НИКОЛА Пашић је суочен са озбиљном оптужбом да је и сам учествовао у махинацијама свог сина. Непосредан повод је било појављивање неког чека на 20.000 франака којег је један францускии новинар добио, наводно од Раде Пашића, јер на полеђини чека је заиста потпис млађег Пашића.
To je još jedan od brojnih dokaza da je Kraljevina bila tolerantna prema ustašama, pa tako i prema Anti Paveliću. Uostalom, ko je omogućio povratak oko 100 ustaša, na čelu sa Budakom,iz Italije, maja 1938.?! Pa,Vlada Milana Stojadinovića, sa svojim sporazumom sa Grofom Ćanom. Trebalo bi da o tome pišete i posebno o Vladeti Milićeviću, kojeg je Kraljevina prisilia da ustašama pomogne povratak u Zagreb.
Повезане вести
БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности
АУСТРИЈСКО историјско сликарство је код многих народа Монархије подстакло жељу за прикључивањем разноврсним токовима пробуђеног историзма.
05. 04. 2026. у 18:36
ШТАМПАРСТВО И УКЉУЧЕЊЕ СРБА У ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ: Књижевни фељтон загребачког "Србобрана" је верно одсликао интелектуалну зрелост Срба у Хрват
КAO орган Српског привредног друштва „Привредник”, 1898-1914. излазио је у Загребу и лист „Привредник”, чији је власник био Савез српских земљорадничких задруга. Од 1910. до 1914. излазио је у Загребу, сваког двадесетог у месецу и лист „Слободна мисао”, гласник хрватских и српских слободних мислилаца, под уредништвом Зденка Веснића, као орган Српске народне радикалне странке.
01. 04. 2026. у 23:50
МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Покретање књижевног листа Српски забавник утицало је на развој штампарства код Срба у Загребу
ПОЧЕТАК штампарства у Загребу везује се за боравак у њему историчара Павла Ритера Витезовића (1652-1713), који је својим радом овај град претворио у средиште хрватске књиге и културе.
30. 03. 2026. у 19:00
ДОПРИНОС СРБА У СТВАРАЊУ КУЛТНЕ УЛОГЕ ПОЗОРИШТА: Подизању казалишног нивоа допринео и глумац Адам Мандровић, из Београда
ПОЗОРИШНИ живот у Загребу добио је снажан подстрек када је Ватрослав Лисински довршио своју оперу "Љубав и злоба", која је изведена неколико пута током 1846. године.
29. 03. 2026. у 23:59
УТИЦАЈ НОВОГ САДА НА ХРВАТСКО КАЗАЛИШТЕ: Историја не може да порекне улогу новосадских глумаца на развој позоришне културе у Хрватској
У РАЗВОЈУ Загреба видно место је заузимало позориште, које се постепено уграђивало у темеље пробуђене националне свести Хрвата. Та свест се једва може замислити без учешћа православних становника града, који су позориште новчано помагали и били укључени у његов уметнички развој, као писци, глумци и интенанти.
28. 03. 2026. у 18:00
Најновије из рубрике
ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО – ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА: Од страдања на Голготи до радости вечног живота
ХРИШЋАНСКИ свет прославља свој највећи празник – Васкрсење Господа Исуса Христа.
08. 04. 2026. у 20:10
БЕБЕ РОЂЕНЕ НА ВАСКРС СМАТРАЈУ СЕ БЛАГОСЛОВЕНИМ: Према народном веровању пратиће их срећа и заштићени су од зла
ПРЕМА хришћанском веровању и народним предањима, особа рођена на Ускрс сматра се посебно благословеном.
08. 04. 2026. у 19:22
ХЛАДАН И НЕСТАБИЛАН УСКРС: Метеоролози најављују минус, снег и грмљавину, али то није све (МАПЕ)
ВРЕМЕНСКЕ прилике у Србији настављају да изненађују огромним осцилацијама, а метеоролози најављују драстичне промене које ће обележити период од васкршњих празника све до краја лета. Од суснежице у низијама и снега на Копаонику до суперћелијских олуја и врелих летњих ноћи, пред нама је период препун температурних шокова.
08. 04. 2026. у 18:22
СРПСКИ ТРГОВЦИ ОСВАЈАЈУ ЗАГРЕБ: Најзначајнију улогу међу Србима трговцима у јавном животу Хрватске имао је Анастас Поповић
КАО трговци и занатлије, у Загребу се истовремено јављају и Срби и Грци. Била је то посебна врста источњачких трговаца, окретних, вредних, штедљивих, који су се брзо приљубили уз већ постојећи слој Загрепчана, савлађујући притом све могуће отпоре староседелаца. Никаква настојања старих цехова у Загребу нису била у стању да их задрже.
08. 04. 2026. у 18:00
Капитал се лепи за екстремно имућне: Србија у европском врху по повећању јаза између богатих и сиромашних
НАЈНОВИЈИ подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да је јаз између богатих и сиромашних у Србији и даље међу највишима у Европи. Неједнакост расподеле дохотка у друштву мери се Џини коефицијентом на скали од 0 (потпуна једнакост) до 100 (потпуна неједнакост), а у Србији је у 2025. износио 32, што је значајно више него у земљама Европске уније.
08. 04. 2026. у 17:17
Коментари (1)