БРОЗ ВОЛЕО МЛАЂЕ ЖЕНЕ, ЗДЕНКА БИЛА НАЈВЕЋА ЉУБАВ: Титов буран интимни живот овековечен у књизи

ДОЖИВОТНИ председник СФРЈ, Јосип Броз Тито био је познат не само као борац, маршал, државник и дипломата, већ и по бурном љубавном животу који би можда могао да послужи као сценарио за латиноамеричку сапуницу.

Фото Танјуг/Архива

Тито је волео жене, од девојчице из Русије Пелагије Белоусове, преко Ане Кениг, Херте Хас, фаталне Даворјанке Пауновић, па све до Јованке Будисављевић, касније Броз. Неке од њих су га пратиле у илегали, са некима се растајао због политике. Маршалове љубавне везе тема су књиге "Титове љубави" публицисте Бориса Рашете која ће ускоро изаћи из штампе у издању "Вукотић медије".

Уз Титово име везује се велики број жена, али званична историографија спомиње само пет.

Тито је са три био венчан, а са две је имао децу. Занимљиво је да су све његове жене биле много млађе од Тита, а ниједна међу њима није била Хрватица. Пелагија је била Рускиња, Ана Кениг, познатија као Луција Бауер била је Немица, док је Херта Хас била Словенка јеврејског порекла. Даворјанка Пауновић и Јованка Броз биле су Српкиње.

- Четрдесет година после смрти Јосипа Броза, нестала је већина баријера које су људе спречавале да говоре - наводи Рашета. 

- Појавило се мноштво докумената, мемоара, интервјуа и других исказа људи из Титове близине, из којих је било могуће исписати причу која неће бити заснована на рекла-казала изјавама, тиражним, али неистинитим причама, неутемељеним величањима, клеветама.

Проговорили су Јованка Броз, Ранковић, Славка Ранковић, Јосип Копинич, душу је - ако ју је имао - отворио и Јово Капичић, стотине кутија Дедијерова архива у Љубљани прекопали су Миро Симчић и Јожа Пирјевец, Миломир Марић је интервјуисао много Титових сарадника, Милован Ђилас је исписао стотине страница врхунске мемоарске прозе, Мира Шувар и Лордан Зафрановић снимили су двадесетак сати разговора с Хертом Хас...

Даворјанка Пауновић, Пелагија Белоусова, Луција Бауер, Херта Хас, Јованка Будисављевић, Фото Из књиге "Тито и љубави"

Књига почиње причом о првој супрузи Јосипа Броза Пелагији Белоусовој која је била, кажу, лепотица. Венчали су се у православној цркви у Омску, по старом православном обреду.

Како комунисти нису признавали црквене бракове, 7. септембра 1920. склопили су и цивилни брак. Млада невеста рекла је судбоносно "да" када је имала само 14 година! Сина Жарка родила је четири године касније.

Многи биографи су се питали зашто се Тито оженио тако младом девојком. Марко Стричевић је после дугог истраживања пласирао занимљиву хипотезу о овом необичном браку - да се Тито оженио тако младом девојком зато што је била трудна.

- Потомци шире лозе Белоусових до којих сам успео доћи, испричали су ми да се Брозу и Пелагији у селу Михајловка родила прва кћи - пише Стричевић.

- Ту причу досад нико није испричао. Михаил Луцков ми је испричао да је његова ујна Пољка Луцкова крстила девојчицу. О томе му је причала његова мајка, иначе Пелагијина рођака. Дете је убрзо умрло, тврдио је Луцков, али се не зна где је сахрањено. Информацију о рођењу кћери нисам нигде другде пронашао.

У Југославији су живели до 1928, односно до Титовог хапшења. Пелагија се потом вратила у Совјетски Савез, где је живела до смрти. Од Тита се званично развела 1936, а била је жртва Стаљинових чистки а чак је два пута завршила у затвору. За Тита је говорила да је био "смион, домишљат човек брзих решења, који никад није губио оптимизам". О њој се у Титово време говорило "испод гласа" и без чепркања по прошлости.

- О Пелагији су с Титом смели да говоре само малобројни пријатељи, међу којима су Мирослав Крлежа и Јосип Копинич - истиче Рашета. 

- Белешке о Пелагији које је Дедијер послао на ауторизацију - Тито је прецртао. Добила је скромну пензију за предратни револуционарни рад, а Тито је послао венац кад је умрла 1967. године. На неки начин Тито је Пелагију прецртао. Никад је није тражио, а забранио је да се о њој ишта објављује.

Тито је био велики филмофил, па је у Пули угостио Софију Лорен и Елизабет Тејлор, Фото Архива "Новости"

Фото Архива "Новости"

Кардељ је упозорио Ђиласа да се не распитује о Титовој првој жени, јер је то за њега болно и непријатно. Но, председник СФРЈ је имао другачији однос са њиховим сином Жарком.

"Моја малена поћи ћеш са мном у Париз, а ја ћу ти све средити", писао је Јосип Броз младој Немици Елзи Јохани Кениг. Упознали су се у Москви где је Елза користила псеудоним Луција Бауер. Броз ју је кратко звао Лусил и желео је да је одведе у Југославију. Била је 22 године млађа од Тита и његова велика тајна љубав.

- Чињеницу да се Тито у Москви оженио 1938. до краја осамдесетих година прошлог века јавно су, али у дискретним алузијама, споменула само двојица људи: Владимир Дедијер и Јосип Копинич који је у "Енигми Копинич" казао да се Тито у Москви "регистровао" с једном другарицом Немицом. Тито је читао рукопис књиге и одобрио да изађе само та реченица.

Тек 2006. на изложби "Тито-Стаљин" приказани су документи и слике младе Немице Елзе, односно Луције које се Тито одрекао пошто су је Совјети ухапсили као "агента Гестапоа".

Убрзо су откривена и писма која је Броз писао младој супрузи, да би немачка историчарка Мари Жанин Чалић објављујући грађу из руских архива, разгрнула вео тајне с најмистериозније Титове љубави.

Херта Хас је била трећа Титова супруга, а прва невенчана. Она је Тита упознала 1937. године у Паризу, где је био регрутни центар шпанских добровољаца. Она је била курир, размењивала је партијску пошту између Париза и Загреба. После поновног сусрета у Истанбулу, крајем 1939. године, започели су везу. Живели су заједно под илегалним именима у Загребу, она је била Марија Шарић, а он инжењер Славко Бабић. Њихов брак потрајао је до почетка Другог светског рата када је Тито напустио Загреб и преселио се у Београд, а Херта је остала у Загребу, где се убрзо породила и добила сина Александра Мишу. Када се поново срела са Титом, он је већ започео везу са Даворјанком Пауновић Зденком.

- Даворјанка је била његова највећа љубав - пише Рашета. 

- Тито је упознао почетком 1941. када је дошла на радио-телеграфски курс. Одабрао ју је Александар Ранковић. Разлика у годинама између њих била је огромна. Она је имала 20, а он 49 година. Породица ју је звала Дара и Дарица, а Тито јој је дао име Зденка. Научио ју је да често говори "дапаче" како би сакрила српски нагласак.

Заједно са Титом, прошла је читав ратни пут, а пред сам крај рата се разболела од туберкулозе. Била је пребачена на лечење у Совјетски Савез, али се вратила у Југославију, где је умрла 1. маја 1946. године. Наложено је да буде сахрањена у комплексу краљевског двора који је служио као резиденција маршала Југославије. Претпоставља се да је то била Титова жеља.

- Према једној претпоставци, сахрањена је тамо да би Титу била ближа, као сећање на велику љубав, а и велику верност - пише Рашета. - Тито није присуствовао Даворјанкиној сахрани нити је икада ставио цвеће на њен гроб.

Једна београдска новинарка је написала: "Тај се није окретао. Он је гледао само напред, као у легендарној песми Владимира Назора." Надахнута новинарка још је написала: "Сиви мермер и бела ризла покривају девојку која је имала 25 година када је умрла, ратну секретарицу Јосипа Броза и његову највећу љубав. Рођена 1921, умрла 1946. Овде леже тен боје слоноваче, тамне бадемасте очи и црна валовита коса који су кренули из Пожаревца, пратили Маршала кроз све офанзиве и заробили његово срце, онолико колико га је имао."

После Зденкине смрти, Тито је дуго био момак, што је, с обзиром на то да је постајао све важнији светски државник, а после 1948. и планетарна политичка звезда, било незгодно. У посету су му долазили премијери и председници, диктатори и демократе, сви ожењени, а он самац. Тако је било све до 1952. године, када је запросио лепу Личанку Јованку Будисављевић.

- Била сам окружена великом пажњом с његове стране, великом љубављу. Не могу се пожалити на Титово понашање према мени тих последњих дана. Био је врло коректан. Он је мене јако волео, онако збиља искрено. Знао је бити тако пажљив. Пуно сам пута причала о томе како је двадесет и више година свако јутро кувао кафу мени и себи. Ми смо имали послугу, конобаре, све то. Али не, он је то направио и мени донео. Ја сам волела ујутру спавати и он је то сваког дана урадио. Рано се дизао, узимао новине и док он чита, имао је један еспресо апарат, сваки би ми дан скувао кафу. Двадесет година то је чинио за мене - рекла је Јованка новинарки Мири Адањи Полак.

Тито и Јованка живели су у складном браку све до половине седамдесетих прошлог века.

Јованка је тада дошла у сукоб са појединим политичарима, који су тврдили да она жели да председникује уместо Тита, трудили су се да их раздвоје.

- Не знам шта је тој жени! Не знам! Добро ако жели све политичке ствари држати у рукама, али питање Тита као личности, човека, зашто му не да лекара - говорио је политичар Ратомир Рато Дугоњић. 

- Изгледа да другарица Јованка жели неку позицију која није забележена ни у Уставу, ни у партијском Статуту. Питање је докле ћемо се ми, читав државни и политички врх, забављати с тим стварима и како решити то питање. Могу разумети ситуацију или то да можда има погрешака код свих нас да се, по њеном мишљењу, њој ускраћује нешто на што има право. Али зашто је она баријера да дођу лекари, зашто је она баријера да дође до оног најминималнијег опслуживања друга Тита које сви имамо?

А, Едвард Кардељ је истицао да се код Јованке очито ради о болести:

- Бојим се да ће она бити наведена на неке неконтролиране реакције. Може сигурно отежати Титов живот још више. Можда би било добро да видимо што ће Тито рећи, па у најгорем случају, да му предложимо да се некако изолује од ње. Но Тито се боји скандала.

Он је, иначе, пар пута рекао да би се одвојио од ње, само ја мислим да се он боји скандала. Тито је, иначе, добар човек, он осећа неку одговорност према њој, он њу још није замрзео. Он ће је на крају толико замрзити да ће онда однос између њих двоје бити жесток. И зато се он ту ломи. Ако бисмо ми притискали у том правцу, можемо изазвати његову негативну реакцију. Ако би Тито поново поставио ово питање, да се на неки начин растаје, онда да га се подржи у томе.

Тита и Јованку успели су да раздвоје 1977. године. Јованка је од тада, до његове смрти живела у вили у Ужичкој 15, после тога је пресељена у једну вилу преко пута Белог двора.

Дуго је живела у "кућном притвору", а тек 2009. године добила је лична документа. Умрла је 20. октобра 2013. године у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације