроугарска и Русија, после одлуке Скупштине су прве признале ново стање, зарад њиховог договора о статусу кво на Балкану и о миру. Руски цар је тражио строго суђење починиоцима тешког злочина, иначе ће српска војска и народ у будућности трпети далекосежне последице. Био је у праву. Наказна слика о Србима која је обишла свет после Мајског преврата је доцније у ери ратова много експлоатисана од хабзбуршке пропаганде. Пошто починиоци нису ни кажњени ни одстрањени из јавног живота, чак напротив, њихова слика се пренела на целу српску војску и нацију - каже проф. др Сузана Рајић.

vikipedija

Свиреп и ритуални начин убијања последњих Обреновића није био примерен Европи с краја 19. и почетка 20. века. Заверенци су добили симболичне казне, а већина их је остала у политици. Око стотинак официра из језгра завере окупило се око 5.000 људи и формирало центар моћи од кога су стрепели и Карађорђевићи које су завереници довели на престо. Драгутин Димитријевић Апис, покретач завере, стреловито се успињао у војној хијерархији до шефа војне обавештајне службе и дословно је одлучивао ко ће носити круну у Србији.

vikipedija

Јавност и данас као разлог за убиство последњих Обреновића сматра женидбу младог краља Александра дворском дамом његове мајке Драгом Машин, које је била старија од њега, удовица, и уопште "недостојна". Мемоари Аписове десне руке, завереника Антонија Антића, објављени тек крајем 20. века, откривају: "Од како је ђенерал Цинцар Марковић образовао Владу, почело се је говорити да ће краљ отерати Драгу... Те вести су нас узнемиравале, а у исто време биле и подстрек да убрзамо припрему за извршење догађаја, јер је нама, млађима, било главно уклонити њега".

- Има врло озбиљних индиција и извора, пре свега руских, који указују да је краљ Александар тврдио да не може да постоји питање наследства престола, јер он има само 27 година. Већ је била закупљена вила у иностранству у коју је краљица требало да се одсели. Краљ је хтео да реши проблем на миран и цивилизован начин - каже проф. др Сузана Рајић.

Антић је у мемоарима описао Аписов пресудан утицај да престолонаследник уместо Ђорђа Карађорђевића постане његов млађи брат Александар, а затим намеру да натера краља Петра на абдикацију у Александрову корист. Млади регент је научио заверенички занат, па је основао сопствену дворску завереничку клику, која је на Солунском процесу дошла Апису главе, али је краљ Александар доцније ипак убијен као жртва завере италијанских фашиста и усташа. Официри-завереници су изазвали бескорисни пуч 27. марта, који је у крајњој линији довео до пада династије Карађорђевић, која је превратом дошла на власт. Спирала завера и насиља се наставила и у другој Југославији, где је група утицајних комуниста организовала судски процес којим је Апис рехабилитован, али су убрзо сами пали као жртва завере Брозове дворске клике...

vikipedija

- У праву су они који сматарају да је давање легитимитета злочину у преврату 1903. дало легитимитет и свим осталим доцнијим "револуционарним" злочинима у Србији у 20. веку. Из нашег времена Мајски преврат се види као почетак таласа сличних збивања широм Европе. То је био импулс који је увео 20. век у еру покушаја да се сви нагомилани проблеми отклоне насиљем. То што је Апис митологизован само сведочи да нисмо зрели ни способни да истражимо катастрофалне последице његових поступака. Он се не може аболирати, као ни његови сарадници, у држави која је поднела 1,3 милион жртава у Великом рату, јер та трагична прича почиње на прелому векова убиством краљевског пара у Србији - каже наша саговорница.

Опасна мобилизација

СВИ Обреновићи одреда били су обузети српском идејом и уједињењем српства, па тако и краљ Александар, каже проф. др Сузана Рајић:

- Ваљало би темељно преиспитати ставове појединих историчара да је Александар уклоњен под притиском јавног мњења и националног покрета за уједињење. Један поглед на Александрову националну политику довољан је да покаже његову велику заинтересованост и рад на том пољу. Управо у пролеће 1903, када је Турска гомилала војску на нашој граници, краљ Александар је озбиљно говорио и размишљао о мобилизацији, иако га је Русија упозоравала да у том случају може доћи у питање опстанак династије.

Избачени из историје

ПРИЧУ о "омраженој" династији Обреновић исконструисали су доцније они који су извели и окористили се Мајским превратом.

- Далеко од тога да су Обреновићи били безгрешни владари, али су упркос свим својим манама и недостацима остварили велике тековине: слободне градове, проширење Србије, независност српске државе, њено проглашење за Краљевину, стварање институција грађанске државе и друштва. Осудом династије порекао би се један велики део српске повеснице, а то се десило после Мајског преврата и Обреновићи су избачени из историје током целог 20. века. По неким тумачењима последица Мајског преврата је гашење српске идеје у корист магловите југословенске. После 120 година види се куда је Србију то одвело - закључује др Сузана Рајић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације